Umetnik je poznat po veoma svojeglavim interpretacijama.
Pojavio se u polumraku pozornice kao duh Hamletovog oca i upravo odgrmio Marche funèbre (Chopin: Sonata b-moll, Lento), da bi srednji deo stavka utišao do nečujnosti, što bi trebalo da akcentuira melanholičnu refleksiju na pogrebni marš.
Meni se više dopadaju interpretacije Adama Harasiewicza i Arturo Benedetti Michelangeli-a i posebno - povorke trubača na Novom groblju...