Sviđa mi se i ova slika. Zanima me da li si slikao u cb ili si je "preobratio u crnobelu"? Podseti me na martovski Beograd....
Апарат није мој, не познајем га, аутоматски се подесио у црно бело, нека будала је бацила флашу која се распарчала предамном у тренутку кад сам шкљоцнуо, задрхтао сам зато је мутна, хтео сам баш на тему '' Реприза 27 марта'', после се батерија испразнила, нисам могао да поновим кадар, све је безвезе, био сам мртав уморан није ми се тамо у гужву ни ишло... Биће дана...
Ako se neko u svojoj funkciji eksponira, samo je pitanje vremena - nekada to traje i 800 stranica - da će ga se jednom oboriti u blato. To je vrlo ljudski.
Zanimljivo je da sposobnim fotografima na forumu moje fotografije izgleda nisu postale dosadne, i ako bi to bio slučaj, siguran sam da bi oni imali petlje da to, ne kafanski paušalno, nego na konkretnom primeru i dokažu.
Ja sam pokušao sa pohvalama i u belim rukavicama da ispravim krive Drine, pokušao i "osorno", ali ništa nije pomoglo.
Dokle moramo i posle 800 stranice uživati u uvek istim "dragim" fotografijama, u fotografijama sa uvek istim estetskim katastrofama, koje bi trebalo da posluže kao materijal u pedagoške svrhe?
Pa svi smo već davno naučili - kako ne treba....
Svaka sloboda se ne može opravdati slobodom na internetu, sloboda na ovom forumu može biti samo služavka estetike.
Poseban slučaj je moj prijatelj KaraMaZov.
On je rođen u uškopljenoj generaciji i nije u stanju da se obraduje pohvali.
Onda dolaze komentari, kao...pa jeeeste, eto, dogodilo mi se da je slika uspela...ne zamerite...nisam ja tako hteo....
Sva sreća da je mlada generacija na ovom forumu zdravo samouverena.
Što se tiče germanske škole, sorry MZ, ja nisam ni Nemac niti Dalmoš, ja sam jednostvno ja. Pa kome drago ili krivo....
Da neko ne pomisli, da ću i ja odlepršati...
Imam ja još dovoljno materijala za dosađivanje.
BUDAPEST 1987
Dobro, jest da sam iz uškopljne ( u je'???) generacije, nisam ni germanin, niti dalmoš, ne trpa mi se u bilo kakvu etno, socio ili geografsku rulju i eto, volim brate da uvažavam to JA. Ja sam za JA. Jastvo mi je u krvi i zato podržavam gospodina Ja. Tu si Dr Ja veoma u pravu,budi ja, skidam kapu tvojem ja, i kad grešimo, i kad smo nadrkano narogušeni, budimo ja. Živija nam drug Ja.I Dr Ja, nemoj da jajariš samo na mom ja. Ja nisma najgore ja.
Ako se neko u svojoj funkciji eksponira, samo je pitanje vremena - nekada to traje i 800 stranica - da će ga se jednom oboriti u blato. To je vrlo ljudski.
Zanimljivo je da sposobnim fotografima na forumu moje fotografije izgleda nisu postale dosadne, i ako bi to bio slučaj, siguran sam da bi oni imali petlje da to, ne kafanski paušalno, nego na konkretnom primeru i dokažu.
Ja sam pokušao sa pohvalama i u belim rukavicama da ispravim krive Drine, pokušao i "osorno", ali ništa nije pomoglo.
Dokle moramo i posle 800 stranice uživati u uvek istim "dragim" fotografijama, u fotografijama sa uvek istim estetskim katastrofama, koje bi trebalo da posluže kao materijal u pedagoške svrhe?
Pa svi smo već davno naučili - kako ne treba....
Svaka sloboda se ne može opravdati slobodom na internetu, sloboda na ovom forumu može biti samo služavka estetike.
Poseban slučaj je moj prijatelj KaraMaZov.
On je rođen u uškopljenoj generaciji i nije u stanju da se obraduje pohvali.
Onda dolaze komentari, kao...pa jeeeste, eto, dogodilo mi se da je slika uspela...ne zamerite...nisam ja tako hteo....
Sva sreća da je mlada generacija na ovom forumu zdravo samouverena.
Što se tiče germanske škole, sorry MZ, ja nisam ni Nemac niti Dalmoš, ja sam jednostvno ja. Pa kome drago ili krivo....
Da neko ne pomisli, da ću i ja odlepršati...
Imam ja još dovoljno materijala za dosađivanje.
