Voz ti je odlično uspeo, jedna od najboljih fotografija - pored slike Vasine ulice snimljene uzduž teleobjektivom.
Može ostati kako je u orginalu, ali ja bih napravio i drugu verziju da slika bude kompaktnija...
Kada si već opsednuta fotografijom, ja bih na tvome mestu ponovo otišao na tu lokaciju i čekao vozove u zasedi.
Napravio bih i fotografije sa horizontalnim mostom - to je vrlo efektno.
Možda bi mogao Pantapita da ovde zalepi njegov horizontalni maestralno snimljeni voz na mostu - zbogradi pedagoški razlozi.
Примећујем један, барем за мене, занимљиви феномен, мада ми се то дешава у неким случајевима и за моја књижевна дела: нешто што сматрам лошијим изазове код читаоца /гледаоца бољи утисак него на мене саму, и обратно :)
Тако и овај воз, чак сам се размишљала да ли да га уопште поставим, кад оно, и на неким другим форумима похвале.
Мени је, на пример, било жао што није могао да стане у кадар цео.
А не умем, код већине фотографија, туђих или мојих, честито ни да објасним зашто се мени нешто чини добрим, а нешто лошијим, једноставно ми се нешто свиди, а нешто ме одбија, па се чудим шта неки нађоше на тој и тој фотографији, у неким случајевима имам утисак да негде "шкрипи", а да нисам сигурна шта је то, а негде опет, просто ме очара, заплени, поглед не могу да одвојим...
Да л' сам ја то фотографски слепа, ил' имам неку чудну визуелну перцепцију, ил' шта ли?
Примећујем један, барем за мене, занимљиви феномен, мада ми се то дешава у неким случајевима и за књижевна дела: нешто што сматрам лошијим изазове код читаоца /гледаоца бољи утисак него на мене саму, и обратно :)Тако и овај воз, чак сам се размишљала да ли да га уопште поставим, кад оно, и на неким другим форумима похвале.Мени је, на пример, било жао што није могао да стане у кадар цео. А не умем, код већине фотографија, туђих или мојих, честито ни да објасним зашто се мени нешто чини добрим, а нешто лошијим, једноставно ми се нешто свиди, а нешто ме одбија, па се чудим шта неки нађоше на тој и тој фотографији, у неким случајевима имам утисак да негде "шкрипи", а да нисам сигурна шта је то, а негде опет, просто ме очара, заплени, поглед не могу да одвојим...Да л' сам ја то фотографски слепа, ил' имам неку чудну визуелну перцепцију, ил' шта ли?
Звездарка ти си упорна, желиш да научиш и немаш комплексе што је предуслов за било какво напредовање. Воз ти је добар јер су ти све дијагоналне линије паралелне, ништа не штрчи а то што га ниси ухватила целог не мари, чак је и боље, остатак може и да се замисли... Овако је композиција динамичнија.
Слике са Новог гробља су биле врло добре јер је за разлику од њих твоје досадашње фотографисање зграда и споменика било доста ''ноншалантно'' ...
Што се ''Победника'' тиче, ко год да га слика са зградом бившег средишта ''ЦК'' у позадини ни на једној слици том солитеру овај споменик не испадне паралелан. Није ни чудо почео је да тоне а постоље да му се коси!
А ја знам шта ти највише волиш да сликаш ... Мјау!
Примећујем један, барем за мене, занимљиви феномен, мада ми се то дешава у неким случајевима и за моја књижевна дела: нешто што сматрам лошијим изазове код читаоца /гледаоца бољи утисак него на мене саму, и обратно :)
Тако и овај воз, чак сам се размишљала да ли да га уопште поставим, кад оно, и на неким другим форумима похвале.
Мени је, на пример, било жао што није могао да стане у кадар цео.
А не умем, код већине фотографија, туђих или мојих, честито ни да објасним зашто се мени нешто чини добрим, а нешто лошијим, једноставно ми се нешто свиди, а нешто ме одбија, па се чудим шта неки нађоше на тој и тој фотографији, у неким случајевима имам утисак да негде "шкрипи", а да нисам сигурна шта је то, а негде опет, просто ме очара, заплени, поглед не могу да одвојим...
Да л' сам ја то фотографски слепа, ил' имам неку чудну визуелну перцепцију, ил' шта ли?
