Mogli bi diskutirati u nedogled, zato ću samo da navedem nekoliko argumenata:
CD snimak je tehnički ograničen do 22,050 kHz, vinyl i dobri reprodukcijski uređaji prenose frekvencije i iznad ove granice, koji su "nečujni", ali daju tonu boju! Bez ove boje je ton klinički sterilan.
Slušao sam na istom uređaju "Matthäus Passion" sa Klempererom paralelno menjajući naizmenično input sa vinyla i sa CDa - ista matrica snimka i velika razlika u emocionalnosti tona.
Možda ste primetili, da su u poslednjoj deceniji tempi simfonija i koncerata brži nego prije? To je lažna virtuoznost (sa cirkuskim efektom) - postignuta digitalno: Tempo se tehnički ubrza, bez da se visina tona promeni!
I konačno pitanje: Zašto u poslednje vreme neki programi za obradu digitalnih fotografija nude mogućnost, da se u digitalnu fotografiju unese lažna zrnatost filmske emulzije, da bi slika izgledala donekle plastično kao na primer na jednom slajdu?
Pre svega, kada se kaže digitalno ovde se ne govori samo o CD snimku koji ima ograničenja koja su pomenuta, već se prvenstveno misli na HiRez digitalne snimke. Treba odslušati poslednje petine zapisa na vinilu (pa čak i onih koje je radio Dojče Gramofon) i videti šta znači očaj mehaničke reprodukcije. Ili odslušati mnoštvo šumova ili izobličenja traka, trake snimljene neuslovnim uređajima i - sve kosu čupati uz saznanje koliko je predivnih detalja, finesa pogubljeno očajnim snimcima.
Najzad, ako se već vrše poređenja treba biti pažljiv: prvi CD-ovi jesu zvučali poprilično prazno i šuplje. No od tog doba prošlo je već punih trideset godina.
I na kraju ono čime se i bavim. Samo saznanje da danas postoje digitalne tehnike restauracije signala (audio, video...) kojim se unapređuje ili koriguje oštećeni analogni zapis govori da, barem kada je o digitalnoj fotografiji, videu ili beleženju zvuka reč ništa nije gotovo.
Zapravo - tek je počelo.
To što mi (većina ljudi sada, danas i ovde) ne znamo da ne postoje veoma posebne tehnike unapređenja analognih izvora ne znači da one - ne postoje.
Na primer, jedan od profesionalnih sistema za redukciju šuma i drugo sređivanje starih analognih zapisa košta i do 15000 EUR minimum. Ipak, to nešto kazuje, zar ne? 15000 EUR za prodavanje magle bila bi prilično velika cena... Sa druge strane sistem je u širokoj upotrebi u mnogim institucijama koji imaju dovoljno sredstava da ga priušte i koriste na polzu svih nas. Oni vode računa o svojoj kulturi.
Дискусији никад краја. Бојим се да су винил плоче и класична фотографија ставр прошлости за масовну употребу и да ће број корисника у будуће бити уско ограничен на професионалце и оне са дубоким џеповима. Као што сам једном написао, дигитална фотографија нема ту предивну особину дозиране несавршености. Исто важи и за винил плоче, итд. итд. Кад почну дискусије ове врсте, ја се увек сетим једне приче о увођењу парног погона на бродове. Многи бродови су у то време били комбинација пароброда са једрима да би се штедело на угљу. Истовремено, у прво време велики број капетана волео је да плови по мору користећи парни погон али су се боље сналазили и били сигурнији да пристају у луке под једрима (моћ навике и познавања маневра под једрима боље од понашања парне машине). Аналогија? Па ето, ми који представљамо заостале реликте претходне фазе индустријско-технолошког развоја бићемо све ређи примерци у овом свету, навиру млади који грамофон уживо једва да су и видели (можда у некој антикварници). Све ће мање бити нас који пловимо "под пуном паром" а пристајемо "под једрима". Причаћемо оваквих прича још доста пута а млади ће нас слушати и све мање схватати за чим жалимо.
Ову мозгалицу нико није покушао ни да реши а колико памтим не добисмо ни одговор где је ово на Дорћолу. Да ли Касина чува одговор да нам искамчи које пиће?
... ovoga puta Kasina čuva ladno pićence za slavodobitnika, ali pošto će da potraje, moraću sam da ga popijem - da se ne pokvari :)...
