(Одговор написан пре више од 24 часа, али у тренутку завршетка писања пошта је искључила DSL и нисам био у могућности да пошаљем. Тек сад могу. Можда одговор већ болује од неактуелности.)
Бађунов је написао/ла:
Дундо је написао/ла:
Бађунов је написао/ла:
Јуче нам је Булвита поставио подужу кобасицу (стр. 1266) са фотографијама разбашкарених вермахтоваца у Београду 1942 (додуше неки су се башкарили али су на једној или две фотографије означена њихова имена на позадини са крстићима). Између осталих фотографија, једна ми је привукла пажњу јер ме подсетила на неке снимке са Топчидерске звезде према центру града (опет из доба окупације и од разбашкареног вермахтовца). Не знам где је снимљена али ми је додатно пажњу привукла далека позадина која ме је подсетила на једну енигму од пре месец-два и чувене Шкодине танкете. Да ли је то само утисак или не, нека процене форензичари. Ја сам само лаик који често постављам незгодна питања и правим проблеме.
Док смо горњу слику видели небројено пута (и још увек немамо поуздане податке), доња је већ била бар једанпут на нашим форумима. То је Булевар војводе Путника, део изнад Мостарске раскрснице (није много у близини Топчидерске звезде, ма да се овом улицом силазило од Топчидерске звезде према "Мостару"). Десно је била железничка колонија, даље односно испод ње Вајфертова пивара. Лево је стамбено насеље, испод њега, преко пута пиваре, пивница (вероватно исто Вајфертова) која је, бар у почетку окупације, била препуна немачких војника. Још мало даље чувена кафана "Мостар". Поглед пада директно на падину "Губеревац", названу по познатој истоименој кафани у Улици кнеза Милоша.
Морам да признам да у Вашем поређењу не видим ништа друго до Ваше интуиције. Интересантно је да сте на обе фотографије заокружили исто место, иако се на доњој фотографији уопште не назире фабричка хала или складишна зграда на Мостарској раскрсници, коју сте такође окружили (на горњој слици) и о којој сам већ писао (боље рећи натуцао) пре извесног времена. Нажалост, ово нам још не доноси сигурност о локацији "Шкоде", али радује ме да се бар вртимо око истог места.
Господине Дундо, имам благо горки утисак да Вам је мој задњи пост изазвао одређену дозу нервозе. Ако је тако, извињавам се и није ми ни близу била то намера.
Господине Бађунов, жао ми је ако сте стекли утисак да сте ме унервозили. Можда сам се недовољно прецизно изражавао. Могу само да нагађам шта је узрок Вашем утиску. Ако је то да смо слику са тенком видели „небројено пута“, мислио сам на наше својевремене напоре да одгонетнемо локацију и на то да још увек нисмо сигурни (јесмо ли? можда сам нешто пропустио). Ако је реч о Вашој интуицији, мислио сам у позитивном смислу. Наиме, на другој слици се није видео ни један детаљ са прве слика, а ви сте на обе слике прецизно уоквирили истом месту. Можда наслов? Па још увек се питам где је био онај тенк.
Апсолутно нема потребе да ми се извињавате. Уверавам Вас да ми је овај мали излет на Топчидерско Брдо пријао. Са задовољством сам се подсетио Булевара војводе Путника.
Присетио сам се и једног ситног догађаја на овом месту. То је било у почетку окупације, трамваји још нису радили и ишао сам с оцем пешке у варош. Пут нас је водио преко "Мостара" односно поред већ поменуте пивнице. Зажелели смо да попијемо пиво и ушли смо. Немци су стајали у гужви један до другога, узимали кригле са шанка и углавном стојећи сипали пиво у грло. Гурајући се да дођем до шанка поткачио сам једног Немца за лакат руке којом је тек узео пуну криглу са шанка и кригла се за тренутак испразнила на његово одело и под. Претрнуо сам, а и он је стајао неодрлучан шта да ми уради. Спасли су ме његови другови који су почели грохотом да се смеју. Ко зна, можда је баш неко од њих направио ову фотографију.
Bez brige, ovo je moj poslednji post! (Najmanje dva člana foruma će odahnuti!)
Ja još nisam toliko dementan, da bih se borio kao don Kihot sa vetrenjačama protiv digitalne fotografije. Žalim samo, da analogna fotografije nije mogla paralelno opstati.
Naravno da i ja znam digitalno škljocati.
Za oproštaj od foruma prilažem nekoliko digi-giga-fotografija, koje otkrivaju probleme digitalne fotografije.
Fotografije deluju plakativno, nemaju dubine, deluju isprano i na neki način prazno, gube dušu...
(Uporedite na primer sa Kasininom serijom "prva godišnjica oslobođenja" ili dobrim Vukomanovim skenovima).
Поштовани господине Рунде, дискусија је борба различитих мишљења. И хвала Богу да у томе не оскудевамо на овом форуму. Чини ми се да постоји и један изузетак, а тај је да смо сви или скоро сви истог мишљења да су Ваше фотографије задивљујуће. И не чуди ме да су дискусије о њима такорећи изостале. Да кратко кажем о себи: уживао сам у гледању. И шта да кажем другоме? Пусти ме да гледам и даље на миру!