BUDAPEST 1987
Па да, како ли смедох и да поменем да су ми неке, макар, дакле, и само неке, од твојих фотографија досадне? Макар оне и задовољавале критеријуме фотографске естетике, сем једнога - нису ми пробудиле никакве емоције, сем осећања поменуте досаде, премда то већ улази у чисто субјективни доживљај. Но, и емоција, и субјективни доживљај мени је и даље једно од важних мерила у укупном утиску о неком делу.
Али, ко сам ја да уопште има право нешто рећи, ја, неспособан фотограф, који ништа није у стању да научи, глупа и неталентована за фотографију, ниједна моја фотографија не ваља, и све је ово било узалуд, ја сам безнадежан случај.
Јесам ли донела правилан закључак?
Ако је тако, замолила бих још само да ми се то отворено и прецизно каже, па да више не долазим овамо, и не вређам својим фотографијама.
У мом послу муштерије мисле да неке ствари чисто по ОСЕЋАЈУ боље познају од мене, ПРИРОДНО им је укус и смисао за уређење простора јаснији и модернији од мог, то што знам је лако, јер Боже таленат се не учи, истанчаност, прецизност, склад се временом у свести уметника не прочишћавају, НЕ УНАПРЕЂУЈУ... Једном су ДАТИ такви какви во вјеки вјекова.
Пошто знам да ништа у суштини не знам ја стално продубљујем већ савладано, мрзим што је лако и површно и тачно осећам од кога могу нешто да научим а од кога не. Мој отац је био професор и то врло строг тако да сам од малена ценио туђу стручност као и педагогију, смисао за преношење знања.
Рундеову естетику нисам волео али ме је његов ентузијазам заразио, пошто сам радознао, баш ме је брига што се он прави намћор јер великодушно дели са нама своје искуство и ЗНАЊЕ. Имао сам прилике да видим његову фототеку... То није полица већ читава просторија препуна уредно сређене архиве...
Век посвећен фотографији. Па не може баш да се деси да неко СЛУЧАЈНО нешто ВОЛИ, да сво своје слободно време посвећује искључиво једној једној пасији а поврх тога да је стручан и силне је награде примио а да га и поред тога неки сматрају ЛОШИМ ФОТОГРАФОМ. Имам поверења у Рундеово знање и његову добронамерност.
Мучно је учити и трпети критике али се исплати. На форумима сам скоро већ четири године присутан и кад погледам у назад могу слободно да кажем да сам много тога савладао нарочито у области обраде фотографије. Зато сад могу себи да дозволим луксуз и да понекад изразим самокритику када ми се објективно гледано чини да је оно што сам сликао лоше урађено. Волим, чини ме срећним, да учим, да вежбам.
Како се оно каже, ово могу да потпишем, и принципијелно, и конкретно.
Ја сам иначе врло самокритична особа, врло строга према себи, и захтевна.
И већ толико пута поменух овде и своју захвалност Рундеу, да сад не понављам образложење.
Али, напросто, има прилика као што се погодило сада, да сам једноставно морала да реагујем.
И даље мислим то што написах, да у понеким случајевима постоји извесна преоптерећеност критеријумима фотографске естетике, мислим да сам довољно јасно то образложила.
И, дакако мислим и оно, о извесној досади пред појединим фотографијама.
Како се оно каже, ово могу да потпишем, и принципијелно, и конкретно.
Ја сам иначе врло самокритична особа, врло строга према себи, и захтевна.
И већ толико пута поменух овде и своју захвалност Рундеу, да сад не понављам образложење.
Али, напросто, има прилика као што се погодило сада, да сам једноставно морала да реагујем.
И даље мислим то што написах, да у понеким случајевима постоји извесна преоптерећеност критеријумима фотографске естетике, мислим да сам довољно јасно то образложила.
И, дакако мислим и оно, о извесној досади пред појединим фотографијама.
Рунде тебе само провоцира да још боље сликаш . Као и сви осетљиви људи има мање разумевања за туђу осетљивост него ли за своју. Нема баш много емпатије. Мени стално нешто закера, извлачи ствари из контекста, мења написаном смисао, рецимо, кад кажем да се прави намћор то не значи да јесте намћор већ да воли да личи на ...
Размишљам овако: ''Добар је али му је досадна та његова права природа па ајде мало да УЈЕДА''. Не воли да га воле- исти смо а стално зановета да смо јааааако различити!
Али добро сви људи поред квалитета имају и недостатке, прихватам целину јер ми се код њега већи део његове личности допада а што не волим или ми је ДОСАДНО једноставно заборавим иначе бих га одавно оладио а онда би ми тек било досадно овако гледам са француском лежерношћу на немачку уштогољеност и само чекам кад ће madame Меркелку да склоне јер ме она више нервира него Рунде...
