Hvala Nemezis na ovom linku, mislim da je većina fotografija bila postavljena ranije, za svaki slučaj ako neko nije video vredi pogledati, izabrao sam po malo sa različitih lokacija u gradu:
Ово последње је Карађорђева капија, идеолошки врло важна у том моменту јер је наводно кроз њу Карађорђе ушао у тврђаву 1807. Касније је била зазидана а Турци су је звали (исправите ме) Роспи-капија.
Ево изгледа фасада Првог дунавског паробродарског друштва, данас КЦ "Пароброд".
Него, помагајте људи, грешком сам обрисао једну лепу слику Теразија. Са десне стране је Дом Југославије а виде се још две-три зграде на лево.
А сада имам и пар питања.
1. Које године је зидана Поповска кућа на Булевару?
2. Које године је зидана зграда на углу Добрачине и Господар Јевремове од Владете Максимовића?
3. Има ли неко поштену слику виће Лазића и Митровића и зна ли се у каквом је она стању? На нету видим да је стављена под заштиту Градског завода, али то је - што би мој покојни деда рекао - мачку о реп.
Čuveni arhitekta Svetozar Ivačković je u maniru tipičnog srpskog akademizma projektovaogospodsku kuću zaarhimandrita Nićifora Dučića. Ona se nalazila na uglu ondašnje Pozorišne, a danas Francuske i Jugovićeve ulice u Beogradu i bila je tipična"reprezentativna prizemna kuća sa malom baštom u dvorištu iz kuće".Na njoj je, kako ističe Nestorović,"izuzetno impozantno delovao portal sa tremom izveden u belom mramoru sa širokim prilaznim stepenicama na čijim su bočnim postoljima bili izvajani lavovi, takođe u belom mramoru. U svoje vreme ova građevina je činila lep ansambl sa Narodnim pozorištem s jedne strane i sa kućom M. Piroćanca, sa druge. Iza ove zgrade a prema Dositejevoj ulici, takođe, po projektu Ivačkovića bila je spratna stambena zgrada u mirnom neorenesansu".
A arhimandrit Dučić, rođen 21. novembra 1832. godine, u svoje vreme je bio jedan od napoznatijih i najcenjenijih srpskih intelektualaca. U Beogradu je završio Bogosloviju,a na Sorboni je odslušao dva semestra "opšte istorije kod Ramboa, geografiju kod Hemlia i filozofiju kod Lavisa. Na "College de France" slušao je staru jevrejsku književnost i tumačenje psaltira kod Renana a francusku književnost kod Dešanela". Bio je poštovan istoričar i predsednik Srpskog učenog društva. Učestvovao je u Hercegovačkom ustanku 1861. i 1862, i bio vođa dobrovoljačkih četa u srpsko-turskom ratu od 1876. do 1878. Dučić je jedno vreme bio predsednik Vrhovnog suda Srbije i narodni poslanik u sazivu 1877-1880. godine.
[quote=Kasina... jedna od mojih najomiljenijih fotki, koju smo ranije, znate već gde, videli u više verzija, ali je, po običaju, najbolju stavio Dr. Vu Si (Vukoman Sinemaskop :)) ...
... Bonđorno :)...[/quote]
Service Temporarily Unavailable
The server is temporarily unable to service your request due to maintenance downtime or capacity problems. Please try again later.
Ja verujem da ORION server neko bombardira sa Denial-of-Service napadima! Ali ko, to je skoro nemoguće otkriti. Rusi i Kinezi su danas vodeći u tome ratu, ali zašto bi njima smetao nekadašnji Beograd?
Možda leži zec u domaćem grmu? Zavidna konkurencija?....
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Него, помагајте људи, грешком сам обрисао једну лепу слику Теразија. Са десне стране је Дом Југославије а виде се још две-три зграде на лево.
А сада имам и пар питања.
1. Које године је зидана Поповска кућа на Булевару?
2. Које године је зидана зграда на углу Добрачине и Господар Јевремове од Владете Максимовића?
3. Има ли неко поштену слику виће Лазића и Митровића и зна ли се у каквом је она стању? На нету видим да је стављена под заштиту Градског завода, али то је - што би мој покојни деда рекао - мачку о реп.
Ево:
1) Поповска кућа је кућа Свештеничке задруге. Конкурс је био 1929. и ту је победило решење архитекте Јована Ранковића. Он је само са четири степеништа покрио вертикалну комуникацију зграде у облику и величини целог блока што је било веома рационалан план (нека друга решења предлагала су чак једанаест степеништа). Зграда је изидана наредне године, али само до половине. Иста таква половина за коју није било новца требала је да се зида према плацу цркве Светог Марка. Јован Ранковић није се најбоље снашао у приватној пракси и ускоро је прешао у Министарство грађевина где ради све до рата. После рата прелази са службом у Скопље и тамо предаје на факултету. Пре рата његов значајан пројекат је и пошта у Чачку, а у току окупације као службеник Министарства прерађује пројекат и покушава да доврши започету зграду Дирекција Железница Југ у Нишу (отпочето по пројекту Павла Крата):
2) Зграда је пројектована 1935. и представља чисту авангарду за своје доба, слично као и Максимовићева (авај, данас преправљена) вила у Кајмакчаланској;
3) Која је тачно то вила, заборавих? Душана Лазића на Булевару Кнеза Александра Карађорђевића или нека друга?