[/quote]
Motive primećujemo ili ne primećujemo sa našim "unutrašnjim okom", hoću reći oni su vanjska projekcija našeg bića, vidljivi izraz njegovog koda.
Kada se o fotografiji radi, sinhronizacija motiva i bića se događa samo na emotivnoj razini. "Pamet" i iskustvo u fotografiji su isto toliko važni, ali sekundarni.
Da bi motiv postao fotografija, mora da se uklopi u za motiv optimalnu kompoziciju, jer samo tako može posmatrača da emotivno atakira.
Razmišljao sam ja odavno o tvome "problemu" sa klasičnom harmoničnom kompozicijom, jer ona verovatno nije kodirana u tvome biću.
Zato si i slikala iščašene motive kao nemoguće iskošene zgrade. Ti si ih doživljavala kao "sulude" i posebne, mi smo fotografije doživljavali kao "htela, ali nije znala".
Ja sam već pisao o ravnopravnosti i "dozvoljenosti" iščašenih motiva i disharmoničnih kompozicija - ali i tada šašava kompozicija mora optimalno suludi motiv OŽIVETI!
Ako i dalje nastaviš da slikaš i kropuješ slike, kako si napravila kod dve poslednje postavljene slike, onda si stigla na cilj!
Slike su odlične!
Slikaj suludo i šašavo, ako ti to prija, a kada kropuješ, gledaj da motiv smanjiš na za motiv ZNAČAJNO.
Nije na odmet, da se malo poznaje rad sa Photoshop alatkama i da se bar teoretski poznaju pravila klasične kompozicije.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Звездарка ти си упорна, желиш да научиш и немаш комплексе што је предуслов за било какво напредовање. Воз ти је добар јер су ти све дијагоналне линије паралелне, ништа не штрчи а то што га ниси ухватила целог не мари, чак је и боље, остатак може и да се замисли... Овако је композиција динамичнија.
Слике са Новог гробља су биле врло добре јер је за разлику од њих твоје досадашње фотографисање зграда и споменика било доста ''ноншалантно'' ...
Што се ''Победника'' тиче, ко год да га слика са зградом бившег средишта ''ЦК'' у позадини ни на једној слици том солитеру овај споменик не испадне паралелан. Није ни чудо почео је да тоне а постоље да му се коси!
А ја знам шта ти највише волиш да сликаш ... Мјау!
Foto by Zoran Životić
Pomakao sam raster malo na desno, da jedna vertikala rastera padne u sredinu stuba Pobednika. Tačno je - Pobednik je malo nakrivljen na desno.
Ali to nije ni malo smetalo fotografskom kvalitetu slike.
Ja sam onomad bio postavio ovaj post:
Jedan od primera manirirane kose ili iskrivljene perspektive:
Što je pesnik u ime slobode hteo da nam kaže?
Da li je želeo da podseti na zlu sudbinu one zgrade u pozadini?
Ili da kritično postavi u pitanje majestetičnu vertikalnost "Pobednika"?
Ništa od toga - bar za mene.
Ja vidim samo neuspelu fotografiju, koja smeta i oku i duši.
Nije problem u nakrivljenom Pobedniku nego u nakrivljenom horizontu, odnosno "nonšalantno" nakrivljenim krovovima zgrada. I kada još čitam da su fotografije sa Novog groblja bile vrlo dobre, pitam se zašto je dušebrižnik hteo da nas usreći po svaku cenu?
Lepim rečima svaka čast, one mogu biti i jesu - pitanje ukusa - vrlina, ali samo lepe reči nisu uvek pogodne da podstiču i zdravu samokritičnost.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Voz ti je odlično uspeo, jedna od najboljih fotografija - pored slike Vasine ulice snimljene uzduž teleobjektivom.
Može ostati kako je u orginalu, ali ja bih napravio i drugu verziju da slika bude kompaktnija...
Kada si već opsednuta fotografijom, ja bih na tvome mestu ponovo otišao na tu lokaciju i čekao vozove u zasedi.
Napravio bih i fotografije sa horizontalnim mostom - to je vrlo efektno.
Možda bi mogao Pantapita da ovde zalepi njegov horizontalni maestralno snimljeni voz na mostu - zbogradi pedagoški razlozi.
Potpuno se slažem, odlična fotografija i jedna od najboljih Zvezdarkinih, ako ne i najbolja. I slažem se sa Rundeovim cropom.
