Za ilustraciju "posudio" sam sa jednog drugog sajta ovu fotografiju trke u Beogradu ovih dana, posted by Luka.
Autora sam zapazio kao talentiranog fotografa; to se i na ovoj fotografiji vidi - perfektna kompozicija!
Kompozicija fotografije pokreta bi trebala po mogućnosti biti dinamična, kose linije su dobro došle - odnosno, ne bi ih trebalo uspravljati.
Neoštrine akcentuiraju ekspresivnost pokreta, ali JEDAN DETALJ FOTOGRAFIJE mora biti oštar, inače je potpuno neoštra fotografija neuspela.
Balet "PELIKAN" - 2005.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
POSLEDNJA OPOMENA - BLIC U FOTOGRAFIJI JE SMRTNI GREH!
Moj blic se za vreme slikanja baleta po nekom čudu osamostalio i rezultat vidite ovde.
Čitava atmosfera je "ispaljena", fotografija gubi dubinu, a lica izgledaju kao ispeglana.
Nadam se, da ćete ovu fotografiju - po zlu - zapamtiti!
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Inace, pokusacu da ti opisem i svoj odnos prema fotografiji; ti ocigledno pristupas tome kao nauci i umetnosti; meris preseke, uredjujes kadrove.
Ja samo pokusavam da uhvatim trenutak, kao dokument, a ne brinem za kompoziciju.
Sadržaj bez forme (kompozicije) je mrtvorođenče!
"Punokrvni" fotografi ne mere preseke ni kada slikaju niti kada fotografiju obrađuju.
Instiktivno, sa jednim pogledom oni nalaze pravu meru - za sadržaj fotografije optimalnu formu i kompoziciju!
Ako ja u ovom forumu dociram, merim i pomeram, onda je to samo u nadi da će makar svaki stoti posetioc podforuma nešto usvojiti i onda se i sam preobraziti iz anemičnog škljocala u "punokrvnog" fotografa.
Dragoljub Tošić - Portret NL. - 1968
Vertikalni format daje slici majestetični značaj, udaljenost gornjeg ruba fotografije do početka kose je jednak udaljenosti donjeg ruba fotografije do nokata.
Udaljenost levog ruba fotografije do nokata je skoro jednak udaljenosti desnog ruba fotografije do ramena.
Majstor je smestio devojku na taj način optimalno u format fotografije i mogao je mirne duše da zaboravi na zlatni rez!
Siguran sam, on je ovu fotografiju kadrirao instiktivno!
Samo majstori mogu "prekršiti" pravila.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Najviše zbog toga da bih pohvalio ovako konkretnu temu pokrenutu od strane Runde postavljam ove dve moje fotografije koje sam očigledno snimio u specifičnom (ne)raspoloženju. Htedoh da malo obratim pažnju i na taj momenat, kako lično raspoloženje autora utiče na rezultat fotografisanja, mislim da po ovakvome vremenu zapravo nikome nije do fotografisanja, ali eto ima i tu izuzetaka...
Hvala Slučajni za tvoj post. Ne znam da li je to filter ili orginalna magla, ali to je u efektu svejedno.
Fotografije snimljene u magli su uvek atraktivne, jer omogućuju perspektivnu dubinu, kakvu inače bez magle ne vidimo.
Da si išao slikati u magli ("ružnom vremenu"), to već govori za tebe!
Imao sam problema sa kompozicijom slike, ove dve klupe mi smetaju. Jedna je suviše levo, a druga se nepotrebno postavila u sredinu, smeta pogledu u dubinu.
Ali kada sam video stablo sa izvanrednom krošnjom, koje u fotografiji stoji na "pravom mestu", odlučio sam zbog stabla da sliku rekonstruišem.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Vrlo zanimljiva fotografija, bez obzira da li je osoba pozirala ili se je tako "uhvatio". Put u prednjem planu je horizontalan, onaj drugi sa osobom leži u zlatnom rezu, spomenik je vertikalan - sve same kvalitetne osobine fotografije.
Problem je prokleta kanta za smeće - jednostavno SMETA!