Немачка је без сукоба добила све што је у ратовима изгубила и то за Џ... Много се пувају од кад се више себе не стиде, дојадили су и Богу и Грцима и Шпанцима а тек Французима ... Чак су и браћу Турке раздражили лажним обећањима ... Кад ће већ једном и сами себи да дојаде... Циције!
Sviđa mi se i ova slika. Zanima me da li si slikao u cb ili si je "preobratio u crnobelu"? Podseti me na martovski Beograd....
Апарат није мој, не познајем га, аутоматски се подесио у црно бело, нека будала је бацила флашу која се распарчала предамном у тренутку кад сам шкљоцнуо, задрхтао сам зато је мутна, хтео сам баш на тему '' Реприза 27 марта'', после се батерија испразнила, нисам могао да поновим кадар, све је безвезе, био сам мртав уморан није ми се тамо у гужву ни ишло... Биће дана...
Ako se neko u svojoj funkciji eksponira, samo je pitanje vremena - nekada to traje i 800 stranica - da će ga se jednom oboriti u blato. To je vrlo ljudski.
Zanimljivo je da sposobnim fotografima na forumu moje fotografije izgleda nisu postale dosadne, i ako bi to bio slučaj, siguran sam da bi oni imali petlje da to, ne kafanski paušalno, nego na konkretnom primeru i dokažu.
Ja sam pokušao sa pohvalama i u belim rukavicama da ispravim krive Drine, pokušao i "osorno", ali ništa nije pomoglo.
Dokle moramo i posle 800 stranice uživati u uvek istim "dragim" fotografijama, u fotografijama sa uvek istim estetskim katastrofama, koje bi trebalo da posluže kao materijal u pedagoške svrhe?
Pa svi smo već davno naučili - kako ne treba....
Svaka sloboda se ne može opravdati slobodom na internetu, sloboda na ovom forumu može biti samo služavka estetike.
Poseban slučaj je moj prijatelj KaraMaZov.
On je rođen u uškopljenoj generaciji i nije u stanju da se obraduje pohvali.
Onda dolaze komentari, kao...pa jeeeste, eto, dogodilo mi se da je slika uspela...ne zamerite...nisam ja tako hteo....
Sva sreća da je mlada generacija na ovom forumu zdravo samouverena.
Što se tiče germanske škole, sorry MZ, ja nisam ni Nemac niti Dalmoš, ja sam jednostvno ja. Pa kome drago ili krivo....
Da neko ne pomisli, da ću i ja odlepršati...
Imam ja još dovoljno materijala za dosađivanje.
BUDAPEST 1987
Dobro, jest da sam iz uškopljne ( u je'???) generacije, nisam ni germanin, niti dalmoš, ne trpa mi se u bilo kakvu etno, socio ili geografsku rulju i eto, volim brate da uvažavam to JA. Ja sam za JA. Jastvo mi je u krvi i zato podržavam gospodina Ja. Tu si Dr Ja veoma u pravu,budi ja, skidam kapu tvojem ja, i kad grešimo, i kad smo nadrkano narogušeni, budimo ja. Živija nam drug Ja.
Ako se neko u svojoj funkciji eksponira, samo je pitanje vremena - nekada to traje i 800 stranica - da će ga se jednom oboriti u blato. To je vrlo ljudski.
Zanimljivo je da sposobnim fotografima na forumu moje fotografije izgleda nisu postale dosadne, i ako bi to bio slučaj, siguran sam da bi oni imali petlje da to, ne kafanski paušalno, nego na konkretnom primeru i dokažu.
Ja sam pokušao sa pohvalama i u belim rukavicama da ispravim krive Drine, pokušao i "osorno", ali ništa nije pomoglo.
Dokle moramo i posle 800 stranice uživati u uvek istim "dragim" fotografijama, u fotografijama sa uvek istim estetskim katastrofama, koje bi trebalo da posluže kao materijal u pedagoške svrhe?
Pa svi smo već davno naučili - kako ne treba....
Svaka sloboda se ne može opravdati slobodom na internetu, sloboda na ovom forumu može biti samo služavka estetike.
Poseban slučaj je moj prijatelj KaraMaZov.
On je rođen u uškopljenoj generaciji i nije u stanju da se obraduje pohvali.
Onda dolaze komentari, kao...pa jeeeste, eto, dogodilo mi se da je slika uspela...ne zamerite...nisam ja tako hteo....
Sva sreća da je mlada generacija na ovom forumu zdravo samouverena.
Što se tiče germanske škole, sorry MZ, ja nisam ni Nemac niti Dalmoš, ja sam jednostvno ja. Pa kome drago ili krivo....
Da neko ne pomisli, da ću i ja odlepršati...
