Molim za savet verziranije kolege, koji aparat (s nešto umerenijom cenom) je preporuka za imati i nosati sa sobom (dakle i kompaktnost se računa), da može da stane u džep i ne smeta mnogo a da pravi bolje slike nego ovaj s kojim sam slikao ovo gore? Jel' Canon G9 (ili koji već broj), recimo, preporučljiva varijanta?
Caos, ja bih htela da ovoj temi dodam malo teorije.
Citala sam Bartovu Svetlu komoru koja je odlicna.On ima svoj odnos prema fotografiji koji je kako sam kaze realistican. Zanimljivo mi je sto kaze da pretvaranje fotografije u umetnost oslabljuje njenu moc...
Jer ona je svedok, cudo covecanstva, neposredovana proslost....a umetnost je ublazena estetskim. U svakom slucaju jako interesantno.
Evo linka za mali prikaz..dajdzest varijanta
Sorry, nisam našao ljupkiji, dražesniji i milozvučniji izraz, koji bi pokazao moj najnoviji kulturniji način ophođenja na forumu.
(Ali ja vam nisam kvočka nego borbeni petao, koji se bori za kvalitet fotografije.)
Moram da vam ispričam jedan vic, koji se prokrijumčario kroz cenzuru političke korektnosti:
Razgovaraju dva lekara:
- Kolega, znate li što je učitelj?
- ...pa ...to je poziv....
- Niste u pravu, kolega! Učitelj...to je dijagnoza!
P.S. Dijagnoza ostaje dijagnoza, čak i kada se preseli na drugi kontinent.
Zadovoljan sam da moj rad na forumu nije bio uzaludan i ponosan na napredak svih vas, koji ovde postavljate fotografije - na sve, bez iznimke.
Pantapita nije trebao nešto od mene da nauči, on virtuozno majstorski radi svoj posao.
MZ - nekadašnji ignorant fotografije, što je bila samo poza a ne i uverenje, danas slika i kropuje i sa "zatvorenim očima". Njegova serija u snegu i na primer dve aktuelne slike sa Kalenića? pijace odišu finom melanholičnom atmosferom, što je karakteristično i u tradiciji recimo "Beogradske fotografske škole".Nemezis donosi na primer ekscelentno komponovane slike Beogradske zadruge. Briljantne boje te arhitekture nisu samo u službi dokumentacije, u njima je patina prošlosti u koji lebdi propadanje i prolaženje vremena. To nisu suve fotografije arhitekture nego životne emocionalne slike. Slučajni je shvatio i primenio važnost odnosa sadržaja i forme fotografije, koji jedan drugu u rezultatu uvetuju i oplemenjuju, (o čemu kao postulatu i vrapci na krovovima već pevaju!).Njegova "Skrivena česma" i "Informacije" su primeri savršeno elegantne kompozicije. Mogamo ide uspešno njegov vlastiti put. Zvezdarka se za sada još uvek bori sa nedovoljnim tehničkim umećem, ali to je samo problem tehničke opreme. Ona će morati spoznati, da jedna ideja koja nastane u trenutku inspiracije prije slikanja nije uspešno provedena, ako se ona i na slici ne vidi i ne oseća. Svaki značajniji crop priča jednu drugu, novu priču i trebalo bi da odgovara viziji autora u trenutku prije nego je pritisnuo na okidač. Za sadržaj slike optimalni formalni elementi su preduslov da slepa slika progleda. Naravno da me Zvezdarka oduševila, kada je napisala... Али да се пуно пута инсистира на техничком квалитету а заборавља оно најбитније, изгледа да је чињеница.
Pitam se samo o čemu sam ja inače u forumu pisao - osim o najbitnijem?