Po principu MANJE JE VIŠE moramo pokušati fotografiju rezati sa ciljem, da se tako situacija u slici koncentrira i delovanje postane intenzivnije.
Da pokušamo ovako?
Vrlo je primamljivo staviti gospođu u desnu vertikalu zlatnog reza, ali ja sam ipak odlučio drugačije.
Meni je bilo važnije da spomenik, koji se nalazi ekstremno levo dobije ravnotežu sa stablom desno!
I naravno, nepotrebnu kantu za smeće sam izbacio.
Kako je Francuz već ovde pisao, dovoljno je napraviti nekoliko koraka levo ili desno da bi se izmenila čitava situacija.
Samo nekoliko koraka levo ili unazad ili malo pomerena kamera na levo bi u ovoj situaciji bilo dovoljno, da iza spomenika ima više prostora, tada možda ni kanta ne bi toliko smetala i kompozicija koju si ti snimio bi mogla tako ostati..
E pa, do sledeće fotografije!
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Murali, koji su nestali.
(U nadi da će se neko setiti murala u Skadarskoj ulici i da će slike postaviti ovde. Izgovor da se nema kvalitetna kamera - ne važi! I ja još slikam sa Nikonom D70, koji je za današnji standard kamera za siromahe.)
Runde, ajde budite dobri pa nam ispričajte istorijat fotoaparata koje ste koristili do sada. Posebno me interesuju one fenomelne fotke "praznih ulica" Bgda iz 60-ih. ( u boji)
Uspela kompozicija Carl Mydans-a.
Glava sveštenika se nalazi na donjoj horizontali zlatnog reza, centralna perspektiva, strogo frontalno slikano.
Jedna slika, jedna priča. Samo kada bih znao, gde je ta crkva....
Osvetlio sam malo freske u senci desno i uklonio Marko Stojanović-sindrom odrezanih cipela.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Da ponovimo, horizont (rub piste) je horizontalan.
Širokougaoni objektiv je posebno problematičan, ako se kamera ne drži egzaktno vodoravno.
Osobe koje se nalaze ekstremno na rubu fotografije ili su tamo presečene su estetski fotografski problem!
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
POKRET U FOTOGRAFIJI
Za ilustraciju "posudio" sam sa jednog drugog sajta ovu fotografiju trke u Beogradu ovih dana, posted by Luka.
Autora sam zapazio kao talentiranog fotografa; to se i na ovoj fotografiji vidi - perfektna kompozicija!
Kompozicija fotografije pokreta bi trebala po mogućnosti biti dinamična, kose linije su dobro došle - odnosno, ne bi ih trebalo uspravljati.
Neoštrine akcentuiraju ekspresivnost pokreta, ali JEDAN DETALJ FOTOGRAFIJE mora biti oštar, inače je potpuno neoštra fotografija neuspela.
Balet "PELIKAN" - 2005.
POSLEDNJA OPOMENA - BLIC U FOTOGRAFIJI JE SMRTNI GREH!
Moj blic se za vreme slikanja baleta po nekom čudu osamostalio i rezultat vidite ovde.
Čitava atmosfera je "ispaljena", fotografija gubi dubinu, a lica izgledaju kao ispeglana.
Nadam se, da ćete ovu fotografiju - po zlu - zapamtiti!
Dobio sam zanimljiv komentar:
Inace, pokusacu da ti opisem i svoj odnos prema fotografiji; ti ocigledno pristupas tome kao nauci i umetnosti; meris preseke, uredjujes kadrove.
Ja samo pokusavam da uhvatim trenutak, kao dokument, a ne brinem za kompoziciju.
Sadržaj bez forme (kompozicije) je mrtvorođenče!
"Punokrvni" fotografi ne mere preseke ni kada slikaju niti kada fotografiju obrađuju.
Instiktivno, sa jednim pogledom oni nalaze pravu meru - za sadržaj fotografije optimalnu formu i kompoziciju!
Ako ja u ovom forumu dociram, merim i pomeram, onda je to samo u nadi da će makar svaki stoti posetioc podforuma nešto usvojiti i onda se i sam preobraziti iz anemičnog škljocala u "punokrvnog" fotografa.
