А да ли се случајно сећате ове зграде? Није баш мала... Да ли је то Арамбашићева фабрика?
Поштовани господине Путник, немојте да се љутите на мене што још нисам одговорио на Ваше питање. Иако пензионер, имам релативно мало слободна времена: некадашњи рад на послу замениле су друге — тешко је поверовати у то — непријатније ствари и обавезе, ако хоћу да још мало у старости поживим.
Зграде се сећам. Не могу на то да се ослоним стопроцентно, јер у то време скоро све фабричке зграде су биле сличне једна другој. Покушао сам да се позабавим неким другим детаљима на фотографији. Постаје очигледно да се Чукарева механа налазила скоро тачно преко пута фабрике. Снимак је начињен са терасе механе, што нам тренутно не олакшава одређивање тачне локације. Ако тачније погледамо, видећемо да је Радничка улица испред фабричке капије мало заломљена, прави једно „колено“ (заклања га фењер). Иако је улица у међувремену проширивана и „пеглана“ (већ у време мог детињства није постојала жичана ограда, већ је тротуар ишао дуж фабричког зида, поред тротуара лежала је трамвајска пруга), „колено“ није сасвим исправљено и назире се на следећем новом плану:
Ако узмемо у обзир да је директно преко пута шећеране било пристаниште за истовар шећерне репе, а знамо да је ту постојала чак и нека мала железница за транспорт, долазим до закључка да није било места за две фабрике, једну Арамбашић и другу за прераду коже. Нема никаквих података о томе да је стару фабрику коже неко рушио. Вероватно је Арамбашић преузео зграде.
Долазим и до тужног закључка да је Чукареву механу (и можда још по неку успомену на стару Чукарицу) згазио вијадукт за Баново Брдо.
А да ли се случајно сећате ове зграде? Није баш мала... Да ли је то Арамбашићева фабрика?
Поштовани господине Путник, немојте да се љутите на мене што још нисам одговорио на Ваше питање. Иако пензионер, имам релативно мало слободна времена: некадашњи рад на послу замениле су друге — тешко је поверовати у то — непријатније ствари и обавезе, ако хоћу да још мало у старости поживим.
Зграде се сећам. Не могу на то да се ослоним стопроцентно, јер у то време скоро све фабричке зграде су биле сличне једна другој. Покушао сам да се позабавим неким другим детаљима на фотографији. Постаје очигледно да се Чукарева механа налазила скоро тачно преко пута фабрике. Снимак је начињен са терасе механе, што нам тренутно не олакшава одређивање тачне локације. Ако тачније погледамо, видећемо да је Радничка улица испред фабричке капије мало заломљена, прави једно „колено“ (заклања га фењер). Иако је улица у међувремену проширивана и „пеглана“ (већ у време мог детињства није постојала жичана ограда, већ је тротуар ишао дуж фабричког зида, поред тротуара лежала је трамвајска пруга), „колено“ није сасвим исправљено и назире се на следећем новом плану:
Ако узмемо у обзир да је директно преко пута шећеране било пристаниште за истовар шећерне репе, а знамо да је ту постојала чак и нека мала железница за транспорт, долазим до закључка да није било места за две фабрике, једну Арамбашић и другу за прераду коже. Нема никаквих података о томе да је стару фабрику коже неко рушио. Вероватно је Арамбашић преузео зграде.
Долазим и до тужног закључка да је Чукареву механу (и можда још по неку успомену на стару Чукарицу) згазио вијадукт за Баново Брдо.
Поштовани господине Дундо, таман посла да се нешто љутим. Напротив, захвалан сам Вам за ове информације и процене, јер бацају ново светло на један нама мало познат крај. Иначе, све најбоље са здравственим персоналом.
Равни зид који Вас буни је, уствари, само део крова зграде са које је овај призор фотографисан. Аутор слике се налазио на кровној тераси зграде у улици Војводе Миленка (та вишеспратница постоји и данас), близу ћошка са К.Милоша, и одатле је у објектив ухватио и део кровне конструкције своје и суседне (такође вишеспратне) зграде. То су ти зидови који Вас збуњују...
Хвала, сада ми је потпуно јасно о каквој је оптичкој "варци" реч...
Politika od 04.septembra 1939.godine pored mnоštva drugih oglasa objavljuje:
Završena je pred rat,da li je onda bilo sve prodato...