Posebno mi je na srcu ležala suprevizija Francuzovih fotografija, jer u njemu sa video neslućeni kreativni potencijal. Bio je već uspeh da ga uverim, da njegove sposobnosti, po kojima je prepoznatljiv, ne leže isključivo u slikanju dekorativno delujuće arhitekture. Kao rezultat dobili smo majstorske fotografije, kao na primer one tri fotografije iz Londona, ljubavni par u tamnom uglu nekog bistroa, fotografiju srećnog fotografskog trenutka sa dugom nad Parizom, seriju sa golubovima i nedavno fotografiju iz Nemačke sa nekog perona, koja nije samo optimalno komponovana, nego i odiše otužnom poezijom svih nemačkih perona, okovanih u svrsishodnost čelika. Druga majstorska fotografija iz te serije je "U vozu". U Beogradu je Francuz delomično zabrljao: Slikao je na primer Patrijaršiju skrivenu iza haotičnog granja. Pogled ne zna što da traži i gde da se zaustavi. Drveće treba ukloniti (već pri slikanju) ili ga dobro koreografirati. Drveće je fotografski viđeno vrlo problematično, jer stabla imaju svoje karaktere, koji ne smeju nestati u haosu granja. Nije Pantapita bez razloga uklonio deblo jednog presečenog stablo na levoj ivici slike od MZ-a! Pazite na rubove iliti ivice fotografije:sve što je tamo presečeno, uklonite po mogućnosti.
Francuz nije zaslužio samo hvalospeve. Posle dužeg odsustva, postavlja tri slike "tek toliko da vam se javim". Ta rečenica se može razumeti na različiti način, ali i tako, da mu je forum trenutno manje važan, pa eto, postavlja bilo što. Izlika sa nedostatkom vremena ne pali.
Bila bi šteta, pre svega za njega, ako se njegov plamen ugasi.
Još uvek ne vidim njegovu sliku na strani 707 Nemačka - 2.
Ja sam Pantapiti objasnio, kako se taj problem upload servera može da popravi.
Razmislio sam malo i o osećaju zavisti i konkurencije među fotografima - jer to je ljudski.
Uveren sam da nema pravog razloga za takve osećaje. Izuzetne fotografije su produkt sposobnosti fotografa i srećnog fotografskog trenutka = fotograf je jednostavno bio u pravom trenutku prisutan! Umesto biti zavidan, treba fotografu čestitati na njegovi sreći!
Da li je neka fotografija "umetnička" ili nije, zbog toga nisam nikada razbijao glavu.
Ja već nakon nekoliko sekunda znam, da li je jedna fotografija umetnost ili ne.
O tome sam već pisao povodom Pantapitine slike pred robonom kućom "Beograd".
Teoretsko razglabanje o "umetničkoj fotografiji" ostavljam inače radije ljudima, koji od toga žive.
A ako je fotografija kič, i to se lako prepozna, ona jednostavno smrdi iliti bazdi po jeftinoj dopadljivosti po svaku cenu i po nakinđurenoj lepoti.
Kako nas vide "vidovnjaci"? Ili - što se vidi u našim fotografijama?
Postaviti ću ovde jedan dijalog sa "Golubom" preko privatnih poruka.
Poštovani Runde,
u mnoštvu vaših fotografija koje ste postaivli na forumu dotakle su me ove poslednje fotke sa momkom sa dredovima, uličnim sviračem.
Kada bi iz ove serije morali da odaberete jednu fotografiju, koju bi ste izabrali ?
Pišem vam ovo privatno na poruke da ne biste pomislili da hoću da vas provociram i nemam nameru da se zaje....po forumu nekakvim cinizmom.