Ovu sliku ne mogu nikako da složim u glavi. Kako na uglu piše "Kod Toskine česme" onda je to najverovatnije ugao Bosanske i Jug-Bogdanove, ali meni liči više ne ugao sa Kraljevića Marka. Ima li neko ideju šta je ovde tačno slikano?
Ово је стара тема а цитирани пост је од 1. новембра сада већ бивше године.
Не могу ни ја никако да "углавим" овај низ зграда на овој узбрдици. Описи кажу (на неколико сајтова): U ulici pop-Lukinoj, koja ide od Varoš kapije pored Državne štamparije u Savamalu, ima jedna cesma s gornje strane ulice. Tu je cesmu gradio neki Beogradjanin Toska, kome je kuca bila toj cesmi preko puta. Sada nema u životu Toske, kuca je njegova dobila drugoga gazdu, cesma je otišla ka imanju novoga sajbije, a tocak za vodu izmešten je malo više, tek se uvek zove "Toskina cesma" i ona, i onaj kraj oko nje.
Е тек сад ми није јасно. Значи, није Босанска (Гаврила Принципа) мада личи на онај део између Краљевића Марка (горњи део који се првобитно звао Серска, чини ми се) и Југ Богданове. Али ми онај угао тј. раскрсница у позадини слике нешто делује као да је "померен" и да попречна улица иде десно горе а требао би десно, тј. требало би да склапа нешто оштрији угао са овом улицом која доминира снимком. Не делује ми ни као Поп Лукина. Ако се сећате, са ове, десне стране улице, требало би да буде "Радничка касина" а на врху кафана "Златан коњ" одакле иде под оштрим углом Бранкова и која се овде не би требала да види. Да будем искрен - ништа ми није јасно и ја бих волео да ми неко ко се овде боље сналази и познаје ствари отвори очи и сложи коцкице. Да није део Поп Лукине од Југ Богданове па на месту данашњег приступа мосту? И шта значи опис "с горње стране улице"? Шта је горња страна Поп Лукине? Можда десна страна идући узбрдо? Или горњи крај улице?
Е, лепо сам на почетку написао "Босанска улица", али ми се овде, изгледа, не верује. Што ме погађа. Свако хоће да се сам увери, да добије потврду. Добро, ево:
Иста она слика, само мало боља и са ширим углом. Дакле, лево су познате куће у Поп Лукиној, а десно Улица Краљевића Марка као попречна. Југ Богданова се улива код оног дрвећа према Поп Лукиној. Штавише, у тефтеру се помиње народна кујна Ванђела Јанкуловића (у првом плану), са адресом из Краљевића Марка.
Већ у време Јеремије ове старе зграду у првом плану су порушене, а плац је лежао празан. Нешто касније је изгледало овако:
Подигнута је прва вишеспратница, али је остатак неизграђен. Наравно, преко пута Ванђелове кујне налазила се Манакова кућа, некада звана кафана Краљевић Марко.
Ovu sliku ne mogu nikako da složim u glavi. Kako na uglu piše "Kod Toskine česme" onda je to najverovatnije ugao Bosanske i Jug-Bogdanove, ali meni liči više ne ugao sa Kraljevića Marka. Ima li neko ideju šta je ovde tačno slikano?
Ово је стара тема а цитирани пост је од 1. новембра сада већ бивше године.
Не могу ни ја никако да "углавим" овај низ зграда на овој узбрдици. Описи кажу (на неколико сајтова): U ulici pop-Lukinoj, koja ide od Varoš kapije pored Državne štamparije u Savamalu, ima jedna cesma s gornje strane ulice. Tu je cesmu gradio neki Beogradjanin Toska, kome je kuca bila toj cesmi preko puta. Sada nema u životu Toske, kuca je njegova dobila drugoga gazdu, cesma je otišla ka imanju novoga sajbije, a tocak za vodu izmešten je malo više, tek se uvek zove "Toskina cesma" i ona, i onaj kraj oko nje.