Zgrada je preživela do danas...
Ово је један од веома ретких београдских примера задружне својине, за разлику од скоро мноштва других зграда махом у приватном власништву (цела зграда један власник), зграда у етажном власништву које су биле грађене пред рат (на основу закона - више власника једне зграде имало је по цео спрат) или зграда у власништву друштава, пензионих и других фондова. Задружни тип приватног власништва подразумевао је да је свако у овој згради имао свој стан.
Иначе ову зграду, пројектовао је син Валерија Сташевског, архитекта Ђорђе (Георгиј, Јуриј) Сташевски.
Зграде се сећам. Не могу на то да се ослоним стопроцентно, јер у то време скоро све фабричке зграде су биле сличне једна другој. Покушао сам да се позабавим неким другим детаљима на фотографији. Постаје очигледно да се Чукарева механа налазила скоро тачно преко пута фабрике. Снимак је начињен са терасе механе, што нам тренутно не олакшава одређивање тачне локације. Ако тачније погледамо, видећемо да је Радничка улица испред фабричке капије мало заломљена, прави једно „колено“ (заклања га фењер). Иако је улица у међувремену проширивана и „пеглана“ (већ у време мог детињства није постојала жичана ограда, већ је тротуар ишао дуж фабричког зида, поред тротуара лежала је трамвајска пруга), „колено“ није сасвим исправљено и назире се на следећем новом плану:
Ако узмемо у обзир да је директно преко пута шећеране било пристаниште за истовар шећерне репе, а знамо да је ту постојала чак и нека мала железница за транспорт, долазим до закључка да није било места за две фабрике, једну Арамбашић и другу за прераду коже. Нема никаквих података о томе да је стару фабрику коже неко рушио. Вероватно је Арамбашић преузео зграде.
Долазим и до тужног закључка да је Чукареву механу (и можда још по неку успомену на стару Чукарицу) згазио вијадукт за Баново Брдо.
Просто је невероватно колико су наши планери били "талентовани" да пониште сећања на она места која су овај град одређивала...
Politika od 04.septembra 1939.godine pored mnоštva drugih oglasa objavljuje:
Završena je pred rat,da li je onda bilo sve prodato...
Zgrada je preživela do danas...
Ово је један од веома ретких београдских примера задружне својине, за разлику од скоро мноштва других зграда махом у приватном власништву (цела зграда један власник), зграда у етажном власништву које су биле грађене пред рат (на основу закона - више власника једне зграде имало је по цео спрат) или зграда у власништву друштава, пензионих и других фондова. Задружни тип приватног власништва подразумевао је да је свако у овој згради имао свој стан.
Иначе ову зграду, пројектовао је син Валерија Сташевског, архитекта Ђорђе (Георгиј, Јуриј) Сташевски.
Meni se ova priča baš dopala,MMilovane havla na dopuni...prozivam ostale da se nadograde kao nekad na SC forumu i napravimo od malo mesa čitavu "kobasicu"
A sad moja kritika generalno:
Moram da priznam, malo smo postali sebični i samoljubi...Ne slušamo druge i bez komentara skačemo na teme. Ok , u žaru borbe da ne izlapi ide ja što pre kačimo
ono što naumimo.Može i tako ali ono što je daje sangu priči je baš replika.
Ovde sam primetio gomilu sjano započetih tema ali, čas posla iza toga bacaju se petarde,i to bez pardona.Imam utisak da se mnogo žuri,ali nepotrebno.
Dajte da čujemo jedni druge ili malo lakše ako može.
Pokazali smo da je SC forum držao jedan tim koji je sad ovde,i iz ničega postavio ponovu jaku platformu.
Ja želim da ovo bude još kvalitetnije i sve u najboljoj nameri.
Ovde sam dao primer na mojoj postavci što nije baš repezentativno, ali stvarno pogledajte,gomilu postova izuzetnih koji su bez komentara zaostali,a možda i tehnika
repliciranja (mislim na softversko okruženje koji je nosač ovog foruma) ne ažurira repliku tamo gde treba da se vidi.
Ovde mora čovek da ne spava 24h da bi bio u toku a da mu ne promakne ili da mu ne bude žao ako u sekundi ne odgovori.