Inače mislim da bi odgovor na ovo moje pitanje bio dobordošao i u javnom delu foruma budući da vidim da poneki(e) osim tehničkog neznanja o fotografiji (ubrajam i sebe) ne razumeju suštinski ni šta fotografišu ni zašto. Moje viđenje je da bilo koja ovih 6-7 fotki "dredova" može da bude dobra u zavisnosti koji im naslov stavimo odnosno šta na fotografiji želimo da istaknemo. Ja bih jako voleo da na vašem forumu vidim vas na vašim fotografijama mnogo više. Ne mislim da se fizički slikate ko za ličnu kartu
Možete reći da vas ima na svakoj od fotki ali nije to baš istina. Kroz sve gore postavljene fotke na forumu, a ima ih dosta, možemo mnogo saznati o vama. A možemo to isto iz samo 2-3 fotografije. Naravno čovek se tokom godina menja i to isto smo imali prilike da vidimo putujući sa vama kroz desetine i desetine fotografija koje ste načinili. Sve ovo vam pišem da bi ste malo bolje razumeli šta sam hteo da pitam a dovoljna je jedna rečenica: Koju bi ste fotografiju izabrali iz serijala "uličnog svirača sa dredovima" ? I od naslova koji u ovom trenutku izaberete za fotku , od same teme koju fotografija treba da pokriva takođe nam predstavljate sebe odn. ono što želite da mi vidimo o vama ali takođe (pošto imamo seriju od 6-7 fotki) i ono čime ne biste sebe predstavili. Nije čak neophodno ni da dajete konkretan naslov fotografiji, samo je odaberite. Možete ovu poruku slobodno postaviti i na javni deo foruma ukoliko mislite da bi diskutovanje o ovoj temi bilo interesantno a možete i par rečenica sami da napišete na tu temu ako mislite da je to od koristi i interesantno.Hvala Vam...
Dragi Golube, ne ljuti se, ali ja nikoga na forumu ne persiram. Ostanimo kod TI!
Odgovor je jednostavan: moj favorit je druga slika po redu, jer ulični svirač na njoj izgleda kao razapeti Hristos sa trnovom krunom. Čak sam pomislio da postavim naslov HRISTOS XIV, ali sam ideju odbacio, jer bi neko sigurno to razumeo kao vređanje religioznih osećaja.
Tačno je da sam ja čak i u mladosti bežao od kamere kao od vraga. Ništa ne bih imao protiv toga kada bi me i sada neki fotograf koga ja cenim uslikao, a da sam sebe slikam sa samookidačem, to mi je glupo i mislim da je nepotrebno.
Uzgred, tvoji tekstovi su osevežujući drugačiji i suludi - u dobrom smislu te reči!
Pozdrav Runde.
Ha, ha... stvarno si me obradovao tvojim odabirom fotke
Nakon što sam ti poslao onu prvu poruku pomislio sam koja bi to ustvari fotka bila kojom bih ja tebi odgovorio - ko si ti danas - u ovom serijalu od 7 fotki "sa dredovima".
Zabavilo me je to što bih se i ja verovatno odlučio za "Hrista".
Svaka od ovih 7 fotografija govori dosta o tebi. Pogotovo 3, 4 i 5.
Poslednja fotka, iako takođe atraktivna i može dosta da priča, samo me vraća na tebe od pre 30 god (čak) i Ruske skice. To si ti kao fotograf iz mlađih dana...
Šesta fotka je meni najatraktivnija, u ovom kontekstu. Međutim taj interesantni okovratnik daje mnogo snažnu konotaciju i zato se i ja odlučujem za drugu fotku kao i ti.
Da si odabrao neku drugu fotku iz serijala ja bih ti odabrao ovu "drugu" broj 2, za koju si se i ti odlučio. Tako da te, posmatrajući, kroz dobar deo foruma, sa tvojim slikama i kroz mladost do današnjih dana mogu jasno videti u sklopu samo ovih 7 fotografija.
Meni je ta "forenzika" (odvartne li reči) interesantna i zabavlja me.
Nisam mislio da bi bilo dobro da postavljaš fotografije sebe gde te je neko drugi uslikao.
Morao bi taj da bude stvarno dobar neki fotograf da bih te ja "video" od njegovog "šuma".
