Овде је прича двострука: пред рат одлучише да праве реконструкцију и у Министарству грађевина (арх. Драган Гудовић, Гојко Тодић?) направише пројекат под видиним утицајем националсоцијалистичке архитектуре којим би се потпуно сљуштила декорација, а портал добио велике размере са квадратичним ступцима.
Током бомбардовања, бомбе падну у гледалиште и само позориште бива силно оштећено. У току рата одлуче се (из политичких разлога) да се реконструкција ипак обави и догради анекс. Услед недостатка најосновнијих средстава, ипак ураде преправку оштећене фасаде и започну доградњу анекса са којим дођоше до приземља, а потом на брзину отворише позориште. Понешто од предратног наци пројекта беше уграђено у нови портал и лођу изнад, мада је оригинални предратни пројекат био још радикалнији.
После рата анекс је довршен.
Е сад, колико сам успевао да видим (барем по центру) Пеште, тамо нема баш превише модернизовања. И тамо је било разарања (не само током рата, него и током револуција педесетих), међутим, мене је фасцинирало како су Мађари успевали све то да закрпе... Праг није страдао за време Другог светског рата, а за Варшаву важи она позната прича о реконструкцији (потпуно спаљеног) центра на основу техничких снимака које је неко далековидо и визионарски урадио пред сам рат (прича се да је неки професор на архитектури то задао студентима као рад)...
Морам мало да се умешам у дискусију. У гледалиште Народног позоришта није пала ни једна бомба. Међутим на бину су пале запаљиве бомбе и ова је потпуно изгорела (на претходном форуму сам поставио неколико фотографија изгореле бине). Ватрогасци су гасили, али пожар је био толико јак, да ни гвоздена завеса није могла да издржи топлоту. Зато су чађ, пепео и вода од гашења доспели у гледалиште и тешко оштетили седишта и декорацију сале.
Како је Немцима хитно било потребно позориште (Београд је био одмаралиште за војнике са фронтова), позориште је морало на брзину да се реновира. Целокупну бинску технику лиферовала је фирма Сименс. Уређаји су већ били произведени, спаковани и спремљени за слање у Кијев. Уместо Кијева стигли су у Београд. Пошто су били димензионисани за већу бину, београдска бина је морала да се повећа, што је продужило радове на реновирању. По свему судећи новца није недостајало.
Колико показују фотографије Народног позоришта после 6. априла 1941., фасада није била много оштећена. Из коментара господина ммилована сам сазнао зашто је приликом реновирања (за време окупације) фасада добила изглед нацистичке архитектуре. А из дискусије сам схватио и зашто фасади дуго и дуго није враћен некадашњи изглед. Свакако се многима допадала таква какву су је Немци оставили.
Ја сам пронашао имена аутора планиране реконструкције 1940. Каже се да је испрва поверена Гојку Тадићу а потом је предата Драгутину Гудовићу.
Пошто мој иначе одличан штос са старом Брижитком није, авај, наишао на разумевање (тако је то са нама песницима који разбијамо окоштале представе), то сада идем у другу крајност и приказујем је када је била невино детенце:
U bogte! Ništa više ne razumem! Je si li za san ili javu? Postaješ težak ko srpska ekonomija! Uostalom, bilo je reči o životinjama!
Daklem, moram da odbranim Putnika! Naravno da je reč o životinjama. Zar ne vidiš struk - kao kod ose? A kada je bila sita "muških", postala je sveta Brižita - zaštitnica životinja (a posebno pasa....(!?)...)
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Често смо
се питали вреди ли ишта овај наш ангажман, уз наду да ипак има неког смисла осим
забавног. Али, ево јаког доказа: у једном магистрарском раду широко се користе
слике Београда са нашег форума, додуше оног старог, уз навођење извора. Ради се о раду
архитекте Злате Вуксановић-Мацура:
УСЛОВИ И ОБЛИЦИ СТАНОВАЊАСИРОМАШНИХ
ЖИТЕЉА БЕОГРАДА ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА(1919-1941), одбрањеног ове године на Архитектонском факултету.
Приказано је пуно до сада невиђених
слика сиромашких кућа и станова, па и социјалних станова, као и секција
геодетских карата, али немам овлашћење да их ставим на интернет. (Ха, уживаћу сам, као какав богат колекционар!)
7. juli 1969.
Pre početka forenzičke diskusije - fotografije verovatno nisu snimljene u isto doba dana.
Током бомбардовања, бомбе падну у гледалиште и само позориште бива силно оштећено. У току рата одлуче се (из политичких разлога) да се реконструкција ипак обави и догради анекс. Услед недостатка најосновнијих средстава, ипак ураде преправку оштећене фасаде и започну доградњу анекса са којим дођоше до приземља, а потом на брзину отворише позориште. Понешто од предратног наци пројекта беше уграђено у нови портал и лођу изнад, мада је оригинални предратни пројекат био још радикалнији.
После рата анекс је довршен.
Е сад, колико сам успевао да видим (барем по центру) Пеште, тамо нема баш превише модернизовања. И тамо је било разарања (не само током рата, него и током револуција педесетих), међутим, мене је фасцинирало како су Мађари успевали све то да закрпе... Праг није страдао за време Другог светског рата, а за Варшаву важи она позната прича о реконструкцији (потпуно спаљеног) центра на основу техничких снимака које је неко далековидо и визионарски урадио пред сам рат (прича се да је неки професор на архитектури то задао студентима као рад)...
Морам мало да се умешам у дискусију. У гледалиште Народног позоришта није пала ни једна бомба. Међутим на бину су пале запаљиве бомбе и ова је потпуно изгорела (на претходном форуму сам поставио неколико фотографија изгореле бине). Ватрогасци су гасили, али пожар је био толико јак, да ни гвоздена завеса није могла да издржи топлоту. Зато су чађ, пепео и вода од гашења доспели у гледалиште и тешко оштетили седишта и декорацију сале.
Како је Немцима хитно било потребно позориште (Београд је био одмаралиште за војнике са фронтова), позориште је морало на брзину да се реновира. Целокупну бинску технику лиферовала је фирма Сименс. Уређаји су већ били произведени, спаковани и спремљени за слање у Кијев. Уместо Кијева стигли су у Београд. Пошто су били димензионисани за већу бину, београдска бина је морала да се повећа, што је продужило радове на реновирању. По свему судећи новца није недостајало.
Колико показују фотографије Народног позоришта после 6. априла 1941., фасада није била много оштећена. Из коментара господина ммилована сам сазнао зашто је приликом реновирања (за време окупације) фасада добила изглед нацистичке архитектуре. А из дискусије сам схватио и зашто фасади дуго и дуго није враћен некадашњи изглед. Свакако се многима допадала таква какву су је Немци оставили.
Ја сам пронашао имена аутора планиране реконструкције 1940. Каже се да је испрва поверена Гојку Тадићу а потом је предата Драгутину Гудовићу.
1941.
1944.
U bogte! Ništa više ne razumem! Je si li za san ili javu? Postaješ težak ko srpska ekonomija! Uostalom, bilo je reči o životinjama!
Daklem, moram da odbranim Putnika! Naravno da je reč o životinjama. Zar ne vidiš struk - kao kod ose? A kada je bila sita "muških", postala je sveta Brižita - zaštitnica životinja (a posebno pasa....(!?)...)
Ma kako možeš ovako nešto napisati? Čim se ONAJ pojavi, odmah će te napasti!
Ma kako možeš ovako nešto napisati? Čim se ONAJ pojavi, odmah će te napasti!
Ту је он, ту је, али ћути јер слути замку. Ипак неће дуго издржати да не провери судбину...