Где је сад господин ČKD-KT4 да види ову ретку фотографију петице код Железн. станице? То је био тзв. „мали“ круг Теразије - Сруд. трг - Калемегдан - Пристаниште - Жел. станица - Војна академија - „Лондон“ - Теразије. Био је у саобраћају кратко време, зато мало ко зна нешто о њему, а и слике су врло врло ретке. Нисам нашао поуздане податке о томе од кад до кад је петица саобраћала.
Додатан „раритет“ ове фотографије је да се лепо види да возач трамваја стоји. Некада је то било уобичајено и београдске трамвајџије (укључујући и кондуктере) су први пут селе у „Бредама“ 1939. године. Седење особља у старим трамвајима уведено је тек после Другог светског рата (ваљда брига о радничкој класи).
Pa o tome ima čuvena pesma nadrealiste Aleksanda Vuča koja počinje:
Moj otac tramvaj vozi
na bolesnoj levoj nozi....
Причајте ви шта хоћете,али трећи младић са десне стране је Боривоје Живковић,мој деда па оцу,па ме јако интересује одакле вам слика ...Наравно да се не љутим што сте је објавили,само сам чекао када ће се објавити,ко су остали,можда наследнике познајемо...Иначе слику и ја имам код себе.Као да себе гледам...
Što bi se ti ljutio na sliku moje porodice! Drugi s leva je moj teča Edo - Edvard iz Ljubljane, to je ekipa sokolska ekipa koja je osvojila mač kralja Aleksandra, nešto kao Kup u gimnastici!
Невероватно,каква случајност...Која је година?Где?На жалост,мало или скоро нико од очевих више није међу живима, а били су познати по томе да су мало причали о родбини.Неке ствари сам сазнао сасвим случано,чак ни мој отац није знао за многе ствари.
Mislim da je 1934. Proveriću, trebalo bi da piše na poleđini
Причајте ви шта хоћете,али трећи младић са десне стране је Боривоје Живковић,мој деда па оцу,па ме јако интересује одакле вам слика ...Наравно да се не љутим што сте је објавили,само сам чекао када ће се објавити,ко су остали,можда наследнике познајемо...Иначе слику и ја имам код себе.Као да себе гледам...
Što bi se ti ljutio na sliku moje porodice! Drugi s leva je moj teča Edo - Edvard iz Ljubljane, to je ekipa sokolska ekipa koja je osvojila mač kralja Aleksandra, nešto kao Kup u gimnastici!
Невероватно,каква случајност...Која је година?Где?На жалост,мало или скоро нико од очевих више није међу живима, а били су познати по томе да су мало причали о родбини.Неке ствари сам сазнао сасвим случано,чак ни мој отац није знао за многе ствари.
A da nije Eduard Antonijevič?
Reprezentacija SHS na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928.
Citat iz „Olimpijskog vekovnika” izdatog povodom 100 godina OKS:
Štukelj, već tridesetogodišnjak, zlatnim medaljama u višeboju i na vratilu sa Igara u Parizu dodao je zlato na krugovima, pobedivši ispred Čehoslovaka Vahe i Leflera, i dve bronze u višeboju u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji zajedno sa Josipom Primožičem, Antonom Malejom, Eduardom Antonijevičem, Borisom Gregorkom, Ivanom Porentom, Stanetom Dergancom i Dragutinom Ciotijem.
Причајте ви шта хоћете,али трећи младић са десне стране је Боривоје Живковић,мој деда па оцу,па ме јако интересује одакле вам слика ...Наравно да се не љутим што сте је објавили,само сам чекао када ће се објавити,ко су остали,можда наследнике познајемо...Иначе слику и ја имам код себе.Као да себе гледам...
Što bi se ti ljutio na sliku moje porodice! Drugi s leva je moj teča Edo - Edvard iz Ljubljane, to je ekipa sokolska ekipa koja je osvojila mač kralja Aleksandra, nešto kao Kup u gimnastici!
Невероватно,каква случајност...Која је година?Где?На жалост,мало или скоро нико од очевих више није међу живима, а били су познати по томе да су мало причали о родбини.Неке ствари сам сазнао сасвим случано,чак ни мој отац није знао за многе ствари.
A da nije Eduard Antonijevič?
Nije. Moj teča je Edvard Slanina. Kasnije je bio u odbojkaškoj reprezentaciji, još docnije međunarodni odbojkaški sudija i član Olimp komiteta Yu.
Где је сад господин ČKD-KT4 да види ову ретку фотографију петице код Железн. станице? То је био тзв. „мали“ круг Теразије - Сруд. трг - Калемегдан - Пристаниште - Жел. станица - Војна академија - „Лондон“ - Теразије. Био је у саобраћају кратко време, зато мало ко зна нешто о њему, а и слике су врло врло ретке. Нисам нашао поуздане податке о томе од кад до кад је петица саобраћала.
