Еве мене јопет.Нисам неко време могао да се прикључим свим овим дискусијама,пошто сам имао веома важна посла око сређивања.Пре неког времена са рекао Рундеу да сам дошао у посед старог кофера у ком сам нашао неке веома занимљиве фотографије.Посебно ће се,надам се,заинтересовати господин који се бави тематиком предратног шпорта.Слике су,генерално,породичне,али вреди их поставити овде.А сада ...
Gimnazija "Sveti Sava" - moja gimnazija. Ove godine slavi stogodišnjicu. Zbog toga sam se "zarazio" ovim forumom - profesorka likovnog je tražila predratne fotografije škole, a ja (ulizica) ... Ovo je sa sajta škole
"
Gimnazija u kojoj smo maturirali postoji skoro 100 godina. Mada su oni najstariji podaci nepouzdani, izgleda da je njen prvobitni naziv bio Treća beogradska gimnazija, da bi nedugo zatim odlukom Ministarstva prosvete Kraljevine Srbije dobila novo ime – IV muška gimnazija. U prvo vreme škola je imala samo četiri niža razreda i pošto je svake godine otvaran po jedan novi razred, školske 1913./1914. godine postala je osmorazredna. Gimnazija se u to vreme nalazila u zgradi na uglu ulica Vojvode Milenka i Studeničke, današnje Svetozara Markovića. Posle rata gimnazija pod nazivom Muška gimnazija III rejona seli se u Resavsku ulicu 58. U toj zgradi nalazila se najpre Nemačko-srpska škola (od 1933. do 1944. godine), a zatim VII muška gimnazija. Septembra 1944. zgradu je pogodila bomba anglosaksomskih saveznika (i starije generacije imale su njihovog "Milosrdnog anđela!). Polovina zgrade porušena je do temelja, a druga polovina je teško oštećena. Pred kraj 1944. u polusrušenu zgradu useljava se VII muška gimnazija i njeni učenici imaju tu "privilegiju" da budu poslati na Sremski front. 9. oktobra 1945. godine gimnazija dobija novo ime: Državna IV muška gimnazija.
Posleratno vreme je vreme velikih promena, pa i naša gimnazija nije u tom pogledu bila izuzetak. U težnji da zatre sve ono što je "dekadentno i buržoasko" komunistička vlast je ne samo menjala nazive poznatih beogradskih škola, već ih je i – ukidala. Naša gimnazija nije imala "sreću" da bude ukinuta, ali 1953. godine IV muška gimnazija gubi svoju "muškost" i pošto je spojena sa II ženskom gimnazijom dobija novi naziv - VI beogradska gimnazija. 1956. godine ovoj gimnaziji pripaja se deo III muške gimnazije i posle toga dobija ime III gimnazija. Uz još nekoliko promena naziva, čak i u "Vladimir Iljič Lenjin", škola dobija današnji naziv koji zvanično glasi – Gimnazija "Sveti Sava" u Beogradu. Ostaje da se vidi koliko dugo će se i taj naziv zadržati."
Od našeg prijatelja Miloša Jurišića a u vezi nedavno postavljenih fotografija:
Pre nekoliko stranica gospodin Zupanc je, mislim, postavio bio dve
fotografije misleći da ih je fotografisao Mihajlo.S.Petrović (ako se
dobro sećam),
Јао, кел бламаж! Па та се чувена фамилија присваја туђе радове... Ко зна чије су оне силне породичне фотографије, можда набављене на бувљаку... Само да ово не види Касина...
Od našeg prijatelja Miloša Jurišića a u vezi nedavno postavljenih fotografija:
Pre nekoliko stranica gospodin Zupanc je, mislim, postavio bio dve
fotografije misleći da ih je fotografisao Mihajlo.S.Petrović (ako se
dobro sećam), dok si ti za drugu fotografiju pomislio da se radi o
Živanoviću-Boru, pa ću biti slobodan da Vas malo ispravim.
Autor prve fotografije "Povorka sveštenika na sahrani patrijarha
Varnave", iz 1937, je foto amater Zvonimir Janović i prvi put je,
posle rata, bila izložena na velikoj izložbi u Galeriji SANU
"Fotografija kod Srba 1839-1989." i objavljena u istoimenom katalogu,
a original (18x24cm) se nalazi u mojoj zbirci starih fotografija u
okviru skromne zaostavštine ovog autora. Tom prilikom fotografija je
bila i uvećana i postavljena preko jednog zida Galerije čitavom
visinom. Janović je jedan od osnivača predratnog foto-kluba
Beograd.Posle rata se vraća u Zagreb ali već 1947. umire od rana
zadobijenih na Sremskom frontu.
Autor druge fotografije, automobilskog fara sa refleksijom, "Bez
naslova" 1930., je Nikola Vučo i nalazi se u kolekciji Muzeja
primenjene umetnosti.
Obe fotografije su objavljene zajedno u knjizi prof.dr Milanke Todić
"Istorija srpske fotografije" odakle su, verovatno, i dospele na
internet, u nesto skraćenom formatu.
Vučova fotografija je bila izložena na izložbi "Nemoguće - Umetnost
nadrealizma", autora Milanke Todić, u Muzeju primenjene umetnosti i
objavljena u istoimenom katalogu.