Neverovatno mi je da te kroz tvoje fotografije mnogo bolje "vidim" nego kada bi te neko drugi fotografisao. . Kakav paradoks. ))
Inače ova jedna, "druga" fotografija tebe, može da se sagledava izdvojeno samo u kontekstu svih 7. Kada bi je posmatrao samostalno na njoj se ne vidi ništa od tebe. Pa opet odabrao bih samo tu , jednu. To je takođe paradoksalno. Jer ako te u 3-oj i 4-oj fotki ima puno to ipak nisi potpuno ti, to je samo deo tebe. Tako da te fotke ne odražavaju potpunu istinu.Sve one se sažimaju u "drugoj" fotografiji.
...he he...iščašene misli su često najkraći put do istine...
Zaista su zanimljiva tvoja "viđenja" mene.
Pitam se što je značio svirač meni i što ja njemu?
Bio mi je simpatičan, jer se meni dopadaju svi ljudi koji voze izvan koloseka, a on je umetnik (= ume da odlično svira na njegovim instrumentima) i istovremeno je prosjak, čega se ni malo ne stidi i to mi imponira). Govori nemački, ali bi mogao biti i Rus. A ja njemu nisam ništa značio, osim da sam ga doveo u virtuelni svet, a on to i ne zna. Verujem da mi on ne bi zamerio; moje slike pokazuju i moj respekt prema njemu.
Ja sam već nedavno pisao na forumu, da samo motivi, koji su u stanju da dopru do moga, recimo pojednostavljeno, "centra za emocije" postaju za mene fotografski zanimljivi. Za sve ostalo sam slep, sve ostalo je sekundarno, čak i iskustvo u fotografskoj estetici, jer ona kod mene funkcioniše automatski. Ako se to zna, onda je lako dešifrirati deo mene, moje emocije.
Druga sviračeva slika kao raspelo je moja sućut za - čovekovu sudbinu.
Verujem da ista vrsta sućuti lebdi u fotografiji "Magdalena" na sledećoj strani foruma.Ovaj put sam je slikao diskretno, iz daljine, nije me opazila. Upravo zbog takvog kadriranja postaje njena usamljenost još upečatljivija....
Pozdrav Runde
Video sam da si me razumeo o čemu ti pišem i šta te u stvari pitam i video sam da ti je taj segment i važan. Tvoj emotivni odnos nezavisno od tehničkih stvari.
Interesantan je i ovaj odnos o kome ja nisam ni imao ideju, odnos objekta i tebe - Svirača i tebe ili Magdalene i tebe. Budući da si ubacio i taj element emotivne razmene onda dalje nema šta... To je to...
A što se tiče Magde...
Nju sad ne mogu da posmatrama izdvojeno iz ranijeg konteksta i nekih priča sa Francuzom i Gavrilom. Za mene ona sada ima veoma jaku i seksualnu konotaciju pa mi je u tom smislu ima "previše " čak i kad je udaljena u kadru. "Previše" ne mislim na njene gabarite, korpulentnost već na simboliku koju sada već nosi. Mada je istina da ova njena poslednja fotka donosi i nešto novo. Međutim onu fotku njenih stopala neću nikada zaboraviti. Sad možeš i da je sklneš golu i da je staviš na krst ali sve je džabe... ono slatko lice i njena slatlka stopalca.... Sve na izvolte, mislim onome ko to voli.
Ja ne preferiram taj tip ženske ali važno je da ide do "centra za emocije".
http://imageshack.us/g/840/kopenhagen198101.jpg/
ili
http://profile.imageshack.us/user/torbrajle/
Ovaj link je namenjen Pantapiti, koji arhivira moje fotografije, a i onima koje zanima što radim. Pokušavam dalje da slajdove skenujem, ne treba sve propasti.
U ovom albumu su 15 slika iz Kopenhagena 1981, ali se mogu videti i ostale slike.
Ako link ubacite u favorite možete nedeljno naći nove slike.
