Lep ovaj besposleni večito šetajući doktor...samo da nije negde ukrao ovaj bavarski šenširić - na Oktoberfestu?
... AjmoJošJednu, nisi dobro video, ovo je reklamni model iz CC Atlante, i ne kaže se bavarski, nego - barandski ... ne bi ni ja znao, nego sam ga otoič vido na Onom, kako ga je sav važan, naherio na izlasku iz meane S) ...
Можда се овде ипак ради о неком другом датуму или је друг ЈБТ долазио са неког важног миротворног пута?
Drugi datum je moguć, ali samo do 5.oktobra 1962!
Поента је у чињеници да је град окићен заставама као у време празника а снимљено је крајем септембра 1962. Ако фотографија није снимљена почетком јула (због 4. и 7. јула) онда мора да је постојао неки разлог окићеног града у дане кад му време није. Партијски конгрес је био један пре (1958.) и један после (1964.) па и тај разлог отпада. Дакле: који је разлог празнично окићеног града крајем септембра 1962.? Ко ће да извади старе новине и пронађе такав догађај који може бити узрок овим заставама и аранжманима на бандерама? :)
Lep ovaj besposleni večito šetajući doktor...samo da nije negde ukrao ovaj bavarski šenširić - na Oktoberfestu?
... AjmoJošJednu, nisi dobro video, ovo je reklamni model iz CC Atlante, i ne kaže se bavarski, nego - barandski ... ne bi ni ja znao, nego sam ga otoič vido na Onom, kako ga je sav važan, naherio na izlasku iz meane S) ...
To sam čekao! Kao klinac se sećam iskakanja i uskakanja u vožnji! Jednostavno, ljudi su izlazili (iskakali) i ulazili (uskakali) gde bi im se prohtelo! Bilo uobičajeno! To je trajalo do kraja pedesetih kada se saobraćaj nešto intezivirao pa je postalo opasno!
Пошто мој иначе одличан штос са старом Брижитком није, авај, наишао на разумевање (тако је то са нама песницима који разбијамо окоштале представе), то сада идем у другу крајност и приказујем је када је била невино детенце:
Овде је прича двострука: пред рат одлучише да праве реконструкцију и у Министарству грађевина (арх. Драган Гудовић, Гојко Тодић?) направише пројекат под видиним утицајем националсоцијалистичке архитектуре којим би се потпуно сљуштила декорација, а портал добио велике размере са квадратичним ступцима.
Током бомбардовања, бомбе падну у гледалиште и само позориште бива силно оштећено. У току рата одлуче се (из политичких разлога) да се реконструкција ипак обави и догради анекс. Услед недостатка најосновнијих средстава, ипак ураде преправку оштећене фасаде и започну доградњу анекса са којим дођоше до приземља, а потом на брзину отворише позориште. Понешто од предратног наци пројекта беше уграђено у нови портал и лођу изнад, мада је оригинални предратни пројекат био још радикалнији.
После рата анекс је довршен.
Е сад, колико сам успевао да видим (барем по центру) Пеште, тамо нема баш превише модернизовања. И тамо је било разарања (не само током рата, него и током револуција педесетих), међутим, мене је фасцинирало како су Мађари успевали све то да закрпе... Праг није страдао за време Другог светског рата, а за Варшаву важи она позната прича о реконструкцији (потпуно спаљеног) центра на основу техничких снимака које је неко далековидо и визионарски урадио пред сам рат (прича се да је неки професор на архитектури то задао студентима као рад)...
Морам мало да се умешам у дискусију. У гледалиште Народног позоришта није пала ни једна бомба. Међутим на бину су пале запаљиве бомбе и ова је потпуно изгорела (на претходном форуму сам поставио неколико фотографија изгореле бине). Ватрогасци су гасили, али пожар је био толико јак, да ни гвоздена завеса није могла да издржи топлоту. Зато су чађ, пепео и вода од гашења доспели у гледалиште и тешко оштетили седишта и декорацију сале.
Како је Немцима хитно било потребно позориште (Београд је био одмаралиште за војнике са фронтова), позориште је морало на брзину да се реновира. Целокупну бинску технику лиферовала је фирма Сименс. Уређаји су већ били произведени, спаковани и спремљени за слање у Кијев. Уместо Кијева стигли су у Београд. Пошто су били димензионисани за већу бину, београдска бина је морала да се повећа, што је продужило радове на реновирању. По свему судећи новца није недостајало.
Колико показују фотографије Народног позоришта после 6. априла 1941., фасада није била много оштећена. Из коментара господина ммилована сам сазнао зашто је приликом реновирања (за време окупације) фасада добила изглед нацистичке архитектуре. А из дискусије сам схватио и зашто фасади дуго и дуго није враћен некадашњи изглед. Свакако се многима допадала таква какву су је Немци оставили.