Ima dosta problema sa fotografijama Mihaila S. Petrovića koje zaslužuju pažnju ali su sticajem okolnosti, kao zbirka ili album, opelješene, upotrebljavane kako kome padne na pamet, pripisivane drugima i na razne druge načine i nenačine upotrebljavane, uglavnom bez odgovarajuće naznake i potpisa i sad je teško sve to rekonstruisati. Nisam imao nameru da (u familiji) čuvenog Ujka Miku, kitim tuđim perjem, njemu to ni za života nije trebalo, jednostavno osećam potrebu da bez većih ambicija ukažem na tiho postojanje tog vrednog čoveka. Pogotovu što je ina ovom i na onom forumu promaklo (anonimno) dosta njegovih fotki ali sve to nema veze, on je to i snimao da ostanu kao javne beleške i zapisi. Zato se izvinjavam na jučerašnjoj grešci. Evo nečeg za šta gotovo zasigurno mislim da je Ujka Mika - eksperti neka potrvrde ili ospore.
Јао, кел бламаж! Па та се чувена фамилија присваја туђе радове... Ко зна чије су оне силне породичне фотографије, можда набављене на бувљаку... Само да ово не види Касина...
Ово је, наравно, било пријатељско пецкање, за које се надам, МЗ, да те није увредило. Ако јесте, извини.
Потпуно подржавам твоје настојање да сачуваш и презентујеш породичну заоставштину. Овде смо, наиме, стога што волимо и поштујемо прошлост - и своју личну и нашу заједничку. 'Ајде,
Еве мене јопет.Нисам неко време могао да се прикључим свим овим дискусијама,пошто сам имао веома важна посла око сређивања.Пре неког времена са рекао Рундеу да сам дошао у посед старог кофера у ком сам нашао неке веома занимљиве фотографије.Посебно ће се,надам се,заинтересовати господин који се бави тематиком предратног шпорта.Слике су,генерално,породичне,али вреди их поставити овде.А сада ...
Ах,да!Добро вече свима!
Jel razaznaje neko adresu ovog letnjeg vezbalista u zaglavlju? Dalmatinska 25?
Gimnazija "Sveti Sava" - moja gimnazija. Ove godine slavi stogodišnjicu. Zbog toga sam se "zarazio" ovim forumom - profesorka likovnog je tražila predratne fotografije škole, a ja (ulizica) ... Ovo je sa sajta škole
"
Pre nekoliko stranica gospodin Zupanc je, mislim, postavio bio dve
fotografije misleći da ih je fotografisao Mihajlo.S.Petrović (ako se
dobro sećam),
Јао, кел бламаж! Па та се чувена фамилија присваја туђе радове...
Sam sebi predak! Kakvi preci, kakvi bakrači!
Свака част, Дорћолац! Изванредна.
Pre nekoliko stranica gospodin Zupanc je, mislim, postavio bio dve
fotografije misleći da ih je fotografisao Mihajlo.S.Petrović (ako se
dobro sećam), dok si ti za drugu fotografiju pomislio da se radi o
Živanoviću-Boru, pa ću biti slobodan da Vas malo ispravim.
Autor prve fotografije "Povorka sveštenika na sahrani patrijarha
Varnave", iz 1937, je foto amater Zvonimir Janović i prvi put je,
posle rata, bila izložena na velikoj izložbi u Galeriji SANU
"Fotografija kod Srba 1839-1989." i objavljena u istoimenom katalogu,
a original (18x24cm) se nalazi u mojoj zbirci starih fotografija u
okviru skromne zaostavštine ovog autora. Tom prilikom fotografija je
bila i uvećana i postavljena preko jednog zida Galerije čitavom
visinom. Janović je jedan od osnivača predratnog foto-kluba
Beograd.Posle rata se vraća u Zagreb ali već 1947. umire od rana
zadobijenih na Sremskom frontu.
Autor druge fotografije, automobilskog fara sa refleksijom, "Bez
naslova" 1930., je Nikola Vučo i nalazi se u kolekciji Muzeja
primenjene umetnosti.
Obe fotografije su objavljene zajedno u knjizi prof.dr Milanke Todić
"Istorija srpske fotografije" odakle su, verovatno, i dospele na
internet, u nesto skraćenom formatu.
Vučova fotografija je bila izložena na izložbi "Nemoguće - Umetnost
nadrealizma", autora Milanke Todić, u Muzeju primenjene umetnosti i
objavljena u istoimenom katalogu.
Ima dosta problema sa fotografijama Mihaila S. Petrovića koje zaslužuju pažnju ali su sticajem okolnosti, kao zbirka ili album, opelješene, upotrebljavane kako kome padne na pamet, pripisivane drugima i na razne druge načine i nenačine upotrebljavane, uglavnom bez odgovarajuće naznake i potpisa i sad je teško sve to rekonstruisati. Nisam imao nameru da (u familiji) čuvenog Ujka Miku, kitim tuđim perjem, njemu to ni za života nije trebalo, jednostavno osećam potrebu da bez većih ambicija ukažem na tiho postojanje tog vrednog čoveka. Pogotovu što je ina ovom i na onom forumu promaklo (anonimno) dosta njegovih fotki ali sve to nema veze, on je to i snimao da ostanu kao javne beleške i zapisi. Zato se izvinjavam na jučerašnjoj grešci. Evo nečeg za šta gotovo zasigurno mislim da je Ujka Mika - eksperti neka potrvrde ili ospore.
Ово је, наравно, било пријатељско пецкање, за које се надам, МЗ, да те није увредило. Ако јесте, извини.
Потпуно подржавам твоје настојање да сачуваш и презентујеш породичну заоставштину. Овде смо, наиме, стога што волимо и поштујемо прошлост - и своју личну и нашу заједничку. 'Ајде,