Наслов је цитат из песме "Ју групе" од пре 40 година, некако мени ове животиње увек интересантније да сликам од људи, ни овој спавалици ништа не фали, уфатио је 'ладовину па ми је тако дошао контра светла (сунца у заласку), мало светла, лош апарат, ал' нема везе...

П.С. Мунзе конза!

:)))

Dobro oko i fotografski trenutak, ali....
slika bi dobila na "dostojanstvenosti", "veličanstvenosti" i istovremeno na ironiji kontrapunktnog sudara između spomenika, koji je nabijen značajem i ravnodušnog, blaženog sna psa pravednika - da je slika snimljena strogo frontalno. Samo nekoliko koraka u desno!
Zar to nije bilo moguće?
Slučajni, svesno ulazim u rizik da te naljutim.
Na temu neophodnosti frontalnog slikanja već je jedan uvaženi član razjareno napustio temu.
Znam, da kao samoprozvani "moderator" teme moram biti odmeren, ali kada se radi o fotografiji, ne mogu uvek da skočim preko vlastite senke.

Ma, apsolutno si u pravu. Moja malenkost (kao što i moj nick sugeriše) uglavnom prevashodno šeta, a ako je ta šetnja u društvu onda to društvo trpi zbog mojih nameštanja, premeštanja, čučanja, blejanja, penjanja, čekanja, vraćanja da bi napravio nešto bolju sliku od one koja mi je trenutno u vidokrugu (ovog psa pod spomenikom sam već bio prošao kada sam ga ugledao), ybg, jednostavno nisam ni blizu posvećen fotografiji kao ti ili pantapita, ne komentarišem sve one vaše fotografije jer bih bio dosadan ali kad ih već spomenuh, svaka fotografija koju ste ovde postavili je izuzetna a takve su zbog toga jer vas ne mrzi da radite sve ovo što sam stavio pod italic , i stoga ste vi majstori fotografije a ja ono što moj nick i kaže, šetač (često sa fotoaparatom u ruci).
P.S. Ova tema ima naslov Azbuka fotografske estetike i ti kao utemeljivač iste imaš (bar po mom shvatanju) sva prava sugestija, korekcija, kritika, na kraju krajeva tema tome i služi, dakle, s moje strane nema tu (niti je bilo) nikakve ljutnje...

Paris 1975 - Metro