Voz ti je odlično uspeo, jedna od najboljih fotografija - pored slike Vasine ulice snimljene uzduž teleobjektivom.
Može ostati kako je u orginalu, ali ja bih napravio i drugu verziju da slika bude kompaktnija...
Kada si već opsednuta fotografijom, ja bih na tvome mestu ponovo otišao na tu lokaciju i čekao vozove u zasedi.
Napravio bih i fotografije sa horizontalnim mostom - to je vrlo efektno.
Možda bi mogao Pantapita da ovde zalepi njegov horizontalni maestralno snimljeni voz na mostu - zbogradi pedagoški razlozi.
Potpuno se slažem, odlična fotografija i jedna od najboljih Zvezdarkinih, ako ne i najbolja. I slažem se sa Rundeovim cropom.
Voz
И даље задржавајући извесну резерву према овој мојој фотографији воза, а која се, ето, допада другима, само ћу рећи да се мени веома свиђа ова твоја фотографија воза, ( много више но моја сопствена), као што ми се допада и већина твојих фотографија.
Оне, једноставно, некако плене, а, да поновим, не умем ни сама да објасним зашто.
Мислим да сам овде већ писала о томе, али није лоше ни поновити: Морам признати да ми ничије друге овде не изазивају баш таква осећања, мислим и у неком тоталном смислу, највећег броја.
Дакако, многе су одличне, занимљиве фотографије свих осталих, почев од самога нашег Мештра и Професора, затим Француза, МЗ-а, Случајног, Немезис... У њима сам уживала, и повремено изнова уживам, јер их и скидам у посебан фолдер, као примере из којих ваља учити.
Али код њих се, како сем већ и раније помињала, нађу и неке, барем мени, мање занимљиве, емоционално, како сам се оно била изразила, досадније. Вероватно и ствар укуса и сензибилитета, али је напросто тако.
Док, код твојих готово свих, стварно има то нешто што просто мора да очара гледаоца.
Ово је најискренији суд, и део је тог (тешког) размишљања - покушаја да докучим и објасним себи у чему је разлика између "добре" и "лоше" фотографије.
Robert Doisneau - Le baiser de l'Hôtel de ville, Paris, 1950
Doisneau je jedan od mojih favorita, bar što se motiva tiče....
Le baiser (ali ne u dvostrukom smislu reči! ) je godinama bila TOP TEN, tek pre nekoliko godina se otkrilo da je fotograf scenu izrežirao.
Ne smeta, iako je mogao bolje i pozadinu sa "statistima" izrežirati.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Voz ti je odlično uspeo, jedna od najboljih fotografija - pored slike Vasine ulice snimljene uzduž teleobjektivom.
Može ostati kako je u orginalu, ali ja bih napravio i drugu verziju da slika bude kompaktnija...
Kada si već opsednuta fotografijom, ja bih na tvome mestu ponovo otišao na tu lokaciju i čekao vozove u zasedi.
Napravio bih i fotografije sa horizontalnim mostom - to je vrlo efektno.
Možda bi mogao Pantapita da ovde zalepi njegov horizontalni maestralno snimljeni voz na mostu - zbogradi pedagoški razlozi.
Примећујем један, барем за мене, занимљиви феномен, мада ми се то дешава у неким случајевима и за моја књижевна дела: нешто што сматрам лошијим изазове код читаоца /гледаоца бољи утисак него на мене саму, и обратно :)
Тако и овај воз, чак сам се размишљала да ли да га уопште поставим, кад оно, и на неким другим форумима похвале.
Мени је, на пример, било жао што није могао да стане у кадар цео.
А не умем, код већине фотографија, туђих или мојих, честито ни да објасним зашто се мени нешто чини добрим, а нешто лошијим, једноставно ми се нешто свиди, а нешто ме одбија, па се чудим шта неки нађоше на тој и тој фотографији, у неким случајевима имам утисак да негде "шкрипи", а да нисам сигурна шта је то, а негде опет, просто ме очара, заплени, поглед не могу да одвојим...
Да л' сам ја то фотографски слепа, ил' имам неку чудну визуелну перцепцију, ил' шта ли?