Dragoljub Tošić - Portret NL. - 1968
Vertikalni format daje slici majestetični značaj, udaljenost gornjeg ruba fotografije do početka kose je jednak udaljenosti donjeg ruba fotografije do nokata.
Udaljenost levog ruba fotografije do nokata je skoro jednak udaljenosti desnog ruba fotografije do ramena.
Majstor je smestio devojku na taj način optimalno u format fotografije i mogao je mirne duše da zaboravi na zlatni rez!
Siguran sam, on je ovu fotografiju kadrirao instiktivno!
Samo majstori mogu "prekršiti" pravila.
Po pravilima dijagonalne perspektive trebalo bi da dijagonalna ulica vodi prema centru interesa (ispred Albanije).
Hvala Slučajni za tvoj post. Ne znam da li je to filter ili orginalna magla, ali to je u efektu svejedno.
Fotografije snimljene u magli su uvek atraktivne, jer omogućuju perspektivnu dubinu, kakvu inače bez magle ne vidimo.
Da si išao slikati u magli ("ružnom vremenu"), to već govori za tebe!
Imao sam problema sa kompozicijom slike, ove dve klupe mi smetaju. Jedna je suviše levo, a druga se nepotrebno postavila u sredinu, smeta pogledu u dubinu.
Ali kada sam video stablo sa izvanrednom krošnjom, koje u fotografiji stoji na "pravom mestu", odlučio sam zbog stabla da sliku rekonstruišem.
Vrlo zanimljiva fotografija, bez obzira da li je osoba pozirala ili se je tako "uhvatio". Put u prednjem planu je horizontalan, onaj drugi sa osobom leži u zlatnom rezu, spomenik je vertikalan - sve same kvalitetne osobine fotografije.
Problem je prokleta kanta za smeće - jednostavno SMETA!
Po principu MANJE JE VIŠE moramo pokušati fotografiju rezati sa ciljem, da se tako situacija u slici koncentrira i delovanje postane intenzivnije.
Da pokušamo ovako?
Vrlo je primamljivo staviti gospođu u desnu vertikalu zlatnog reza, ali ja sam ipak odlučio drugačije.
Meni je bilo važnije da spomenik, koji se nalazi ekstremno levo dobije ravnotežu sa stablom desno!
I naravno, nepotrebnu kantu za smeće sam izbacio.
Kako je Francuz već ovde pisao, dovoljno je napraviti nekoliko koraka levo ili desno da bi se izmenila čitava situacija.
Samo nekoliko koraka levo ili unazad ili malo pomerena kamera na levo bi u ovoj situaciji bilo dovoljno, da iza spomenika ima više prostora, tada možda ni kanta ne bi toliko smetala i kompozicija koju si ti snimio bi mogla tako ostati..
E pa, do sledeće fotografije!
Murali, koji su nestali.
(U nadi da će se neko setiti murala u Skadarskoj ulici i da će slike postaviti ovde. Izgovor da se nema kvalitetna kamera - ne važi! I ja još slikam sa Nikonom D70, koji je za današnji standard kamera za siromahe.)
Runde, ajde budite dobri pa nam ispričajte istorijat fotoaparata koje ste koristili do sada. Posebno me interesuju one fenomelne fotke "praznih ulica" Bgda iz 60-ih. ( u boji)
Uspela kompozicija Carl Mydans-a.
Glava sveštenika se nalazi na donjoj horizontali zlatnog reza, centralna perspektiva, strogo frontalno slikano.
Jedna slika, jedna priča. Samo kada bih znao, gde je ta crkva....
Osvetlio sam malo freske u senci desno i uklonio Marko Stojanović-sindrom odrezanih cipela.
Da ponovimo, horizont (rub piste) je horizontalan.
Širokougaoni objektiv je posebno problematičan, ako se kamera ne drži egzaktno vodoravno.
Osobe koje se nalaze ekstremno na rubu fotografije ili su tamo presečene su estetski fotografski problem!