Хвала нашој Звездарки на овом дивном скену старог броја "Врачарског гласника". Ово је био детаљ који нам је недостајао: дневник једног обичног дана човека који је становао на Врачару, године 1938.
Сећам се да сам овај запис читао. Да ли има и наставка белешке?
Ово је све што имам од "Врачарског гласника" , тај једини примерак, из 1998, нађох га, сређујући по орманима. И мени се текст чини као извесна папазјанија свега и свачега, с доста нетачних података, рекла бих да је и писан тада, 1998, али је и занимљиво, само по себи.
Postavljena scena u Muzeju Pozorišne Umetnosti - 1963.
Ovo je na žalost loš sken male sličice, negativa nemam, ostao je u Muzeju. Bio sam kratkotrajno "fotograf" Muzeja; student je trebao malo para za cigarete i kino, a o bonu za večeru kod "Tri kostura" da i ne govorimo.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
После мог последњег поста (да не кажем бламаже), пао сам у депресију и одлучио да се не појављујем на форуму. И, пошто је књига најбољи друг, узмем ја тако (цирка 19. пут) да читам моју омиљену књигу
"Тајна Новог Београда". Фино, питко, као хладно пиво у вруће августовско вече. Читам, читам и на крају 48. и почетку 49. стране - схватим да не грешим само ја.
... "Близу аеродрома временом се формирала радничка колонија коју су звали Ново насеље". * И оно је, према овом извору, подигнуто без дозволе, а ту су уз, буку клипних авионских мотора, живели углавном радници и војна лица запослени на Аеродрому. Сасвим практично! По речима Чедомира Јанића, дугогодишњег директора Музеја југословенског ваздухопловства, насеље се налазило тик изван ограде аеродрома, односно између ње и простора на којем је сада Студентски град. Изграђено је наменски за авијатичаре, а разрушено је у савезничком бомбардовању 1944. године.
* (НОВИ БЕОГРАД 1948-1968, др Јован Ђ. Марковић, Општинска скупштина Нови Београд, априла 1968.)
Ех, сад... Или је подигнуто без дозволе или је изграђено наменски. Аутори књиге Зоран Љ. Николић и Мирко Радоњић су се, као новинари, оградили од извора, и обратили господину Чедомиру Јанићу
- од кога се нису оградили. Ауторитет, наравно. Признајем, ретко ко би се оградио...
Факат је да је Ново насеље било уз ограду аеродрома, само на потпуно другој страни.
На овој фотографији савезничког бомбардовања, коју од милоште зовем Рељина, види се Ново насеље. Јесте бомбардовано, као и у новије време - колатерално, али далеко од тога да је било разрушено.
На следећој фотографији, из 1948. види се прави почетак судбине Новог насеља. Намерно сам обележио и место које Чеда Јанић наводи у књизи. Нема ту н од насеља. Може бити да има н - од неспоразума.
На претходној фотографији се види шест или седам објеката, чија намена ми (још увек) није позната и могуће је да су то били објекти изграђени наменски за авијатичаре (авијатичаре - цивилне или војне?
ако су за војне, зашто су саграђени уз цивилни део аеродрома? мени изгледају као магацини и налазе се уз саму пругу...). И, наравно, могуће је да су срушени, тачније вероватно су срушени (на фотографији
бомбе још увек падају, када све падну, биће дванаест хангара и бар 30% пристанишне зграде мање ), али то су објекти, 6-7 објеката, али сигурно нису - насеље!
Елем...
У току је изградња неколико нових објеката: Централне ливнице, Фабрике за израду алата, Комбинованог и Фабрике електроматеријала. Од ова четири објекта се убрзо (фебруара 1949.) формира
Металски Завод Александар Ранковић - ЗАР (од 1965. ИМТ), да би Фабрика електроматеријала 1950. постала Елип, а још касније Минел-Елип. Али то није најбитније за ову причу, већ нешто друго.
Почиње и изградња, да га тако назовем, Најновијег насеља.
На следећој фотографији (гррр, из које је године овај снимак? ) се још боље види лагани нестанак Новог насеља.
Узгред буди речено, ово у самом левом ћошку се данас зове - Гандијева
Много касније, такорећи данас, од Новог насеља није остало готово ништа... А и то што је остало - туга (као и од ИМТ-а, ФОБ-а, о аеродрому да и не говоримо)
Ипак, остало је Најновије насеље .
