Frančesko, tvoj zanimljivi mini-esej o tebi i tvom viđenju fotografije zaslužuje odgovor, ali on je moguć zbog kompleksnosti teme samo u nastavcima....
Фотографију доживљавам и разумем као улепшани привид стварности а цео живот само као један позоришни комад са доста декора, костима, шминке, поза и научених и у околностима тренутка прикладних и пригодних диалога...
Tutto nel mondo è burla, l’uom è nato burlone. (Verdi: Fuga iz opere Falstaff)
Ovo je teško prevesti, jer u talijanskom jeziku burla i burlone ima šire značenje nego samo komedijant.
Čitavi svet je komedija (lakrdija?), čovek je rođen kao komedijant.
Ti vidiš fotografiju kao ulepšani privid stvarnosti i tvoje viđenje izvire duboko iz tvoga bića i nije tek tako nekakva bilo kakva odluka.
I ako je taj privid, rekao bih, interpretacija stvarnosti još burleskni pozorišni komad sa bujnim dekorom, vatrometom boja kostima i šminke (setih se Felinija, Ken Russela!) - onda je to tvoj stil.
Tvoj stil izvire iz tvoga bića.
Sudbina postoji: Biće je sudbina!
Mogao bih te zamisliti kao odličnog pozorišnog fotografa!
Ništa u životu ni u umetnosti ne funkcionira bez kontrapunkta.
Ljubav jednog para je bila upravo zato bezgranična, jer su znali da će se posle šest dana morati rastati - možda zauvek.
U komadima apsurdnog tetara Ionesca, koje je on nazvao komedijama, gledaoci su urlali od smeha i od...užasa!
Komedija ne živi bez elemenata tragičnog.
Lepi privid sveta u fotografiji mora imati nekoliko tamnih boja, inače će se lepota pretvoriti u zlatni dekorativni kič.
Ne treba da se plašiš smrti, prihvati je i dekoriraj, kao što Bečani dekoriraju njihove mrtve.
Tebi je pred nosom Père Lachaise, najlepše groblje na svetu, pođi tamo i slikaj - u svome dekorativnom stilu.
Kladim se, da ćeš biti iznenađen, koliko će samo te tvoje fotografije biti životne, lepe i - oslobođene demonskog plašta smrti!
Seti se samo, da je Père Lachaise pozornica ljudske sujete i neskromnosti i istovremeno pomirenje sa ništavilom.
Dobre dekorativne fotografije trebaju da sadrže dašak nekog osećaja, možda malo melanholije.
Senka koja slika fotografiju svojih predaka je upravo dobar primer za to...
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
PARIS 1994
PARIS 1994
Frančesko, tvoj zanimljivi mini-esej o tebi i tvom viđenju fotografije zaslužuje odgovor, ali on je moguć zbog kompleksnosti teme samo u nastavcima....
Čitavi svet je komedija (lakrdija?), čovek je rođen kao komedijant.Фотографију доживљавам и разумем као улепшани привид стварности а цео живот само као један позоришни комад са доста декора, костима, шминке, поза и научених и у околностима тренутка прикладних и пригодних диалога...
Tutto nel mondo è burla, l’uom è nato burlone. (Verdi: Fuga iz opere Falstaff)
Ovo je teško prevesti, jer u talijanskom jeziku burla i burlone ima šire značenje nego samo komedijant.
Ti vidiš fotografiju kao ulepšani privid stvarnosti i tvoje viđenje izvire duboko iz tvoga bića i nije tek tako nekakva bilo kakva odluka.
I ako je taj privid, rekao bih, interpretacija stvarnosti još burleskni pozorišni komad sa bujnim dekorom, vatrometom boja kostima i šminke (setih se Felinija, Ken Russela!) - onda je to tvoj stil.
Tvoj stil izvire iz tvoga bića.
Sudbina postoji: Biće je sudbina!
Mogao bih te zamisliti kao odličnog pozorišnog fotografa!
Ništa u životu ni u umetnosti ne funkcionira bez kontrapunkta.
Ljubav jednog para je bila upravo zato bezgranična, jer su znali da će se posle šest dana morati rastati - možda zauvek.
U komadima apsurdnog tetara Ionesca, koje je on nazvao komedijama, gledaoci su urlali od smeha i od...užasa!
Komedija ne živi bez elemenata tragičnog.
Lepi privid sveta u fotografiji mora imati nekoliko tamnih boja, inače će se lepota pretvoriti u zlatni dekorativni kič.
Ne treba da se plašiš smrti, prihvati je i dekoriraj, kao što Bečani dekoriraju njihove mrtve.
Tebi je pred nosom Père Lachaise, najlepše groblje na svetu, pođi tamo i slikaj - u svome dekorativnom stilu.
Kladim se, da ćeš biti iznenađen, koliko će samo te tvoje fotografije biti životne, lepe i - oslobođene demonskog plašta smrti!
Seti se samo, da je Père Lachaise pozornica ljudske sujete i neskromnosti i istovremeno pomirenje sa ništavilom.
Dobre dekorativne fotografije trebaju da sadrže dašak nekog osećaja, možda malo melanholije.
Senka koja slika fotografiju svojih predaka je upravo dobar primer za to...