Levi klik na thumbs, još jedan klik pa se otvara puna veličina i sa desnim klikom možete skinuti sliku, ako vam je zanimljiva.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Molim za savet verziranije kolege, koji aparat (s nešto umerenijom cenom) je preporuka za imati i nosati sa sobom (dakle i kompaktnost se računa), da može da stane u džep i ne smeta mnogo a da pravi bolje slike nego ovaj s kojim sam slikao ovo gore? Jel' Canon G9 (ili koji već broj), recimo, preporučljiva varijanta?
Citala sam Bartovu Svetlu komoru koja je odlicna. On ima svoj odnos prema fotografiji koji je kako sam kaze realistican. Zanimljivo mi je sto kaze da pretvaranje fotografije u umetnost oslabljuje njenu moc...
Jer ona je svedok, cudo covecanstva, neposredovana proslost....a umetnost je ublazena estetskim. U svakom slucaju jako interesantno.
Evo linka za mali prikaz..dajdzest varijanta
madamdestal.blogspot.com/2012/04/svetla-komora-rolan-bart-nota-o.html
Pantapita nije trebao nešto od mene da nauči, on virtuozno majstorski radi svoj posao.
MZ - nekadašnji ignorant fotografije, što je bila samo poza a ne i uverenje, danas slika i kropuje i sa "zatvorenim očima". Njegova serija u snegu i na primer dve aktuelne slike sa Kalenića? pijace odišu finom melanholičnom atmosferom, što je karakteristično i u tradiciji recimo "Beogradske fotografske škole".Nemezis donosi na primer ekscelentno komponovane slike Beogradske zadruge. Briljantne boje te arhitekture nisu samo u službi dokumentacije, u njima je patina prošlosti u koji lebdi propadanje i prolaženje vremena. To nisu suve fotografije arhitekture nego životne emocionalne slike. Slučajni je shvatio i primenio važnost odnosa sadržaja i forme fotografije, koji jedan drugu u rezultatu uvetuju i oplemenjuju, (o čemu kao postulatu i vrapci na krovovima već pevaju!).Njegova "Skrivena česma" i "Informacije" su primeri savršeno elegantne kompozicije. Mogamo ide uspešno njegov vlastiti put. Zvezdarka se za sada još uvek bori sa nedovoljnim tehničkim umećem, ali to je samo problem tehničke opreme. Ona će morati spoznati, da jedna ideja koja nastane u trenutku inspiracije prije slikanja nije uspešno provedena, ako se ona i na slici ne vidi i ne oseća. Svaki značajniji crop priča jednu drugu, novu priču i trebalo bi da odgovara viziji autora u trenutku prije nego je pritisnuo na okidač. Za sadržaj slike optimalni formalni elementi su preduslov da slepa slika progleda. Naravno da me Zvezdarka oduševila, kada je napisala... Али да се пуно пута инсистира на техничком квалитету а заборавља оно најбитније, изгледа да је чињеница.
u mnoštvu vaših fotografija koje ste postaivli na forumu dotakle su me ove poslednje fotke sa momkom sa dredovima, uličnim sviračem.
Kada bi iz ove serije morali da odaberete jednu fotografiju, koju bi ste izabrali ?
Pišem vam ovo privatno na poruke da ne biste pomislili da hoću da vas provociram i nemam nameru da se zaje....po forumu nekakvim cinizmom.
Inače mislim da bi odgovor na ovo moje pitanje bio dobordošao i u javnom delu foruma budući da vidim da poneki(e) osim tehničkog neznanja o fotografiji (ubrajam i sebe) ne razumeju suštinski ni šta fotografišu ni zašto. Moje viđenje je da bilo koja ovih 6-7 fotki "dredova" može da bude dobra u zavisnosti koji im naslov stavimo odnosno šta na fotografiji želimo da istaknemo. Ja bih jako voleo da na vašem forumu vidim vas na vašim fotografijama mnogo više. Ne mislim da se fizički slikate ko za ličnu kartu
Odgovor je jednostavan: moj favorit je druga slika po redu, jer ulični svirač na njoj izgleda kao razapeti Hristos sa trnovom krunom. Čak sam pomislio da postavim naslov HRISTOS XIV, ali sam ideju odbacio, jer bi neko sigurno to razumeo kao vređanje religioznih osećaja.
