Када смо већ код извора, молио бих да Касина следећи пут напише одакле су преузете оне слике трамваја (овај пут ћу ја: ГСП "Београд" форум, а тамо су написани њихови оригинални извори).
Хвала!
Колико сам могао да оценим, Чукарова механа се налазила у непосредној близини рачве (што би сељаци рекли "ракља") друмова према Лазаревцу и Обреновцу, на месту званом Једек. Ту је пруга уског колосека излазила из чукаричког тунела (према Сави), пресецала Лазаревачки друм и правила оштру кривину такорећи тангирајући Обреновачки друм. Управо на том месту била је и постаја за локалне возове звана Једек.
Преузето са форума „Железнице Србије“
„Ћира“ излази из чукаричког тунела и пресеца Лазаревачки пут.
Преузето са форума „Железнице Србије“
Прелаз пруге преко Лазаревачког пута.
Фабрике обуће Арамбашић између два рата сећам се доста добро. Налазила се отприлике преко пута Шећеране, на земљишту између Радничке улице и Саве. Фабрика је имала и једну продавницу обуће. Ту су се снабдевале углавном радничке породице обућом, која је била јефтина, али не и на гласу. Међутим Арамбашићеве ципеле су се сматрале неуништивим и многи су куповали ципеле и сандале за децу. Као дете, од све обуће најрадије сам носио Арамбашићеву (имао сам исто што и моји другови, а могли смо да акамо ципеле до миле воље). Не знам шта је касније (за време и после рата) било са том фабриком и њеним власником.
Како ли је било возити се на овоме по калдрми и камењару?!
Па седло није као нормално, већ има екстра федери са великим моментом. Уосталом задњице српских сељака нису много осетљиве: суђено им је да их целог живота неко чибука.
Колико сам могао да оценим, Чукарова механа се налазила у непосредној близини рачве (што би сељаци рекли "ракља") друмова према Лазаревцу и Обреновцу, на месту званом Једек. Ту је пруга уског колосека излазила из чукаричког тунела (према Сави), пресецала Лазаревачки друм и правила оштру кривину такорећи тангирајући Обреновачки друм. Управо на том месту била је и постаја за локалне возове звана Једек.
Преузето са форума „Железнице Србије“
Хе, коинциденција - и ја сам данас гледао ове слике на том форуму и нисам нашао Чукареву меану. Она би требало да се налази негде иза ове зграде лево, а то је Југопетролова пумпа која и данас постоји (или су је скоро срушили?).
Фабрике обуће Арамбашић између два рата сећам се доста добро. Налазила се отприлике преко пута Шећеране, на земљишту између Радничке улице и Саве.
Потпуно је природно да се фабрике коже и ципела налазе поред Саве, јер им треба доста воде за штављење и сличне поступке. Сигурно је и Барловчева била ту негде, а лако је могуће да је то иста фабрика.
http://www.youtube.com/watch?v=SsZ4tFR15Dw
Posle toga pogledajmo i ovo:
http://www.youtube.com/watch?v=3Vi0z2kFQtk
Iz ovog filma je iščupan sledeći kadar.
Tumačenje brojeva sa slike:
1. Vojkan Đonović
2. Rade Jašarević (poginuo sa Silvanom Armenulić)
3. Dušan Radetić (ubrzo posle ovog snimka umro, pa se ansambl raspao).
Sve šaljem zbog kaleidoskopa izvođača u malom sastavu Dušana Radetića.
"Najintrigantniji" je čovek pod brojem 1 - Vojislav "Vojkan" Đonović.
Njega sam poznavao, napravio san i jedan intervju sa njim.
Bio je jedan od najvećih domaćih jazz gitarista i svirao prvoklasan džez do 1959.
A onda mu je pukao film i otišao da svira narodnu muziku u sastavu Dušana Radetića, što je silno začudilo njegove džez drugove.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B...
Vojkan Đonović je, inače, bio sin Jovana Đonovića, jednog od zaverenika tokom 27. marta.
Ова последња слика је из Загреба, где је овај београдски трамвај ("Ђуро Ђаковић", ТМК-1Б) био на проби, заједно са jeдном приколицом ТП1:
Извор слике: Жељезнице.нет
Када смо већ код извора, молио бих да Касина следећи пут напише одакле су преузете оне слике трамваја (овај пут ћу ја: ГСП "Београд" форум, а тамо су написани њихови оригинални извори).
Хвала!
Поздрав!
Како ли је било возити се на овоме по калдрми и камењару?!
Преузето са форума „Железнице Србије“
„Ћира“ излази из чукаричког тунела и пресеца Лазаревачки пут.
Преузето са форума „Железнице Србије“
Прелаз пруге преко Лазаревачког пута.
Фабрике обуће Арамбашић између два рата сећам се доста добро. Налазила се отприлике преко пута Шећеране, на земљишту између Радничке улице и Саве. Фабрика је имала и једну продавницу обуће. Ту су се снабдевале углавном радничке породице обућом, која је била јефтина, али не и на гласу. Међутим Арамбашићеве ципеле су се сматрале неуништивим и многи су куповали ципеле и сандале за децу. Као дете, од све обуће најрадије сам носио Арамбашићеву (имао сам исто што и моји другови, а могли смо да акамо ципеле до миле воље). Не знам шта је касније (за време и после рата) било са том фабриком и њеним власником.
Како ли је било возити се на овоме по калдрми и камењару?!
Па седло није као нормално, већ има екстра федери са великим моментом. Уосталом задњице српских сељака нису много осетљиве: суђено им је да их целог живота неко чибука.
Можда је била већ ова слика, али не сећам се да је престолонаследник некоме показивао средње прсте.
Неки принчеви. Који? Где? Појма немам.
Можда је и ово било (на неком од „оних“ форума).
Па седло није као нормално, већ има екстра федери са великим моментом.
Уууу, ово је велики проналазак: бицикла скаче, а седло плови равно ко подмазано! Да то чују ови са Тур д' Франса, силне би милионе дали.
Преузето са форума „Железнице Србије“
Хе, коинциденција - и ја сам данас гледао ове слике на том форуму и нисам нашао Чукареву меану. Она би требало да се налази негде иза ове зграде лево, а то је Југопетролова пумпа која и данас постоји (или су је скоро срушили?).
Фабрике обуће Арамбашић између два рата сећам се доста добро. Налазила се отприлике преко пута Шећеране, на земљишту између Радничке улице и Саве.
Потпуно је природно да се фабрике коже и ципела налазе поред Саве, јер им треба доста воде за штављење и сличне поступке. Сигурно је и Барловчева била ту негде, а лако је могуће да је то иста фабрика.