Nije potrebno posebno naglasiti, da je svaki čovek jedinstven, ali postoji i takozvani nacionalni karakter.
Kako sam ja doživeo nacionalni karakter Francuza?
Pogled iz visoka te grand nation nisam morao da otrpim, jer su me morali iz različitih razloga respektirati.
Kada me Madame B. ugledala, dotrčala je i udelila mi tri poljupaca na obraz, levo,desno, levo...
(U Belgiji se dobije četri poljupca; u svakom slučaju parni broj!)
Neverovatnom brzinom govorila je o ničemu, ni malo ne brineći o tome, da li ja razumem svaku treću ili sedmu reč.
- Ah, Monsieur Thouvenot! - uzviknula je odjednom, kada je ugledala gospodina, koji je upravo pristigao i otrča da i njega usreći sa tri poljupca.
Ostao sam na bojnom polju - kao stećak.
Naravno, nisam ni ja Francuzima ostao dužan.
Kada se za stolom (naravno punim ustima) govorilo (postoji za to francuska reč bavardage= beskrajno jalovo brbljanje) o tome, kako trebaju da se RAZUMEJU emocionalne nijanse jedne upravo na festivalu prikazane audiovizuelne montaže, rekao sam suho, da nemam za to mode d'emploi (uputu za upotrebu).
Francuzu trebaju i emocije razumeti, moraju ih (punim ustima) degustirajući secirati, oni trebaju u svemu jasnost (clarté!) i iznad svega (što hladniji to bolji i često proračunati) razum.
Dragi Bog se ipak smilovao i dodao francuskom genetskom kodu suhog razuma makar smisao za jezične igrarije na kojima i bazira njihov humor. Ali to mu očigledno nije bilo dovoljno da ublaži francusku ubitačnu jasnoću razuma, nego je još dodao i često neodoljivi šarm!
Moram priznati, kada mi Francuz prezentira najgluplju pilotinu i pri tome se šarmanto osmehuje, ja počinjem da verujem, kako mi upravo Voltaire poklanja njegove najdublje mudrosti života!
Kada je Francuz zaljubljen, onda izgubi pamet kao i svaki čovek na svetu.
Ali kada se radi samo o erotici, onda je ona prije svega "trezvena stvar za upotrebu".
Bilo je to u Beogradu u šezdesetim godinama: Sedeo sam za stolom "Kod konja" i tu je sedeo i Pascal, jedan mladi lepuškati Parižanin. Osećao sam potrebu da ga vidim prijateljski kao gosta grada i potrudio sam se zato za bilo kakvu konverzaciju u sklopu mojih jezičnih mogućnosti.
I onda sam razumeo, što je to grand nation:
- Već sam dva dana u Beogradu i još nisam na ulicama grada video ni jednu zanimljivu niti lepu osobu! - reče Pascal sasvim suho i samouvereno.
Zanemeo sam za trenutak i onda video, kako se Pascalov šarmantni osmeh sledio.
U napadu besa izbio je iz mene vulkan balkanskih psovki, naravno na srpskom!
Ovaj put je on ostao za stolom - kao stećak.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
MOJI FRANCUZI I JA....
Bio sam često u Parizu i u francuskoj provinciji.
Nije potrebno posebno naglasiti, da je svaki čovek jedinstven, ali postoji i takozvani nacionalni karakter.
Kako sam ja doživeo nacionalni karakter Francuza?
Pogled iz visoka te grand nation nisam morao da otrpim, jer su me morali iz različitih razloga respektirati.
Kada me Madame B. ugledala, dotrčala je i udelila mi tri poljupaca na obraz, levo,desno, levo...
(U Belgiji se dobije četri poljupca; u svakom slučaju parni broj!)
Neverovatnom brzinom govorila je o ničemu, ni malo ne brineći o tome, da li ja razumem svaku treću ili sedmu reč.
- Ah, Monsieur Thouvenot! - uzviknula je odjednom, kada je ugledala gospodina, koji je upravo pristigao i otrča da i njega usreći sa tri poljupca.
Ostao sam na bojnom polju - kao stećak.
Naravno, nisam ni ja Francuzima ostao dužan.
Kada se za stolom (naravno punim ustima) govorilo (postoji za to francuska reč bavardage= beskrajno jalovo brbljanje) o tome, kako trebaju da se RAZUMEJU emocionalne nijanse jedne upravo na festivalu prikazane audiovizuelne montaže, rekao sam suho, da nemam za to mode d'emploi (uputu za upotrebu).
Francuzu trebaju i emocije razumeti, moraju ih (punim ustima) degustirajući secirati, oni trebaju u svemu jasnost (clarté!) i iznad svega (što hladniji to bolji i često proračunati) razum.
Dragi Bog se ipak smilovao i dodao francuskom genetskom kodu suhog razuma makar smisao za jezične igrarije na kojima i bazira njihov humor. Ali to mu očigledno nije bilo dovoljno da ublaži francusku ubitačnu jasnoću razuma, nego je još dodao i često neodoljivi šarm!
Moram priznati, kada mi Francuz prezentira najgluplju pilotinu i pri tome se šarmanto osmehuje, ja počinjem da verujem, kako mi upravo Voltaire poklanja njegove najdublje mudrosti života!
Kada je Francuz zaljubljen, onda izgubi pamet kao i svaki čovek na svetu.
Ali kada se radi samo o erotici, onda je ona prije svega "trezvena stvar za upotrebu".
Bilo je to u Beogradu u šezdesetim godinama: Sedeo sam za stolom "Kod konja" i tu je sedeo i Pascal, jedan mladi lepuškati Parižanin. Osećao sam potrebu da ga vidim prijateljski kao gosta grada i potrudio sam se zato za bilo kakvu konverzaciju u sklopu mojih jezičnih mogućnosti.
I onda sam razumeo, što je to grand nation:
- Već sam dva dana u Beogradu i još nisam na ulicama grada video ni jednu zanimljivu niti lepu osobu! - reče Pascal sasvim suho i samouvereno.
Zanemeo sam za trenutak i onda video, kako se Pascalov šarmantni osmeh sledio.
U napadu besa izbio je iz mene vulkan balkanskih psovki, naravno na srpskom!
Ovaj put je on ostao za stolom - kao stećak.
PLACE DU TERTRE - 1994