А да ли се случајно сећате ове зграде? Није баш мала... Да ли је то Арамбашићева фабрика?
Поштовани господине Путник, немојте да се љутите на мене што још нисам одговорио на Ваше питање. Иако пензионер, имам релативно мало слободна времена: некадашњи рад на послу замениле су друге — тешко је поверовати у то — непријатније ствари и обавезе, ако хоћу да још мало у старости поживим.
Зграде се сећам. Не могу на то да се ослоним стопроцентно, јер у то време скоро све фабричке зграде су биле сличне једна другој. Покушао сам да се позабавим неким другим детаљима на фотографији. Постаје очигледно да се Чукарева механа налазила скоро тачно преко пута фабрике. Снимак је начињен са терасе механе, што нам тренутно не олакшава одређивање тачне локације. Ако тачније погледамо, видећемо да је Радничка улица испред фабричке капије мало заломљена, прави једно „колено“ (заклања га фењер). Иако је улица у међувремену проширивана и „пеглана“ (већ у време мог детињства није постојала жичана ограда, већ је тротуар ишао дуж фабричког зида, поред тротуара лежала је трамвајска пруга), „колено“ није сасвим исправљено и назире се на следећем новом плану:
Ако узмемо у обзир да је директно преко пута шећеране било пристаниште за истовар шећерне репе, а знамо да је ту постојала чак и нека мала железница за транспорт, долазим до закључка да није било места за две фабрике, једну Арамбашић и другу за прераду коже. Нема никаквих података о томе да је стару фабрику коже неко рушио. Вероватно је Арамбашић преузео зграде.
Долазим и до тужног закључка да је Чукареву механу (и можда још по неку успомену на стару Чукарицу) згазио вијадукт за Баново Брдо.
А да ли се случајно сећате ове зграде? Није баш мала... Да ли је то Арамбашићева фабрика?
Поштовани господине Путник, немојте да се љутите на мене што још нисам одговорио на Ваше питање. Иако пензионер, имам релативно мало слободна времена: некадашњи рад на послу замениле су друге — тешко је поверовати у то — непријатније ствари и обавезе, ако хоћу да још мало у старости поживим.
Зграде се сећам. Не могу на то да се ослоним стопроцентно, јер у то време скоро све фабричке зграде су биле сличне једна другој. Покушао сам да се позабавим неким другим детаљима на фотографији. Постаје очигледно да се Чукарева механа налазила скоро тачно преко пута фабрике. Снимак је начињен са терасе механе, што нам тренутно не олакшава одређивање тачне локације. Ако тачније погледамо, видећемо да је Радничка улица испред фабричке капије мало заломљена, прави једно „колено“ (заклања га фењер). Иако је улица у међувремену проширивана и „пеглана“ (већ у време мог детињства није постојала жичана ограда, већ је тротуар ишао дуж фабричког зида, поред тротуара лежала је трамвајска пруга), „колено“ није сасвим исправљено и назире се на следећем новом плану:
Ако узмемо у обзир да је директно преко пута шећеране било пристаниште за истовар шећерне репе, а знамо да је ту постојала чак и нека мала железница за транспорт, долазим до закључка да није било места за две фабрике, једну Арамбашић и другу за прераду коже. Нема никаквих података о томе да је стару фабрику коже неко рушио. Вероватно је Арамбашић преузео зграде.
Долазим и до тужног закључка да је Чукареву механу (и можда још по неку успомену на стару Чукарицу) згазио вијадукт за Баново Брдо.
Поштовани господине Дундо, таман посла да се нешто љутим. Напротив, захвалан сам Вам за ове информације и процене, јер бацају ново светло на један нама мало познат крај. Иначе, све најбоље са здравственим персоналом.
Равни зид који Вас буни је, уствари, само део крова зграде са које је овај призор фотографисан. Аутор слике се налазио на кровној тераси зграде у улици Војводе Миленка (та вишеспратница постоји и данас), близу ћошка са К.Милоша, и одатле је у објектив ухватио и део кровне конструкције своје и суседне (такође вишеспратне) зграде. То су ти зидови који Вас збуњују...
Хвала, сада ми је потпуно јасно о каквој је оптичкој "варци" реч...
Politika od 04.septembra 1939.godine pored mnоštva drugih oglasa objavljuje:
Završena je pred rat,da li je onda bilo sve prodato...