Увек сам фотографију гледао као грану ликовних уметности. Неко ће рећи: шкљоцнеш, па шта? У реду, тај нека шкљоца док се не замори. Кад ми се нека слика допадне, не гледам да ли је она на платну, хартији, стаклу, дрвету, фотоемулзији. Ако ме неко пита да ли су на пример Ваше фотографије крупно- или ситнозрне, морао бих да капитулирам. Обраћао сам пажњу на мотиве и композиције, радовао сам се да ми поглед не бежи са фотографије већ остаје везан за њу и, понајвише, предавао сам се доживљавањима. Важно ми је било шта ми фотографија каже као уметничко дело, а не као техничка творевина.
Ако ме питате шта мислим о Вашим дигиталним фотографијама, шта да кажем? Пре свега, sorry, не умете да направите лошу фотографију. Признајем, нисам гледао оком техничког перфекционисте. А да сам то радио, мислим да бих још по најмање уочио разлику између пикслова, строго распорађених по једном растеру, и стохастички распоређених зрнаца у некој емулзији. А оно друго шта сте набројали доживео сам преласком са Лајке на Минокс и друге фабрикате, како сам сматрао, „преласком с коња на магарца“, све још увек у оквиру аналогне фотографије.
Мислим да има још доста чланова форума који су слично „насађени“ као и ја и који би се радовали да виде и друге Ваше фотографије, чак и оне које сматрате неуспелим. Недостајаћете нам и Ви и Ваша дела.
Док смо горњу слику видели небројено пута (и још увек немамо поуздане податке), доња је већ била бар једанпут на нашим форумима. То је Булевар војводе Путника, део изнад Мостарске раскрснице (није много у близини Топчидерске звезде, ма да се овом улицом силазило од Топчидерске звезде према "Мостару"). Десно је била железничка колонија, даље односно испод ње Вајфертова пивара. Лево је стамбено насеље, испод њега, преко пута пиваре, пивница (вероватно исто Вајфертова) која је, бар у почетку окупације, била препуна немачких војника. Још мало даље чувена кафана "Мостар". Поглед пада директно на падину "Губеревац", названу по познатој истоименој кафани у Улици кнеза Милоша.
Чика Дундо, па зар овај снимак није сачињен са места које је мало изнад Козјачке улице? Колико се мени чини, десно од човека на слици већ почиње "Хајд парк".
Не бих рекао. Десно од елипсе налази се једна зграда која је, чини ми се, припадала пивари. Код те зграде престаје низбрдица и улица иде равно до некадашње мостарске раскрснице. Са десне стране улице, између поменуте зграде и „нас“ не види се рачва Булевара кнеза Александра Карађорђевића, која је била испод Хајд парка. Зато мислим да је Козјачка улица још охохо иза „наших“ леђа.
Све се то толико изменило, да је данас тешко упоредити.
... nije Šone i piše ... BELGRAD Restaurant FELDPOST v.1941. ... di je ovo - Golf ? ... mislim, ovo sam lupio, nemam pojma, al tako mi palo napamet 8) ...
Ovo je "Mala Skadarlija"!!! Dobar, dobar snimak...
(Одговор написан пре више од 24 часа, али у тренутку завршетка писања пошта је искључила DSL и нисам био у могућности да пошаљем. Тек сад могу. Можда одговор већ болује од неактуелности.)
Док смо горњу слику видели небројено пута (и још увек немамо поуздане податке), доња је већ била бар једанпут на нашим форумима. То је Булевар војводе Путника, део изнад Мостарске раскрснице (није много у близини Топчидерске звезде, ма да се овом улицом силазило од Топчидерске звезде према "Мостару"). Десно је била железничка колонија, даље односно испод ње Вајфертова пивара. Лево је стамбено насеље, испод њега, преко пута пиваре, пивница (вероватно исто Вајфертова) која је, бар у почетку окупације, била препуна немачких војника. Још мало даље чувена кафана "Мостар". Поглед пада директно на падину "Губеревац", названу по познатој истоименој кафани у Улици кнеза Милоша.
Морам да признам да у Вашем поређењу не видим ништа друго до Ваше интуиције. Интересантно је да сте на обе фотографије заокружили исто место, иако се на доњој фотографији уопште не назире фабричка хала или складишна зграда на Мостарској раскрсници, коју сте такође окружили (на горњој слици) и о којој сам већ писао (боље рећи натуцао) пре извесног времена. Нажалост, ово нам још не доноси сигурност о локацији "Шкоде", али радује ме да се бар вртимо око истог места.
Господине Дундо, имам благо горки утисак да Вам је мој задњи пост изазвао одређену дозу нервозе. Ако је тако, извињавам се и није ми ни близу била то намера.