Е тек сад ми није јасно. Значи, није Босанска (Гаврила Принципа) мада личи на онај део између Краљевића Марка (горњи део који се првобитно звао Серска, чини ми се) и Југ Богданове. Али ми онај угао тј. раскрсница у позадини слике нешто делује као да је "померен" и да попречна улица иде десно горе а требао би десно, тј. требало би да склапа нешто оштрији угао са овом улицом која доминира снимком. Не делује ми ни као Поп Лукина. Ако се сећате, са ове, десне стране улице, требало би да буде "Радничка касина" а на врху кафана "Златан коњ" одакле иде под оштрим углом Бранкова и која се овде не би требала да види. Да будем искрен - ништа ми није јасно и ја бих волео да ми неко ко се овде боље сналази и познаје ствари отвори очи и сложи коцкице. Да није део Поп Лукине од Југ Богданове па на месту данашњег приступа мосту? И шта значи опис "с горње стране улице"? Шта је горња страна Поп Лукине? Можда десна страна идући узбрдо? Или горњи крај улице?
Е, лепо сам на почетку написао "Босанска улица", али ми се овде, изгледа, не верује. Што ме погађа. Свако хоће да се сам увери, да добије потврду. Добро, ево:
Иста она слика, само мало боља и са ширим углом. Дакле, лево су познате куће у Поп Лукиној, а десно Улица Краљевића Марка као попречна. Југ Богданова се улива код оног дрвећа према Поп Лукиној. Штавише, у тефтеру се помиње народна кујна Ванђела Јанкуловића (у првом плану), са адресом из Краљевића Марка.
Већ у време Јеремије ове старе зграду у првом плану су порушене, а плац је лежао празан. Нешто касније је изгледало овако:
Подигнута је прва вишеспратница, али је остатак неизграђен. Наравно, преко пута Ванђелове кујне налазила се Манакова кућа, некада звана кафана Краљевић Марко.
Има ли неко пиво за мене?
Хвала ти на овом објашњењу. Имаш пиво од мене јер си показао да "Тоскина чесма" (народна кухиња ако не и сама чесма) није била у Поп Лукиној већ у Босанској (првобитној Савамалској). Међутим, за казну што не даш лепо одмах пуну информацију, него морамо да "цедимо" ми који мање ствари познајемо (не само од тебе већ и од других), објекат бирам ја! :D
А сад за још једно пиво (може и два) лепо понови ову фотографију са мало ширим ракурсом али без оног обележавања.
Mogli bi diskutirati u nedogled, zato ću samo da navedem nekoliko argumenata:
CD snimak je tehnički ograničen do 22,050 kHz, vinyl i dobri reprodukcijski uređaji prenose frekvencije i iznad ove granice, koji su "nečujni", ali daju tonu boju! Bez ove boje je ton klinički sterilan.
Slušao sam na istom uređaju "Matthäus Passion" sa Klempererom paralelno menjajući naizmenično input sa vinyla i sa CDa - ista matrica snimka i velika razlika u emocionalnosti tona.
Možda ste primetili, da su u poslednjoj deceniji tempi simfonija i koncerata brži nego prije? To je lažna virtuoznost (sa cirkuskim efektom) - postignuta digitalno: Tempo se tehnički ubrza, bez da se visina tona promeni!
I konačno pitanje: Zašto u poslednje vreme neki programi za obradu digitalnih fotografija nude mogućnost, da se u digitalnu fotografiju unese lažna zrnatost filmske emulzije, da bi slika izgledala donekle plastično kao na primer na jednom slajdu?
Pre svega, kada se kaže digitalno ovde se ne govori samo o CD snimku koji ima ograničenja koja su pomenuta, već se prvenstveno misli na HiRez digitalne snimke. Treba odslušati poslednje petine zapisa na vinilu (pa čak i onih koje je radio Dojče Gramofon) i videti šta znači očaj mehaničke reprodukcije. Ili odslušati mnoštvo šumova ili izobličenja traka, trake snimljene neuslovnim uređajima i - sve kosu čupati uz saznanje koliko je predivnih detalja, finesa pogubljeno očajnim snimcima.
Najzad, ako se već vrše poređenja treba biti pažljiv: prvi CD-ovi jesu zvučali poprilično prazno i šuplje. No od tog doba prošlo je već punih trideset godina.
I na kraju ono čime se i bavim. Samo saznanje da danas postoje digitalne tehnike restauracije signala (audio, video...) kojim se unapređuje ili koriguje oštećeni analogni zapis govori da, barem kada je o digitalnoj fotografiji, videu ili beleženju zvuka reč ništa nije gotovo.
Zapravo - tek je počelo.
To što mi (većina ljudi sada, danas i ovde) ne znamo da ne postoje veoma posebne tehnike unapređenja analognih izvora ne znači da one - ne postoje.
