... prethodna fotka neodoljivo me podsetila na jednu, takođe snimljenu te ratne 1942. godine, a koja mi je još prilikom kupovine namignula - vidi, tri gospodina ispred Tri seljaka ! ...
... čak pomalo i liče na muzički trio, ali moguće da će ih neko ovdašnji prepoznati kao neke projektante, koji sa planom u ruci diskutuju o budućoj izgradnji u okolini ... malo mašti u susret, ali - svakakva čuda smo već ovde viđali :)...
... jedna od mojih najomiljenijih fotki, koju smo ranije, znate već gde, videli u više verzija, ali je, po običaju, najbolju stavio Dr. Vu Si (Vukoman Sinemaskop :)) ...
... Bonđorno :)...
Dobar jutar,
ima logike. Ne prepoznajem ljude sa fotografija, ali u toku rata rađene su izgleda, neke komunalne prepravke i radovi na Slaviji. To videh jedared (pre petnaest godina) u fotoalbumu jednog arhitektonskog tehničara koji je u to doba radio na tom projektu. Dokumentacija, pa i fotografije iz tog doba ostale su sačuvane. Nažalost, nemam više pristupa tom materijalu, a čovek je, verovatno, već davno pokojan.
... prethodna fotka neodoljivo me podsetila na jednu, takođe snimljenu te ratne 1942. godine, a koja mi je još prilikom kupovine namignula - vidi, tri gospodina ispred Tri seljaka ! ...
... čak pomalo i liče na muzički trio, ali moguće da će ih neko ovdašnji prepoznati kao neke projektante, koji sa planom u ruci diskutuju o budućoj izgradnji u okolini ... malo mašti u susret, ali - svakakva čuda smo već ovde viđali :)...
... jedna od mojih najomiljenijih fotki, koju smo ranije, znate već gde, videli u više verzija, ali je, po običaju, najbolju stavio Dr. Vu Si (Vukoman Sinemaskop :)) ...
... Bonđorno :)...
Dobar jutar,
ima logike. Ne prepoznajem ljude sa fotografija, ali u toku rata rađene su izgleda, neke komunalne prepravke i radovi na Slaviji. To videh jedared (pre petnaest godina) u fotoalbumu jednog arhitektonskog tehničara koji je u to doba radio na tom projektu. Dokumentacija, pa i fotografije iz tog doba ostale su sačuvane. Nažalost, nemam više pristupa tom materijalu, a čovek je, verovatno, već davno pokojan.
... jes, podseti me na ovu Putnikovu ...
Путник је написао/ла:
Једна обична:
...ne znam da li ima neke direktne veze, al čisto da dodam još jedan kamičak ...
[quote=Dorcolac] По задатку смо, 19. октобра 1944. године, отишли у Београд, да бисмо у току ноћи, у „Заводу за израду новчаница”, ручним слогом, урадили лист „20. октобар” – прве новине у тек ослобођеном главном граду наше отаџбине.
[/quote]
Сећам се првог броја листа „20. октобар“. Нисам сасвим сигуран, али мислим да је изашао последњих дана октобра 1944. То су биле прве новине после ослобођења од немачког окупатора. Претпостављали смо да је био штампан у штампарији некадашње „Правде“, за време немачке окупације „Обнове“, у Влајковићевој улици (утисак се стекао по формату листа и фонтовима слова). Не знам колико је дуго излазио тај лист, али у конкуренцији „Политике“ (кад је почела да излази) није више имао бројну читалачку публику. Било како било, он је одиграо важну улогу у прелазном периоду.
Мислим да се Миодраг Коружић – Лиле, концентришући своје излагање на „Борбу“, мало спетљао са описом „рађања“ листа „20. октобар“. Мало је вероватно да је неко 19. октобра (а можда и дан раније), за време огорчених борби, знао шта ће се догодити 20. октобра. Ипак верујем да се радило на неком листу, па сад како се буде звао и кад буде изашао. По овоме испада да се ја сећам другог броја листа „20. октобар“. Можда неко има факсимил првог броја.
Интересантни су подаци о стању у штампарији некадашњег „Новог времена“ на дан 20. октобра 1944. и данима потом. Некако ми личи пре на вандализам или дилетантско уништавање од стране цивила, можда управо дотадашњих штампарских радника (ван радничке класе). Војска је или минирала или палила, сигурно не би просипала слова.
Ово није Дедиње. На то указују двоструки дрвени стубови са великим бројем изолатора и истим бројем телефонских линија. Такви стубови су се налазили поред железничких пруга. Ово би могло да се налази на потезу између некадашње дворске економије и Топчидера. То закључујем на основу два реда телефонских стубова: један према Младеновцу, други према Пожаревцу.