Пошто мој иначе одличан штос са старом Брижитком није, авај, наишао на разумевање (тако је то са нама песницима који разбијамо окоштале представе), то сада идем у другу крајност и приказујем је када је била невино детенце:
U bogte! Ništa više ne razumem! Je si li za san ili javu? Postaješ težak ko srpska ekonomija! Uostalom, bilo je reči o životinjama!
Lep ovaj besposleni večito šetajući doktor...samo da nije negde ukrao ovaj bavarski šenširić - na Oktoberfestu?
... AjmoJošJednu, nisi dobro video, ovo je reklamni model iz CC Atlante, i ne kaže se bavarski, nego - barandski ... ne bi ni ja znao, nego sam ga otoič vido na Onom, kako ga je sav važan, naherio na izlasku iz meane S) ...
Ova gore nam je svima poznata, ovo dole su 6 aviona šestorice predsednika bivših republika
29 septembra 1962.
(fotografija jednog prijatelja)Можда се овде ипак ради о неком другом датуму или је друг ЈБТ долазио са неког важног миротворног пута?
Drugi datum je moguć, ali samo do 5.oktobra 1962!
Поента је у чињеници да је град окићен заставама као у време празника а снимљено је крајем септембра 1962. Ако фотографија није снимљена почетком јула (због 4. и 7. јула) онда мора да је постојао неки разлог окићеног града у дане кад му време није. Партијски конгрес је био један пре (1958.) и један после (1964.) па и тај разлог отпада. Дакле: који је разлог празнично окићеног града крајем септембра 1962.? Ко ће да извади старе новине и пронађе такав догађај који може бити узрок овим заставама и аранжманима на бандерама? :)
Lep ovaj besposleni večito šetajući doktor...samo da nije negde ukrao ovaj bavarski šenširić - na Oktoberfestu?
... AjmoJošJednu, nisi dobro video, ovo je reklamni model iz CC Atlante, i ne kaže se bavarski, nego - barandski ... ne bi ni ja znao, nego sam ga otoič vido na Onom, kako ga je sav važan, naherio na izlasku iz meane S) ...
Vezare.nemate pojma, to je BORSALINO, bre!
To sam čekao! Kao klinac se sećam iskakanja i uskakanja u vožnji! Jednostavno, ljudi su izlazili (iskakali) i ulazili (uskakali) gde bi im se prohtelo! Bilo uobičajeno! To je trajalo do kraja pedesetih kada se saobraćaj nešto intezivirao pa je postalo opasno!
Током бомбардовања, бомбе падну у гледалиште и само позориште бива силно оштећено. У току рата одлуче се (из политичких разлога) да се реконструкција ипак обави и догради анекс. Услед недостатка најосновнијих средстава, ипак ураде преправку оштећене фасаде и започну доградњу анекса са којим дођоше до приземља, а потом на брзину отворише позориште. Понешто од предратног наци пројекта беше уграђено у нови портал и лођу изнад, мада је оригинални предратни пројекат био још радикалнији.
После рата анекс је довршен.
Е сад, колико сам успевао да видим (барем по центру) Пеште, тамо нема баш превише модернизовања. И тамо је било разарања (не само током рата, него и током револуција педесетих), међутим, мене је фасцинирало како су Мађари успевали све то да закрпе... Праг није страдао за време Другог светског рата, а за Варшаву важи она позната прича о реконструкцији (потпуно спаљеног) центра на основу техничких снимака које је неко далековидо и визионарски урадио пред сам рат (прича се да је неки професор на архитектури то задао студентима као рад)...
Морам мало да се умешам у дискусију. У гледалиште Народног позоришта није пала ни једна бомба. Међутим на бину су пале запаљиве бомбе и ова је потпуно изгорела (на претходном форуму сам поставио неколико фотографија изгореле бине). Ватрогасци су гасили, али пожар је био толико јак, да ни гвоздена завеса није могла да издржи топлоту. Зато су чађ, пепео и вода од гашења доспели у гледалиште и тешко оштетили седишта и декорацију сале.
Како је Немцима хитно било потребно позориште (Београд је био одмаралиште за војнике са фронтова), позориште је морало на брзину да се реновира. Целокупну бинску технику лиферовала је фирма Сименс. Уређаји су већ били произведени, спаковани и спремљени за слање у Кијев. Уместо Кијева стигли су у Београд. Пошто су били димензионисани за већу бину, београдска бина је морала да се повећа, што је продужило радове на реновирању. По свему судећи новца није недостајало.
Колико показују фотографије Народног позоришта после 6. априла 1941., фасада није била много оштећена. Из коментара господина ммилована сам сазнао зашто је приликом реновирања (за време окупације) фасада добила изглед нацистичке архитектуре. А из дискусије сам схватио и зашто фасади дуго и дуго није враћен некадашњи изглед. Свакако се многима допадала таква какву су је Немци оставили.
U bogte! Ništa više ne razumem! Je si li za san ili javu? Postaješ težak ko srpska ekonomija! Uostalom, bilo je reči o životinjama!