Na primer, jedan od profesionalnih sistema za redukciju šuma i drugo sređivanje starih analognih zapisa košta i do 15000 EUR minimum. Ipak, to nešto kazuje, zar ne? 15000 EUR za prodavanje magle bila bi prilično velika cena... Sa druge strane sistem je u širokoj upotrebi u mnogim institucijama koji imaju dovoljno sredstava da ga priušte i koriste na polzu svih nas. Oni vode računa o svojoj kulturi.
Дискусији никад краја. Бојим се да су винил плоче и класична фотографија ставр прошлости за масовну употребу и да ће број корисника у будуће бити уско ограничен на професионалце и оне са дубоким џеповима. Као што сам једном написао, дигитална фотографија нема ту предивну особину дозиране несавршености. Исто важи и за винил плоче, итд. итд. Кад почну дискусије ове врсте, ја се увек сетим једне приче о увођењу парног погона на бродове. Многи бродови су у то време били комбинација пароброда са једрима да би се штедело на угљу. Истовремено, у прво време велики број капетана волео је да плови по мору користећи парни погон али су се боље сналазили и били сигурнији да пристају у луке под једрима (моћ навике и познавања маневра под једрима боље од понашања парне машине). Аналогија? Па ето, ми који представљамо заостале реликте претходне фазе индустријско-технолошког развоја бићемо све ређи примерци у овом свету, навиру млади који грамофон уживо једва да су и видели (можда у некој антикварници). Све ће мање бити нас који пловимо "под пуном паром" а пристајемо "под једрима". Причаћемо оваквих прича још доста пута а млади ће нас слушати и све мање схватати за чим жалимо.
Ову мозгалицу нико није покушао ни да реши а колико памтим не добисмо ни одговор где је ово на Дорћолу. Да ли Касина чува одговор да нам искамчи које пиће?
... ovoga puta Kasina čuva ladno pićence za slavodobitnika, ali pošto će da potraje, moraću sam da ga popijem - da se ne pokvari :)...
Evo je ovde, na Pregrevici, obeležio sam crvenom tačkom. Jedna od onih kuća ispred koje zastane dah. Rekoše mi da je još raskošnija unutra.
Lično mi je žao što se skoro ništa ne zna o vlasniku (još manje o projektantu), za kojeg se samo kaže da je bio ministar u nekoj od predratnih vlada.
Ovu sliku ne mogu nikako da složim u glavi. Kako na uglu piše "Kod Toskine česme" onda je to najverovatnije ugao Bosanske i Jug-Bogdanove, ali meni liči više ne ugao sa Kraljevića Marka. Ima li neko ideju šta je ovde tačno slikano?
Ово је стара тема а цитирани пост је од 1. новембра сада већ бивше године.
Не могу ни ја никако да "углавим" овај низ зграда на овој узбрдици. Описи кажу (на неколико сајтова):
U ulici pop-Lukinoj, koja ide od Varoš kapije pored Državne štamparije u Savamalu, ima jedna cesma s gornje strane ulice. Tu je cesmu gradio neki Beogradjanin Toska, kome je kuca bila toj cesmi preko puta. Sada nema u životu Toske, kuca je njegova dobila drugoga gazdu, cesma je otišla ka imanju novoga sajbije, a tocak za vodu izmešten je malo više, tek se uvek zove "Toskina cesma" i ona, i onaj kraj oko nje.
Е тек сад ми није јасно. Значи, није Босанска (Гаврила Принципа) мада личи на онај део између Краљевића Марка (горњи део који се првобитно звао Серска, чини ми се) и Југ Богданове. Али ми онај угао тј. раскрсница у позадини слике нешто делује као да је "померен" и да попречна улица иде десно горе а требао би десно, тј. требало би да склапа нешто оштрији угао са овом улицом која доминира снимком. Не делује ми ни као Поп Лукина. Ако се сећате, са ове, десне стране улице, требало би да буде "Радничка касина" а на врху кафана "Златан коњ" одакле иде под оштрим углом Бранкова и која се овде не би требала да види. Да будем искрен - ништа ми није јасно и ја бих волео да ми неко ко се овде боље сналази и познаје ствари отвори очи и сложи коцкице. Да није део Поп Лукине од Југ Богданове па на месту данашњег приступа мосту? И шта значи опис "с горње стране улице"? Шта је горња страна Поп Лукине? Можда десна страна идући узбрдо? Или горњи крај улице?