Примећујем један, барем за мене, занимљиви феномен, мада ми се то дешава у неким случајевима и за књижевна дела: нешто што сматрам лошијим изазове код читаоца /гледаоца бољи утисак него на мене саму, и обратно :)Тако и овај воз, чак сам се размишљала да ли да га уопште поставим, кад оно, и на неким другим форумима похвале.Мени је, на пример, било жао што није могао да стане у кадар цео. А не умем, код већине фотографија, туђих или мојих, честито ни да објасним зашто се мени нешто чини добрим, а нешто лошијим, једноставно ми се нешто свиди, а нешто ме одбија, па се чудим шта неки нађоше на тој и тој фотографији, у неким случајевима имам утисак да негде "шкрипи", а да нисам сигурна шта је то, а негде опет, просто ме очара, заплени, поглед не могу да одвојим...Да л' сам ја то фотографски слепа, ил' имам неку чудну визуелну перцепцију, ил' шта ли?
Звездарка ти си упорна, желиш да научиш и немаш комплексе што је предуслов за било какво напредовање. Воз ти је добар јер су ти све дијагоналне линије паралелне, ништа не штрчи а то што га ниси ухватила целог не мари, чак је и боље, остатак може и да се замисли... Овако је композиција динамичнија.
Слике са Новог гробља су биле врло добре јер је за разлику од њих твоје досадашње фотографисање зграда и споменика било доста ''ноншалантно'' ...
Што се ''Победника'' тиче, ко год да га слика са зградом бившег средишта ''ЦК'' у позадини ни на једној слици том солитеру овај споменик не испадне паралелан. Није ни чудо почео је да тоне а постоље да му се коси!
А ја знам шта ти највише волиш да сликаш ... Мјау!
Тако и овај воз, чак сам се размишљала да ли да га уопште поставим, кад оно, и на неким другим форумима похвале.
Мени је, на пример, било жао што није могао да стане у кадар цео.
А не умем, код већине фотографија, туђих или мојих, честито ни да објасним зашто се мени нешто чини добрим, а нешто лошијим, једноставно ми се нешто свиди, а нешто ме одбија, па се чудим шта неки нађоше на тој и тој фотографији, у неким случајевима имам утисак да негде "шкрипи", а да нисам сигурна шта је то, а негде опет, просто ме очара, заплени, поглед не могу да одвојим...
Да л' сам ја то фотографски слепа, ил' имам неку чудну визуелну перцепцију, ил' шта ли?
[/quote]
Motive primećujemo ili ne primećujemo sa našim "unutrašnjim okom", hoću reći oni su vanjska projekcija našeg bića, vidljivi izraz njegovog koda.
Kada se o fotografiji radi, sinhronizacija motiva i bića se događa samo na emotivnoj razini. "Pamet" i iskustvo u fotografiji su isto toliko važni, ali sekundarni.
Da bi motiv postao fotografija, mora da se uklopi u za motiv optimalnu kompoziciju, jer samo tako može posmatrača da emotivno atakira.
Razmišljao sam ja odavno o tvome "problemu" sa klasičnom harmoničnom kompozicijom, jer ona verovatno nije kodirana u tvome biću.
Zato si i slikala iščašene motive kao nemoguće iskošene zgrade. Ti si ih doživljavala kao "sulude" i posebne, mi smo fotografije doživljavali kao "htela, ali nije znala".
Ja sam već pisao o ravnopravnosti i "dozvoljenosti" iščašenih motiva i disharmoničnih kompozicija - ali i tada šašava kompozicija mora optimalno suludi motiv OŽIVETI!
Ako i dalje nastaviš da slikaš i kropuješ slike, kako si napravila kod dve poslednje postavljene slike, onda si stigla na cilj!
Slike su odlične!
Slikaj suludo i šašavo, ako ti to prija, a kada kropuješ, gledaj da motiv smanjiš na za motiv ZNAČAJNO.
Nije na odmet, da se malo poznaje rad sa Photoshop alatkama i da se bar teoretski poznaju pravila klasične kompozicije.
Звездарка ти си упорна, желиш да научиш и немаш комплексе што је предуслов за било какво напредовање. Воз ти је добар јер су ти све дијагоналне линије паралелне, ништа не штрчи а то што га ниси ухватила целог не мари, чак је и боље, остатак може и да се замисли... Овако је композиција динамичнија.
Слике са Новог гробља су биле врло добре јер је за разлику од њих твоје досадашње фотографисање зграда и споменика било доста ''ноншалантно'' ...