У Бежанијској улици Пере Сегединца је саграђено најновије насеље у које је пресељена већина становника тог заборављеног, и ретко спомињаног, Новог насеља (веома слично Лединама после Старог сајмишта).
Овом причом апсолутно нисам хтео да опљунем по Чеди Јанићу, штавише поштујем га (уосталом, зачудио бих се да човек зна апсолутно тачан податак о Новом насељу и да га јоште и држи у глави).
Ко ради, тај и греши. Ја - први. Осамнаест пута сам прочитао и нисам приметио .
Хтео сам само да подсетим на људе који су живели у Новом насељу пре, у току и после другог светског рата. Било да су радили у Аеропуту, 6. пуку КЈРВ, ВТРЗ Јастреб или на самом аеродрому.
У Новом насељу је живео, од 1945. до 1975. године, покојни стриц (проверићу да ли постоји бар нека корисна фотографија у његовим албумима...) мога таста и њему је делом посвећен овај мој пост.
Лаку ноћ и добро јутро.
"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
Ево је Блерио11 на који су наши механичари уградили митраљез и направили наш први наоружани авион. Као што се и види крстили су га "ОЛУЈ" пилотирао је наредник Томић.
На овом авиону не бих рекао да су наше ознаке, а не бих напамет да лицитирам чије су, мада вуче ми на неке французе, девоатен или шта слично...
Ово је Икарусово и то из Новосадске епохе, велико Ш означава школски авион, уз то је ишло и слово М од конструктора Микла, па се тако добила "Шимика":)
... sinoćke se brzalo i brljalo, pa da od jutros malo vadim fleke ... zapravo sam već juče pokušavao da nađem identičnu (veću) razglednicu koju je stavio Relja, ali mi nešto nije išlo ... od jutros sam srećnije ruke :)...
... dakle pogled je naravno iz Čika Ljubine (moj očigledni lapsus), a stvarno mi se od Panđeline zgrade na uglu sa Vukovom, učinilo da je SANU, koji se očito, tada još ne nazire ... a i razglednica je iz ranijeg perioda, što bi se reklo familijarna mi je itd. tako da je dobro da mi se nisu pričinile još i neke druge stvari 8) ...
... videćemo šta će biti danas :glasses: ... Bonđorno :) ...
Погрешно означено као Први светски рат, на самој слици пише: Куманово - напуштене турске каре после битке код Куманова 31. октобар 1912.!
Сећам се да сам овај запис читао. Да ли има и наставка белешке?
Ово је све што имам од "Врачарског гласника" , тај једини примерак, из 1998, нађох га, сређујући по орманима. И мени се текст чини као извесна папазјанија свега и свачега, с доста нетачних података, рекла бих да је и писан тада, 1998, али је и занимљиво, само по себи.
У ствари, текст је стилски лош.
Postavljena scena u Muzeju Pozorišne Umetnosti - 1963.
Ovo je na žalost loš sken male sličice, negativa nemam, ostao je u Muzeju. Bio sam kratkotrajno "fotograf" Muzeja; student je trebao malo para za cigarete i kino, a o bonu za večeru kod "Tri kostura" da i ne govorimo.
"Тајна Новог Београда". Фино, питко, као хладно пиво у вруће августовско вече. Читам, читам и на крају 48. и почетку 49. стране - схватим да не грешим само ја.
- ... "Близу аеродрома временом се формирала радничка колонија коју су звали Ново насеље". * И оно је, према овом извору, подигнуто без дозволе, а ту су уз, буку клипних авионских мотора, живели углавном радници и војна лица запослени на Аеродрому. Сасвим практично! По речима Чедомира Јанића, дугогодишњег директора Музеја југословенског ваздухопловства, насеље се налазило тик изван ограде аеродрома, односно између ње и простора на којем је сада Студентски град. Изграђено је наменски за авијатичаре, а разрушено је у савезничком бомбардовању 1944. године.