Додатан „раритет“ ове фотографије је да се лепо види да возач трамваја стоји. Некада је то било уобичајено и београдске трамвајџије (укључујући и кондуктере) су први пут селе у „Бредама“ 1939. године. Седење особља у старим трамвајима уведено је тек после Другог светског рата (ваљда брига о радничкој класи).
Pa o tome ima čuvena pesma nadrealiste Aleksanda Vuča koja počinje:
Moj otac tramvaj vozi
na bolesnoj levoj nozi....
Причајте ви шта хоћете,али трећи младић са десне стране је Боривоје Живковић,мој деда па оцу,па ме јако интересује одакле вам слика ...Наравно да се не љутим што сте је објавили,само сам чекао када ће се објавити,ко су остали,можда наследнике познајемо...Иначе слику и ја имам код себе.Као да себе гледам...
Što bi se ti ljutio na sliku moje porodice! Drugi s leva je moj teča Edo - Edvard iz Ljubljane, to je ekipa sokolska ekipa koja je osvojila mač kralja Aleksandra, nešto kao Kup u gimnastici!
Невероватно,каква случајност...Која је година?Где?На жалост,мало или скоро нико од очевих више није међу живима, а били су познати по томе да су мало причали о родбини.Неке ствари сам сазнао сасвим случано,чак ни мој отац није знао за многе ствари.
Mislim da je 1934. Proveriću, trebalo bi da piše na poleđini
Kupi ćebe i napravi šator, pa se sakri, postao si mator!
Kara-portret jedne kara-duše (Novi Sad 1969) - posvećen MZ-u, da zna skim će imati posla, ako bude i dalje dirao Putnika!
Ali, može i crnije: Pripremam malu serija iz Novog Sada 1969. na forumu "a da Beograd nije".
Dobro, dobro, shvatio, neću više! A tu si sveže šišnut, spreman za stažu?!
Solun 1917.
Pula 1976.
Причајте ви шта хоћете,али трећи младић са десне стране је Боривоје Живковић,мој деда па оцу,па ме јако интересује одакле вам слика ...Наравно да се не љутим што сте је објавили,само сам чекао када ће се објавити,ко су остали,можда наследнике познајемо...Иначе слику и ја имам код себе.Као да себе гледам...
Što bi se ti ljutio na sliku moje porodice! Drugi s leva je moj teča Edo - Edvard iz Ljubljane, to je ekipa sokolska ekipa koja je osvojila mač kralja Aleksandra, nešto kao Kup u gimnastici!
Невероватно,каква случајност...Која је година?Где?На жалост,мало или скоро нико од очевих више није међу живима, а били су познати по томе да су мало причали о родбини.Неке ствари сам сазнао сасвим случано,чак ни мој отац није знао за многе ствари.
A da nije Eduard Antonijevič?
Reprezentacija SHS na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928.
Citat iz „Olimpijskog vekovnika” izdatog povodom 100 godina OKS:
Štukelj, već tridesetogodišnjak, zlatnim medaljama u višeboju i na vratilu sa Igara u Parizu dodao je zlato na krugovima, pobedivši ispred Čehoslovaka Vahe i Leflera, i dve bronze u višeboju u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji zajedno sa Josipom Primožičem, Antonom Malejom, Eduardom Antonijevičem, Borisom Gregorkom, Ivanom Porentom, Stanetom Dergancom i Dragutinom Ciotijem.
Meni su interesantna i braća Joksić. Imali ljudi firmu!
Причајте ви шта хоћете,али трећи младић са десне стране је Боривоје Живковић,мој деда па оцу,па ме јако интересује одакле вам слика ...Наравно да се не љутим што сте је објавили,само сам чекао када ће се објавити,ко су остали,можда наследнике познајемо...Иначе слику и ја имам код себе.Као да себе гледам...
Što bi se ti ljutio na sliku moje porodice! Drugi s leva je moj teča Edo - Edvard iz Ljubljane, to je ekipa sokolska ekipa koja je osvojila mač kralja Aleksandra, nešto kao Kup u gimnastici!
Невероватно,каква случајност...Која је година?Где?На жалост,мало или скоро нико од очевих више није међу живима, а били су познати по томе да су мало причали о родбини.Неке ствари сам сазнао сасвим случано,чак ни мој отац није знао за многе ствари.
A da nije Eduard Antonijevič?
Nije. Moj teča je Edvard Slanina. Kasnije je bio u odbojkaškoj reprezentaciji, još docnije međunarodni odbojkaški sudija i član Olimp komiteta Yu.