Можда су путници на колима мислили да су већ на Дедињу, али то је био њихов проблем.
... čak pomalo i liče na muzički trio, ali moguće da će ih neko ovdašnji prepoznati kao neke projektante, koji sa planom u ruci diskutuju o budućoj izgradnji u okolini ... malo mašti u susret, ali - svakakva čuda smo već ovde viđali :)...
... jedna od mojih najomiljenijih fotki, koju smo ranije, znate već gde, videli u više verzija, ali je, po običaju, najbolju stavio Dr. Vu Si (Vukoman Sinemaskop :)) ...
... Bonđorno :)...
Dobar jutar,
ima logike. Ne prepoznajem ljude sa fotografija, ali u toku rata rađene su izgleda, neke komunalne prepravke i radovi na Slaviji. To videh jedared (pre petnaest godina) u fotoalbumu jednog arhitektonskog tehničara koji je u to doba radio na tom projektu. Dokumentacija, pa i fotografije iz tog doba ostale su sačuvane. Nažalost, nemam više pristupa tom materijalu, a čovek je, verovatno, već davno pokojan.
... čak pomalo i liče na muzički trio, ali moguće da će ih neko ovdašnji prepoznati kao neke projektante, koji sa planom u ruci diskutuju o budućoj izgradnji u okolini ... malo mašti u susret, ali - svakakva čuda smo već ovde viđali :)...
... jedna od mojih najomiljenijih fotki, koju smo ranije, znate već gde, videli u više verzija, ali je, po običaju, najbolju stavio Dr. Vu Si (Vukoman Sinemaskop :)) ...
... Bonđorno :)...
Dobar jutar,
ima logike. Ne prepoznajem ljude sa fotografija, ali u toku rata rađene su izgleda, neke komunalne prepravke i radovi na Slaviji. To videh jedared (pre petnaest godina) u fotoalbumu jednog arhitektonskog tehničara koji je u to doba radio na tom projektu. Dokumentacija, pa i fotografije iz tog doba ostale su sačuvane. Nažalost, nemam više pristupa tom materijalu, a čovek je, verovatno, već davno pokojan.
... jes, podseti me na ovu Putnikovu ...
...ne znam da li ima neke direktne veze, al čisto da dodam još jedan kamičak ...
[quote=Dorcolac]
По задатку смо, 19. октобра 1944. године, отишли у Београд, да бисмо у току ноћи, у „Заводу за израду новчаница”, ручним слогом, урадили лист „20. октобар” – прве новине у тек ослобођеном главном граду наше отаџбине.
[/quote]
Сећам се првог броја листа „20. октобар“. Нисам сасвим сигуран, али мислим да је изашао последњих дана октобра 1944. То су биле прве новине после ослобођења од немачког окупатора. Претпостављали смо да је био штампан у штампарији некадашње „Правде“, за време немачке окупације „Обнове“, у Влајковићевој улици (утисак се стекао по формату листа и фонтовима слова). Не знам колико је дуго излазио тај лист, али у конкуренцији „Политике“ (кад је почела да излази) није више имао бројну читалачку публику. Било како било, он је одиграо важну улогу у прелазном периоду.
Мислим да се Миодраг Коружић – Лиле, концентришући своје излагање на „Борбу“, мало спетљао са описом „рађања“ листа „20. октобар“. Мало је вероватно да је неко 19. октобра (а можда и дан раније), за време огорчених борби, знао шта ће се догодити 20. октобра. Ипак верујем да се радило на неком листу, па сад како се буде звао и кад буде изашао. По овоме испада да се ја сећам другог броја листа „20. октобар“. Можда неко има факсимил првог броја.
Интересантни су подаци о стању у штампарији некадашњег „Новог времена“ на дан 20. октобра 1944. и данима потом. Некако ми личи пре на вандализам или дилетантско уништавање од стране цивила, можда управо дотадашњих штампарских радника (ван радничке класе). Војска је или минирала или палила, сигурно не би просипала слова.
dedinje - oslobodioci 1944.
Ово није Дедиње. На то указују двоструки дрвени стубови са великим бројем изолатора и истим бројем телефонских линија. Такви стубови су се налазили поред железничких пруга. Ово би могло да се налази на потезу између некадашње дворске економије и Топчидера. То закључујем на основу два реда телефонских стубова: један према Младеновцу, други према Пожаревцу.
Можда су путници на колима мислили да су већ на Дедињу, али то је био њихов проблем.
Official dinner in the Royal palace in Belgrade. It is given to the Bulgarian Tsar Boris III by the Yugoslavian king Alexandar
http://astro.matf.bg.ac.rs/sem001.htm