Што се ''Победника'' тиче, ко год да га слика са зградом бившег средишта ''ЦК'' у позадини ни на једној слици том солитеру овај споменик не испадне паралелан. Није ни чудо почео је да тоне а постоље да му се коси!
А ја знам шта ти највише волиш да сликаш ... Мјау!
Foto by Zoran Životić
Pomakao sam raster malo na desno, da jedna vertikala rastera padne u sredinu stuba Pobednika. Tačno je - Pobednik je malo nakrivljen na desno.
Ali to nije ni malo smetalo fotografskom kvalitetu slike.
Ja sam onomad bio postavio ovaj post:
Nije problem u nakrivljenom Pobedniku nego u nakrivljenom horizontu, odnosno "nonšalantno" nakrivljenim krovovima zgrada.
I kada još čitam da su fotografije sa Novog groblja bile vrlo dobre, pitam se zašto je dušebrižnik hteo da nas usreći po svaku cenu?
Lepim rečima svaka čast, one mogu biti i jesu - pitanje ukusa - vrlina, ali samo lepe reči nisu uvek pogodne da podstiču i zdravu samokritičnost.
Voz ti je odlično uspeo, jedna od najboljih fotografija - pored slike Vasine ulice snimljene uzduž teleobjektivom.
Može ostati kako je u orginalu, ali ja bih napravio i drugu verziju da slika bude kompaktnija...
Kada si već opsednuta fotografijom, ja bih na tvome mestu ponovo otišao na tu lokaciju i čekao vozove u zasedi.
Napravio bih i fotografije sa horizontalnim mostom - to je vrlo efektno.
Možda bi mogao Pantapita da ovde zalepi njegov horizontalni maestralno snimljeni voz na mostu - zbogradi pedagoški razlozi.
Potpuno se slažem, odlična fotografija i jedna od najboljih Zvezdarkinih, ako ne i najbolja. I slažem se sa Rundeovim cropom.
Voz
Voz ti je odlično uspeo, jedna od najboljih fotografija - pored slike Vasine ulice snimljene uzduž teleobjektivom.
Može ostati kako je u orginalu, ali ja bih napravio i drugu verziju da slika bude kompaktnija...
Kada si već opsednuta fotografijom, ja bih na tvome mestu ponovo otišao na tu lokaciju i čekao vozove u zasedi.
Napravio bih i fotografije sa horizontalnim mostom - to je vrlo efektno.
Možda bi mogao Pantapita da ovde zalepi njegov horizontalni maestralno snimljeni voz na mostu - zbogradi pedagoški razlozi.
Potpuno se slažem, odlična fotografija i jedna od najboljih Zvezdarkinih, ako ne i najbolja. I slažem se sa Rundeovim cropom.
Voz
И даље задржавајући извесну резерву према овој мојој фотографији воза, а која се, ето, допада другима, само ћу рећи да се мени веома свиђа ова твоја фотографија воза, ( много више но моја сопствена), као што ми се допада и већина твојих фотографија.
Оне, једноставно, некако плене, а, да поновим, не умем ни сама да објасним зашто.
Мислим да сам овде већ писала о томе, али није лоше ни поновити: Морам признати да ми ничије друге овде не изазивају баш таква осећања, мислим и у неком тоталном смислу, највећег броја.
Дакако, многе су одличне, занимљиве фотографије свих осталих, почев од самога нашег Мештра и Професора, затим Француза, МЗ-а, Случајног, Немезис... У њима сам уживала, и повремено изнова уживам, јер их и скидам у посебан фолдер, као примере из којих ваља учити.
Али код њих се, како сем већ и раније помињала, нађу и неке, барем мени, мање занимљиве, емоционално, како сам се оно била изразила, досадније. Вероватно и ствар укуса и сензибилитета, али је напросто тако.
Док, код твојих готово свих, стварно има то нешто што просто мора да очара гледаоца.
Ово је најискренији суд, и део је тог (тешког) размишљања - покушаја да докучим и објасним себи у чему је разлика између "добре" и "лоше" фотографије.
Doisneau je jedan od mojih favorita, bar što se motiva tiče....
) je godinama bila TOP TEN, tek pre nekoliko godina se otkrilo da je fotograf scenu izrežirao.
Le baiser (ali ne u dvostrukom smislu reči!
Ne smeta, iako je mogao bolje i pozadinu sa "statistima" izrežirati.
Ja sam samo krao, za mene su režirali foto-dizajneri.