Imam ja još dovoljno materijala za dosađivanje.
BUDAPEST 1987
Али, ко сам ја да уопште има право нешто рећи, ја, неспособан фотограф, који ништа није у стању да научи, глупа и неталентована за фотографију, ниједна моја фотографија не ваља, и све је ово било узалуд, ја сам безнадежан случај.
Јесам ли донела правилан закључак?
Ако је тако, замолила бих још само да ми се то отворено и прецизно каже, па да више не долазим овамо, и не вређам својим фотографијама.
У мом послу муштерије мисле да неке ствари чисто по ОСЕЋАЈУ боље познају од мене, ПРИРОДНО им је укус и смисао за уређење простора јаснији и модернији од мог, то што знам је лако, јер Боже таленат се не учи, истанчаност, прецизност, склад се временом у свести уметника не прочишћавају, НЕ УНАПРЕЂУЈУ... Једном су ДАТИ такви какви во вјеки вјекова.
Пошто знам да ништа у суштини не знам ја стално продубљујем већ савладано, мрзим што је лако и површно и тачно осећам од кога могу нешто да научим а од кога не. Мој отац је био професор и то врло строг тако да сам од малена ценио туђу стручност као и педагогију, смисао за преношење знања.
Рундеову естетику нисам волео али ме је његов ентузијазам заразио, пошто сам радознао, баш ме је брига што се он прави намћор јер великодушно дели са нама своје искуство и ЗНАЊЕ. Имао сам прилике да видим његову фототеку... То није полица већ читава просторија препуна уредно сређене архиве...
Век посвећен фотографији. Па не може баш да се деси да неко СЛУЧАЈНО нешто ВОЛИ, да сво своје слободно време посвећује искључиво једној једној пасији а поврх тога да је стручан и силне је награде примио а да га и поред тога неки сматрају ЛОШИМ ФОТОГРАФОМ. Имам поверења у Рундеово знање и његову добронамерност.
Мучно је учити и трпети критике али се исплати. На форумима сам скоро већ четири године присутан и кад погледам у назад могу слободно да кажем да сам много тога савладао нарочито у области обраде фотографије. Зато сад могу себи да дозволим луксуз и да понекад изразим самокритику када ми се објективно гледано чини да је оно што сам сликао лоше урађено. Волим, чини ме срећним, да учим, да вежбам.
Како се оно каже, ово могу да потпишем, и принципијелно, и конкретно.
Ја сам иначе врло самокритична особа, врло строга према себи, и захтевна.
И већ толико пута поменух овде и своју захвалност Рундеу, да сад не понављам образложење.
Али, напросто, има прилика као што се погодило сада, да сам једноставно морала да реагујем.
И даље мислим то што написах, да у понеким случајевима постоји извесна преоптерећеност критеријумима фотографске естетике, мислим да сам довољно јасно то образложила.
И, дакако мислим и оно, о извесној досади пред појединим фотографијама.
Ја сам иначе врло самокритична особа, врло строга према себи, и захтевна.
И већ толико пута поменух овде и своју захвалност Рундеу, да сад не понављам образложење.
Али, напросто, има прилика као што се погодило сада, да сам једноставно морала да реагујем.
И даље мислим то што написах, да у понеким случајевима постоји извесна преоптерећеност критеријумима фотографске естетике, мислим да сам довољно јасно то образложила.
И, дакако мислим и оно, о извесној досади пред појединим фотографијама.
Рунде тебе само провоцира да још боље сликаш . Као и сви осетљиви људи има мање разумевања за туђу осетљивост него ли за своју. Нема баш много емпатије. Мени стално нешто закера, извлачи ствари из контекста, мења написаном смисао, рецимо, кад кажем да се прави намћор то не значи да јесте намћор већ да воли да личи на ...
Размишљам овако: ''Добар је али му је досадна та његова права природа па ајде мало да УЈЕДА''. Не воли да га воле- исти смо а стално зановета да смо јааааако различити!
Али добро сви људи поред квалитета имају и недостатке, прихватам целину јер ми се код њега већи део његове личности допада а што не волим или ми је ДОСАДНО једноставно заборавим иначе бих га одавно оладио а онда би ми тек било досадно овако гледам са француском лежерношћу на немачку уштогољеност и само чекам кад ће madame Меркелку да склоне јер ме она више нервира него Рунде...
Немачка је без сукоба добила све што је у ратовима изгубила и то за Џ... Много се пувају од кад се више себе не стиде, дојадили су и Богу и Грцима и Шпанцима а тек Французима ... Чак су и браћу Турке раздражили лажним обећањима ... Кад ће већ једном и сами себи да дојаде... Циције!