* (НОВИ БЕОГРАД 1948-1968, др Јован Ђ. Марковић, Општинска скупштина Нови Београд, априла 1968.)Ех, сад... Или је подигнуто без дозволе или је изграђено наменски. Аутори књиге Зоран Љ. Николић и Мирко Радоњић су се, као новинари, оградили од извора, и обратили господину Чедомиру Јанићу
- од кога се нису оградили. Ауторитет, наравно. Признајем, ретко ко би се оградио...
Факат је да је Ново насеље било уз ограду аеродрома, само на потпуно другој страни.
На овој фотографији савезничког бомбардовања, коју од милоште зовем Рељина, види се Ново насеље. Јесте бомбардовано, као и у новије време - колатерално, али далеко од тога да је било разрушено.
На следећој фотографији, из 1948. види се прави почетак судбине Новог насеља. Намерно сам обележио и место које Чеда Јанић наводи у књизи. Нема ту н од насеља. Може бити да има н - од неспоразума.
На претходној фотографији се види шест или седам објеката, чија намена ми (још увек) није позната и могуће је да су то били објекти изграђени наменски за авијатичаре (авијатичаре - цивилне или војне?
ако су за војне, зашто су саграђени уз цивилни део аеродрома? мени изгледају као магацини и налазе се уз саму пругу...). И, наравно, могуће је да су срушени, тачније вероватно су срушени (на фотографији
бомбе још увек падају, када све падну, биће дванаест хангара и бар 30% пристанишне зграде мање
Елем...
У току је изградња неколико нових објеката: Централне ливнице, Фабрике за израду алата, Комбинованог и Фабрике електроматеријала. Од ова четири објекта се убрзо (фебруара 1949.) формира
Металски Завод Александар Ранковић - ЗАР (од 1965. ИМТ), да би Фабрика електроматеријала 1950. постала Елип, а још касније Минел-Елип. Али то није најбитније за ову причу, већ нешто друго.
Почиње и изградња, да га тако назовем, Најновијег насеља.
На следећој фотографији (гррр, из које је године овај снимак?
Узгред буди речено, ово у самом левом ћошку се данас зове - Гандијева
Много касније, такорећи данас, од Новог насеља није остало готово ништа... А и то што је остало - туга (као и од ИМТ-а, ФОБ-а, о аеродрому
Ипак, остало је Најновије насеље
У Бежанијској улици Пере Сегединца је саграђено најновије насеље у које је пресељена већина становника тог заборављеног, и ретко спомињаног, Новог насеља (веома слично Лединама после Старог сајмишта).
Овом причом апсолутно нисам хтео да опљунем по Чеди Јанићу, штавише поштујем га (уосталом, зачудио бих се да човек зна апсолутно тачан податак о Новом насељу и да га јоште и држи у глави).
Ко ради, тај и греши. Ја - први. Осамнаест пута сам прочитао и нисам приметио
Хтео сам само да подсетим на људе који су живели у Новом насељу пре, у току и после другог светског рата. Било да су радили у Аеропуту, 6. пуку КЈРВ, ВТРЗ Јастреб или на самом аеродрому.
У Новом насељу је живео, од 1945. до 1975. године, покојни стриц (проверићу да ли постоји бар нека корисна фотографија у његовим албумима...) мога таста и њему је делом посвећен овај мој пост.
Лаку ноћ и добро јутро.
Ево онако на брзину из главе:
Ево је Блерио11 на који су наши механичари уградили митраљез и направили наш први наоружани авион. Као што се и види крстили су га "ОЛУЈ" пилотирао је наредник Томић.
На овом авиону не бих рекао да су наше ознаке, а не бих напамет да лицитирам чије су, мада вуче ми на неке французе, девоатен или шта слично...
Ово је Икарусово и то из Новосадске епохе, велико Ш означава школски авион, уз то је ишло и слово М од конструктора Микла, па се тако добила "Шимика":)
Gde je onaj padobranski instruktor?![/quote]
е никад не дођох до тог звања....
... dakle pogled je naravno iz Čika Ljubine (moj očigledni lapsus), a stvarno mi se od Panđeline zgrade na uglu sa Vukovom, učinilo da je SANU, koji se očito, tada još ne nazire ... a i razglednica je iz ranijeg perioda, što bi se reklo familijarna mi je itd. tako da je dobro da mi se nisu pričinile još i neke druge stvari 8) ...
... videćemo šta će biti danas :glasses: ... Bonđorno :) ...