Tačno je da sam ja čak i u mladosti bežao od kamere kao od vraga. Ništa ne bih imao protiv toga kada bi me i sada neki fotograf koga ja cenim uslikao, a da sam sebe slikam sa samookidačem, to mi je glupo i mislim da je nepotrebno.
Uzgred, tvoji tekstovi su osevežujući drugačiji i suludi - u dobrom smislu te reči!
Pozdrav Runde.
Zabavilo me je to što bih se i ja verovatno odlučio za "Hrista".
Poslednja fotka, iako takođe atraktivna i može dosta da priča, samo me vraća na tebe od pre 30 god (čak) i Ruske skice. To si ti kao fotograf iz mlađih dana...
Šesta fotka je meni najatraktivnija, u ovom kontekstu. Međutim taj interesantni okovratnik daje mnogo snažnu konotaciju i zato se i ja odlučujem za drugu fotku kao i ti.
Da si odabrao neku drugu fotku iz serijala ja bih ti odabrao ovu "drugu" broj 2, za koju si se i ti odlučio. Tako da te, posmatrajući, kroz dobar deo foruma, sa tvojim slikama i kroz mladost do današnjih dana mogu jasno videti u sklopu samo ovih 7 fotografija.
Meni je ta "forenzika" (odvartne li reči) interesantna i zabavlja me.
Nisam mislio da bi bilo dobro da postavljaš fotografije sebe gde te je neko drugi uslikao.
Morao bi taj da bude stvarno dobar neki fotograf da bih te ja "video" od njegovog "šuma".
Neverovatno mi je da te kroz tvoje fotografije mnogo bolje "vidim" nego kada bi te neko drugi fotografisao. . Kakav paradoks. ))
Zaista su zanimljiva tvoja "viđenja" mene.
Bio mi je simpatičan, jer se meni dopadaju svi ljudi koji voze izvan koloseka, a on je umetnik (= ume da odlično svira na njegovim instrumentima) i istovremeno je prosjak, čega se ni malo ne stidi i to mi imponira). Govori nemački, ali bi mogao biti i Rus. A ja njemu nisam ništa značio, osim da sam ga doveo u virtuelni svet, a on to i ne zna. Verujem da mi on ne bi zamerio; moje slike pokazuju i moj respekt prema njemu.
Ja sam već nedavno pisao na forumu, da samo motivi, koji su u stanju da dopru do moga, recimo pojednostavljeno, "centra za emocije" postaju za mene fotografski zanimljivi. Za sve ostalo sam slep, sve ostalo je sekundarno, čak i iskustvo u fotografskoj estetici, jer ona kod mene funkcioniše automatski. Ako se to zna, onda je lako dešifrirati deo mene, moje emocije.
Druga sviračeva slika kao raspelo je moja sućut za - čovekovu sudbinu.
Verujem da ista vrsta sućuti lebdi u fotografiji "Magdalena" na sledećoj strani foruma.Ovaj put sam je slikao diskretno, iz daljine, nije me opazila. Upravo zbog takvog kadriranja postaje njena usamljenost još upečatljivija....
Pozdrav Runde
Interesantan je i ovaj odnos o kome ja nisam ni imao ideju, odnos objekta i tebe - Svirača i tebe ili Magdalene i tebe. Budući da si ubacio i taj element emotivne razmene onda dalje nema šta... To je to...
A što se tiče Magde...
Ja ne preferiram taj tip ženske ali važno je da ide do "centra za emocije".
Pokušavam dalje da slajdove skenujem, ne treba sve propasti.