Е, лепо сам на почетку написао "Босанска улица", али ми се овде, изгледа, не верује. Што ме погађа.
Иста она слика, само мало боља и са ширим углом. Дакле, лево су познате куће у Поп Лукиној, а десно Улица Краљевића Марка као попречна. Југ Богданова се улива код оног дрвећа према Поп Лукиној. Штавише, у тефтеру се помиње народна кујна Ванђела Јанкуловића (у првом плану), са адресом из Краљевића Марка.
Већ у време Јеремије ове старе зграду у првом плану су порушене, а плац је лежао празан. Нешто касније је изгледало овако:
Подигнута је прва вишеспратница, али је остатак неизграђен. Наравно, преко пута Ванђелове кујне налазила се Манакова кућа, некада звана кафана Краљевић Марко.
Има ли неко пиво за мене?
Ovu sliku ne mogu nikako da složim u glavi. Kako na uglu piše "Kod Toskine česme" onda je to najverovatnije ugao Bosanske i Jug-Bogdanove, ali meni liči više ne ugao sa Kraljevića Marka. Ima li neko ideju šta je ovde tačno slikano?
Ово је стара тема а цитирани пост је од 1. новембра сада већ бивше године.
Не могу ни ја никако да "углавим" овај низ зграда на овој узбрдици. Описи кажу (на неколико сајтова):
U ulici pop-Lukinoj, koja ide od Varoš kapije pored Državne štamparije u Savamalu, ima jedna cesma s gornje strane ulice. Tu je cesmu gradio neki Beogradjanin Toska, kome je kuca bila toj cesmi preko puta. Sada nema u životu Toske, kuca je njegova dobila drugoga gazdu, cesma je otišla ka imanju novoga sajbije, a tocak za vodu izmešten je malo više, tek se uvek zove "Toskina cesma" i ona, i onaj kraj oko nje.
Е тек сад ми није јасно. Значи, није Босанска (Гаврила Принципа) мада личи на онај део између Краљевића Марка (горњи део који се првобитно звао Серска, чини ми се) и Југ Богданове. Али ми онај угао тј. раскрсница у позадини слике нешто делује као да је "померен" и да попречна улица иде десно горе а требао би десно, тј. требало би да склапа нешто оштрији угао са овом улицом која доминира снимком. Не делује ми ни као Поп Лукина. Ако се сећате, са ове, десне стране улице, требало би да буде "Радничка касина" а на врху кафана "Златан коњ" одакле иде под оштрим углом Бранкова и која се овде не би требала да види. Да будем искрен - ништа ми није јасно и ја бих волео да ми неко ко се овде боље сналази и познаје ствари отвори очи и сложи коцкице. Да није део Поп Лукине од Југ Богданове па на месту данашњег приступа мосту? И шта значи опис "с горње стране улице"? Шта је горња страна Поп Лукине? Можда десна страна идући узбрдо? Или горњи крај улице?
Е, лепо сам на почетку написао "Босанска улица", али ми се овде, изгледа, не верује. Што ме погађа.
Иста она слика, само мало боља и са ширим углом. Дакле, лево су познате куће у Поп Лукиној, а десно Улица Краљевића Марка као попречна. Југ Богданова се улива код оног дрвећа према Поп Лукиној. Штавише, у тефтеру се помиње народна кујна Ванђела Јанкуловића (у првом плану), са адресом из Краљевића Марка.
Већ у време Јеремије ове старе зграду у првом плану су порушене, а плац је лежао празан. Нешто касније је изгледало овако:
Подигнута је прва вишеспратница, али је остатак неизграђен. Наравно, преко пута Ванђелове кујне налазила се Манакова кућа, некада звана кафана Краљевић Марко.
Има ли неко пиво за мене?
Хвала ти на овом објашњењу. Имаш пиво од мене јер си показао да "Тоскина чесма" (народна кухиња ако не и сама чесма) није била у Поп Лукиној већ у Босанској (првобитној Савамалској). Међутим, за казну што не даш лепо одмах пуну информацију, него морамо да "цедимо" ми који мање ствари познајемо (не само од тебе већ и од других), објекат бирам ја! :D
А сад за још једно пиво (може и два) лепо понови ову фотографију са мало ширим ракурсом али без оног обележавања.