Zgrada je preživela do danas...
Ово је један од веома ретких београдских примера задружне својине, за разлику од скоро мноштва других зграда махом у приватном власништву (цела зграда један власник), зграда у етажном власништву које су биле грађене пред рат (на основу закона - више власника једне зграде имало је по цео спрат) или зграда у власништву друштава, пензионих и других фондова. Задружни тип приватног власништва подразумевао је да је свако у овој згради имао свој стан.
Иначе ову зграду, пројектовао је син Валерија Сташевског, архитекта Ђорђе (Георгиј, Јуриј) Сташевски.
Зграде се сећам. Не могу на то да се ослоним стопроцентно, јер у то време скоро све фабричке зграде су биле сличне једна другој. Покушао сам да се позабавим неким другим детаљима на фотографији. Постаје очигледно да се Чукарева механа налазила скоро тачно преко пута фабрике. Снимак је начињен са терасе механе, што нам тренутно не олакшава одређивање тачне локације. Ако тачније погледамо, видећемо да је Радничка улица испред фабричке капије мало заломљена, прави једно „колено“ (заклања га фењер). Иако је улица у међувремену проширивана и „пеглана“ (већ у време мог детињства није постојала жичана ограда, већ је тротуар ишао дуж фабричког зида, поред тротуара лежала је трамвајска пруга), „колено“ није сасвим исправљено и назире се на следећем новом плану:
Ако узмемо у обзир да је директно преко пута шећеране било пристаниште за истовар шећерне репе, а знамо да је ту постојала чак и нека мала железница за транспорт, долазим до закључка да није било места за две фабрике, једну Арамбашић и другу за прераду коже. Нема никаквих података о томе да је стару фабрику коже неко рушио. Вероватно је Арамбашић преузео зграде.
Долазим и до тужног закључка да је Чукареву механу (и можда још по неку успомену на стару Чукарицу) згазио вијадукт за Баново Брдо.
Просто је невероватно колико су наши планери били "талентовани" да пониште сећања на она места која су овај град одређивала...
Ево и Навојевљевог плана истог места:
Politika od 04.septembra 1939.godine pored mnоštva drugih oglasa objavljuje:
Završena je pred rat,da li je onda bilo sve prodato...
Zgrada je preživela do danas...
Ово је један од веома ретких београдских примера задружне својине, за разлику од скоро мноштва других зграда махом у приватном власништву (цела зграда један власник), зграда у етажном власништву које су биле грађене пред рат (на основу закона - више власника једне зграде имало је по цео спрат) или зграда у власништву друштава, пензионих и других фондова. Задружни тип приватног власништва подразумевао је да је свако у овој згради имао свој стан.
Иначе ову зграду, пројектовао је син Валерија Сташевског, архитекта Ђорђе (Георгиј, Јуриј) Сташевски.
Meni se ova priča baš dopala,MMilovane havla na dopuni...prozivam ostale da se nadograde kao nekad na SC forumu i napravimo od malo mesa čitavu "kobasicu"
A sad moja kritika generalno:
Moram da priznam, malo smo postali sebični i samoljubi...Ne slušamo druge i bez komentara skačemo na teme. Ok , u žaru borbe da ne izlapi ide ja što pre kačimo
ono što naumimo.Može i tako ali ono što je daje sangu priči je baš replika.
Ovde sam primetio gomilu sjano započetih tema ali, čas posla iza toga bacaju se petarde,i to bez pardona.Imam utisak da se mnogo žuri,ali nepotrebno.
Dajte da čujemo jedni druge ili malo lakše ako može.
Pokazali smo da je SC forum držao jedan tim koji je sad ovde,i iz ničega postavio ponovu jaku platformu.
Ja želim da ovo bude još kvalitetnije i sve u najboljoj nameri.
Ovde sam dao primer na mojoj postavci što nije baš repezentativno, ali stvarno pogledajte,gomilu postova izuzetnih koji su bez komentara zaostali,a možda i tehnika
repliciranja (mislim na softversko okruženje koji je nosač ovog foruma) ne ažurira repliku tamo gde treba da se vidi.
Ovde mora čovek da ne spava 24h da bi bio u toku a da mu ne promakne ili da mu ne bude žao ako u sekundi ne odgovori.
Sa sajta novinara Dragoslava Simića