Господине Бађунов, жао ми је ако сте стекли утисак да сте ме унервозили. Можда сам се недовољно прецизно изражавао. Могу само да нагађам шта је узрок Вашем утиску. Ако је то да смо слику са тенком видели „небројено пута“, мислио сам на наше својевремене напоре да одгонетнемо локацију и на то да још увек нисмо сигурни (јесмо ли? можда сам нешто пропустио). Ако је реч о Вашој интуицији, мислио сам у позитивном смислу. Наиме, на другој слици се није видео ни један детаљ са прве слика, а ви сте на обе слике прецизно уоквирили истом месту. Можда наслов? Па још увек се питам где је био онај тенк.
Апсолутно нема потребе да ми се извињавате. Уверавам Вас да ми је овај мали излет на Топчидерско Брдо пријао. Са задовољством сам се подсетио Булевара војводе Путника.
Присетио сам се и једног ситног догађаја на овом месту. То је било у почетку окупације, трамваји још нису радили и ишао сам с оцем пешке у варош. Пут нас је водио преко "Мостара" односно поред већ поменуте пивнице. Зажелели смо да попијемо пиво и ушли смо. Немци су стајали у гужви један до другога, узимали кригле са шанка и углавном стојећи сипали пиво у грло. Гурајући се да дођем до шанка поткачио сам једног Немца за лакат руке којом је тек узео пуну криглу са шанка и кригла се за тренутак испразнила на његово одело и под. Претрнуо сам, а и он је стајао неодрлучан шта да ми уради. Спасли су ме његови другови који су почели грохотом да се смеју. Ко зна, можда је баш неко од њих направио ову фотографију.
Bez brige, ovo je moj poslednji post! (Najmanje dva člana foruma će odahnuti!)
Ja još nisam toliko dementan, da bih se borio kao don Kihot sa vetrenjačama protiv digitalne fotografije. Žalim samo, da analogna fotografije nije mogla paralelno opstati.
Naravno da i ja znam digitalno škljocati.
Za oproštaj od foruma prilažem nekoliko digi-giga-fotografija, koje otkrivaju probleme digitalne fotografije.
Fotografije deluju plakativno, nemaju dubine, deluju isprano i na neki način prazno, gube dušu...
(Uporedite na primer sa Kasininom serijom "prva godišnjica oslobođenja" ili dobrim Vukomanovim skenovima).
Поштовани господине Рунде, дискусија је борба различитих мишљења. И хвала Богу да у томе не оскудевамо на овом форуму. Чини ми се да постоји и један изузетак, а тај је да смо сви или скоро сви истог мишљења да су Ваше фотографије задивљујуће. И не чуди ме да су дискусије о њима такорећи изостале. Да кратко кажем о себи: уживао сам у гледању. И шта да кажем другоме? Пусти ме да гледам и даље на миру!
Увек сам фотографију гледао као грану ликовних уметности. Неко ће рећи: шкљоцнеш, па шта? У реду, тај нека шкљоца док се не замори. Кад ми се нека слика допадне, не гледам да ли је она на платну, хартији, стаклу, дрвету, фотоемулзији. Ако ме неко пита да ли су на пример Ваше фотографије крупно- или ситнозрне, морао бих да капитулирам. Обраћао сам пажњу на мотиве и композиције, радовао сам се да ми поглед не бежи са фотографије већ остаје везан за њу и, понајвише, предавао сам се доживљавањима. Важно ми је било шта ми фотографија каже као уметничко дело, а не као техничка творевина.
Ако ме питате шта мислим о Вашим дигиталним фотографијама, шта да кажем? Пре свега, sorry, не умете да направите лошу фотографију. Признајем, нисам гледао оком техничког перфекционисте. А да сам то радио, мислим да бих још по најмање уочио разлику између пикслова, строго распорађених по једном растеру, и стохастички распоређених зрнаца у некој емулзији. А оно друго шта сте набројали доживео сам преласком са Лајке на Минокс и друге фабрикате, како сам сматрао, „преласком с коња на магарца“, све још увек у оквиру аналогне фотографије.
Мислим да има још доста чланова форума који су слично „насађени“ као и ја и који би се радовали да виде и друге Ваше фотографије, чак и оне које сматрате неуспелим. Недостајаћете нам и Ви и Ваша дела.
Чика Дундо, па зар овај снимак није сачињен са места које је мало изнад Козјачке улице? Колико се мени чини, десно од човека на слици већ почиње "Хајд парк".
Не бих рекао. Десно од елипсе налази се једна зграда која је, чини ми се, припадала пивари. Код те зграде престаје низбрдица и улица иде равно до некадашње мостарске раскрснице. Са десне стране улице, између поменуте зграде и „нас“ не види се рачва Булевара кнеза Александра Карађорђевића, која је била испод Хајд парка. Зато мислим да је Козјачка улица још охохо иза „наших“ леђа.
Све се то толико изменило, да је данас тешко упоредити.
... nije Šone i piše ... BELGRAD Restaurant FELDPOST v.1941. ... di je ovo - Golf ? ... mislim, ovo sam lupio, nemam pojma, al tako mi palo napamet 8) ...Ovo je "Mala Skadarlija"!!! Dobar, dobar snimak...
Srećno Badnje veče!!!