Хвала нашој Звездарки на овом дивном скену старог броја "Врачарског гласника". Ово је био детаљ који нам је недостајао: дневник једног обичног дана човека који је становао на Врачару, године 1938.
Сећам се да сам овај запис читао. Да ли има и наставка белешке?
Милане, имам снажан осећај да је ово текст неког новинара писан у скорашње време, а не дневник из 1938. године. Ем' се поломи да покаже своје знање радњи, кафана и свих детаља, што један ондашњи не би радио, ем. се поред слике помиње Маршала Толбухина, што значи да је ствар скоро штампана (добро, могло би да буде прештампано, јес, помиње се 1998.). А скоро сам сигуран да се женска гимназија звала Прва, а не Пета.
Потписе испод слика радио је главни уредник (својевремено сам радио у редакцији тог часописа), тако да тај детаљ можеш и да одбациш. Мислим да је текст занимљив. Уз мноштво тачних детаља и без већих искакања. Оно што је мени упало у очи јесте нетачан детаљ о згради на углу Максима Горког и Милешевске: према плановима у Историјском архиву града ова кућа почета је да се подиже (и завршена је) 1940.
Нетачан је и податак да се кафана Нови Београд налазила на углу Коче Капетана и Макензијеве - на месту данашње модерне зграде (која је припадала ГП "Рад"). Кафана "Нови Београд" била је, колико је мени познато, на углу Алексе Ненадовића и Макензијеве, али ово је детаљ за накнадну проверу. Знаш ли ти где се тачно налазио "Нови Београд"?
Е сад, било би занимљиво "уловити" могуће нелогичности и утврдити да ли је ово аутентичан дневнички запис, накнадна реконструкција или пак "намонтирана и измишљена" нововременска сказка. Нешто ми не личи да сам сретао људе који су могли до у детаља да знају све о винарији Радоша Недића на углу Стишке и Кичевске, кући у Максима Горког, али и да познају имена ондашњих обућара и тачан број кафана у некој улици.
Pozoravam Karakkicu da sam zaštito naziv "porodični album" kod autorske i da sad to košta šta košta, beštećenje može i u mcdonaldsu - samo bez piva molim!
... Nešo, to je pravi odgovor ! ... a ne ko neki, što se oma pozivaju na legalitet i legitimitet ...dobro, ne bežim da platim neku turu, al baš šećerni vodicu CC ...
Хвала нашој Звездарки на овом дивном скену старог броја "Врачарског гласника". Ово је био детаљ који нам је недостајао: дневник једног обичног дана човека који је становао на Врачару, године 1938.
Сећам се да сам овај запис читао. Да ли има и наставка белешке?
Ово је све што имам од "Врачарског гласника" , тај једини примерак, из 1998, нађох га, сређујући по орманима. И мени се текст чини као извесна папазјанија свега и свачега, с доста нетачних података, рекла бих да је и писан тада, 1998, али је и занимљиво, само по себи.
Сећам се да сам овај запис читао. Да ли има и наставка белешке?
Милане, имам снажан осећај да је ово текст неког новинара писан у скорашње време, а не дневник из 1938. године. Ем' се поломи да покаже своје знање радњи, кафана и свих детаља, што један ондашњи не би радио, ем. се поред слике помиње Маршала Толбухина, што значи да је ствар скоро штампана (добро, могло би да буде прештампано, јес, помиње се 1998.). А скоро сам сигуран да се женска гимназија звала Прва, а не Пета.
Потписе испод слика радио је главни уредник (својевремено сам радио у редакцији тог часописа), тако да тај детаљ можеш и да одбациш. Мислим да је текст занимљив. Уз мноштво тачних детаља и без већих искакања. Оно што је мени упало у очи јесте нетачан детаљ о згради на углу Максима Горког и Милешевске: према плановима у Историјском архиву града ова кућа почета је да се подиже (и завршена је) 1940.
Нетачан је и податак да се кафана Нови Београд налазила на углу Коче Капетана и Макензијеве - на месту данашње модерне зграде (која је припадала ГП "Рад"). Кафана "Нови Београд" била је, колико је мени познато, на углу Алексе Ненадовића и Макензијеве, али ово је детаљ за накнадну проверу. Знаш ли ти где се тачно налазио "Нови Београд"?
Е сад, било би занимљиво "уловити" могуће нелогичности и утврдити да ли је ово аутентичан дневнички запис, накнадна реконструкција или пак "намонтирана и измишљена" нововременска сказка. Нешто ми не личи да сам сретао људе који су могли до у детаља да знају све о винарији Радоша Недића на углу Стишке и Кичевске, кући у Максима Горког, али и да познају имена ондашњих обућара и тачан број кафана у некој улици.
Додуше, све је могуће...
Pozoravam Karakkicu da sam zaštito naziv "porodični album" kod autorske i da sad to košta šta košta, beštećenje može i u mcdonaldsu - samo bez piva molim!
Сећам се да сам овај запис читао. Да ли има и наставка белешке?
Ово је све што имам од "Врачарског гласника" , тај једини примерак, из 1998, нађох га, сређујући по орманима. И мени се текст чини као извесна папазјанија свега и свачега, с доста нетачних података, рекла бих да је и писан тада, 1998, али је и занимљиво, само по себи.