Prije godinu dana otvorena je ova tema na forumu. Postavio sam mnogo fotografija, iako me svojevremeno ljubazna gošća iz Kanade umilno opomenula da ne postavljam "sve i svašta". Nisam birao samo izuzetne fotografije, jer toliko ih i nema - nije svaki dan bio prisutan Kairos, bog pravog (fotografskog srećnog) trenutka, ali želeo sam forumaše i one anonimne posetioce sa mnogobrojnim fotografijama podstaknuti da se i sami upuste u sve žanrove fotografije, posebno u one najteže - lica i situacije. Motivi se pamte! Iako su mnoge moje fotografije bile manje zanimljive, sve su formalno estetski bile kod mene položile ispit - fotografska estetika je bila i cilj i smisao ove teme. Moj trud je pao uglavnom na plodno tlo, iako moram priznati da sam u dva slučaja definitivno zakazao. Znam iz Facebooka, da su se neki fotografi ustručavali da nam se pridruže, plašeći se valjda javne kritike. Šteta! Ali možda su kao anonimni posmatrači ipak nešto profitirali od ove teme foruma. Kritika nije uvek ubitačna. Naši virtuozi jezika na primer proglasiše moje fotografije delomično i čak sve fotografije dosadnim i eto, ostadoh živ. Ja bih bio izabrao elegantnije reči: manje zanimljive. O.K. Ali dosadne? Dosadna je muva ili komarac, koji smetaju. Drugo značenje reči dosadno u ovome kontekstu je veoma loše, nepotrebno, beznačajno, nikakvo. Fotografije, koje niko neće i ne želi da vidi.
Za razliku od suptilnih ili hirovitih emocionalnih erupcija i s tim u vezi i diametralno suprotnoj promeni mišljenja, ja i sada ostajem pri mojim pozitivnim ocenama fotografija autora, za koje mislim da su talentirani i da su neke njihove fotografije izuzetno dobre, neke i umetnost.
Na hiljaditoj stranici teme ću - za rastanak - postaviti kratki esej o mojem viđenju fotografije.
Neki će u eseju naći ono što su oduvek slutili ili znali.
Ali ni zevanje nije zabranjeno!
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Neki će u eseju naći ono što su oduvek slutili ili znali.