LJUDIU U LICI KRALJA MILANAUZIMAJU VODU SA JAVNE ČESME
BEOGRAD,NOVEMBAR 1918.GODINE,LJUDI U REDU ČEKAJU SLEDOVANJE ZA DUVAN
Ово последње је Карађорђева капија, идеолошки врло важна у том моменту јер је наводно кроз њу Карађорђе ушао у тврђаву 1807. Касније је била зазидана а Турци су је звали (исправите ме) Роспи-капија.
Него, помагајте људи, грешком сам обрисао једну лепу слику Теразија. Са десне стране је Дом Југославије а виде се још две-три зграде на лево.
А сада имам и пар питања.
1. Које године је зидана Поповска кућа на Булевару?
2. Које године је зидана зграда на углу Добрачине и Господар Јевремове од Владете Максимовића?
3. Има ли неко поштену слику виће Лазића и Митровића и зна ли се у каквом је она стању? На нету видим да је стављена под заштиту Градског завода, али то је - што би мој покојни деда рекао - мачку о реп.
Стварно иде нешто споро...
Gospodska kuća arhimandrita Dučića
Čuveni arhitekta Svetozar Ivačković je u maniru tipičnog srpskog akademizma projektovao gospodsku kuću za arhimandrita Nićifora Dučića. Ona se nalazila na uglu ondašnje Pozorišne, a danas Francuske i Jugovićeve ulice u Beogradu i bila je tipična "reprezentativna prizemna kuća sa malom baštom u dvorištu iz kuće". Na njoj je, kako ističe Nestorović, "izuzetno impozantno delovao portal sa tremom izveden u belom mramoru sa širokim prilaznim stepenicama na čijim su bočnim postoljima bili izvajani lavovi, takođe u belom mramoru. U svoje vreme ova građevina je činila lep ansambl sa Narodnim pozorištem s jedne strane i sa kućom M. Piroćanca, sa druge. Iza ove zgrade a prema Dositejevoj ulici, takođe, po projektu Ivačkovića bila je spratna stambena zgrada u mirnom neorenesansu".
A arhimandrit Dučić, rođen 21. novembra 1832. godine, u svoje vreme je bio jedan od napoznatijih i najcenjenijih srpskih intelektualaca. U Beogradu je završio Bogosloviju, a na Sorboni je odslušao dva semestra "opšte istorije kod Ramboa, geografiju kod Hemlia i filozofiju kod Lavisa. Na "College de France" slušao je staru jevrejsku književnost i tumačenje psaltira kod Renana a francusku književnost kod Dešanela". Bio je poštovan istoričar i predsednik Srpskog učenog društva. Učestvovao je u Hercegovačkom ustanku 1861. i 1862, i bio vođa dobrovoljačkih četa u srpsko-turskom ratu od 1876. do 1878. Dučić je jedno vreme bio predsednik Vrhovnog suda Srbije i narodni poslanik u sazivu 1877-1880. godine.Još nismo videli dobru sliku Dučićeve kuće,
... Bonđorno :)...[/quote]
Service Temporarily Unavailable
The server is temporarily unable to service your request due to maintenance downtime or capacity problems. Please try again later.
Ja verujem da ORION server neko bombardira sa Denial-of-Service napadima! Ali ko, to je skoro nemoguće otkriti. Rusi i Kinezi su danas vodeći u tome ratu, ali zašto bi njima smetao nekadašnji Beograd?
Možda leži zec u domaćem grmu? Zavidna konkurencija?....
Него, помагајте људи, грешком сам обрисао једну лепу слику Теразија. Са десне стране је Дом Југославије а виде се још две-три зграде на лево.
А сада имам и пар питања.
1. Које године је зидана Поповска кућа на Булевару?
2. Које године је зидана зграда на углу Добрачине и Господар Јевремове од Владете Максимовића?
3. Има ли неко поштену слику виће Лазића и Митровића и зна ли се у каквом је она стању? На нету видим да је стављена под заштиту Градског завода, али то је - што би мој покојни деда рекао - мачку о реп.
Ево:
1) Поповска кућа је кућа Свештеничке задруге. Конкурс је био 1929. и ту је победило решење архитекте Јована Ранковића. Он је само са четири степеништа покрио вертикалну комуникацију зграде у облику и величини целог блока што је било веома рационалан план (нека друга решења предлагала су чак једанаест степеништа). Зграда је изидана наредне године, али само до половине. Иста таква половина за коју није било новца требала је да се зида према плацу цркве Светог Марка. Јован Ранковић није се најбоље снашао у приватној пракси и ускоро је прешао у Министарство грађевина где ради све до рата. После рата прелази са службом у Скопље и тамо предаје на факултету. Пре рата његов значајан пројекат је и пошта у Чачку, а у току окупације као службеник Министарства прерађује пројекат и покушава да доврши започету зграду Дирекција Железница Југ у Нишу (отпочето по пројекту Павла Крата):
2) Зграда је пројектована 1935. и представља чисту авангарду за своје доба, слично као и Максимовићева (авај, данас преправљена) вила у Кајмакчаланској;
3) Која је тачно то вила, заборавих? Душана Лазића на Булевару Кнеза Александра Карађорђевића или нека друга?