Serija sa golubovima je sinteza srećnog fotografskog trenutka i odličnih kompozicija - slike su u njihovoj prirodnosti dirljive, kako reče Zvezdarka, na njima nema ni traga kiča, koji se kod ovakvih motiva na fotografije lako zalepi.
Ja vidim ipak jedan tehnički problem. Tvoje poslednje slike su malo "mutljikave", ja ih ne doživljavam kao stilski namerno napravljenu mekoću.
Da li je mutljikavost već bila u raw slici ili posledica zoom-a na detalj slike ili posledica obrade?
Pokušao sam diskretno improviziranu obradu sa highpass filterom - ali ne mogu biti siguran da i ti takvu verziju želiš?
Bilo bi ovaj put zanimljivo tvoje mišljenje.
Ovde imamo mogućnost dijaloga.
Ja sam se POTRUDIO da od jedne tvoje kalemegdanske slike napravim dve nove verzije i rado bih bio znao što o tome misliš.
Ćutanje kao odgovor nije baš manir koji me oduševljava.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Za moj ukus je ovo do sada najbolja Zvezdarkina fotografija.
Fotografija delomično sakriva njenu tajnu, zato mi se dopada.
Smanjio sam original na veličinu monitora 1280p.
U verziji 2 sam ja tajnu još potencirao - ponovo imamo dve različite priče.
Važno je da je orošeno staklo na fotografijama još dovoljno oštro!
Хвала. Свиђа ми се и твоја прича. А, ето, фоткајући, баш сам имала на уму и ту идеју да орошено стакло треба да буде оштро, па сам мало експериментисала с параметрима, у тим светлосним условима, а из руке. И још увек понекад мало, онако инаџијски слепо, покушавам да овај апарат "натерам" и на нешто што објективно, поготово без статива, не може, надајући се, на пример, да је довољна само "рука која неће задрхтати". А иначе, сам Че као такав, и на овој најчувенијој Кординој, а по мом мишљењу и на већини других фотографија не само Кординих, већ има ту неку своју тајну. А, можда је делом она и у мом односу према тој личности, као и уопште односу према том тајанственом тлу обеју Америка и мноштву конотација које оно има? :)
Serija sa golubovima je sinteza srećnog fotografskog trenutka i odličnih kompozicija - slike su u njihovoj prirodnosti dirljive, kako reče Zvezdarka, na njima nema ni traga kiča, koji se kod ovakvih motiva na fotografije lako zalepi.
Ja vidim ipak jedan tehnički problem. Tvoje poslednje slike su malo "mutljikave", ja ih ne doživljavam kao stilski namerno napravljenu mekoću.
Da li je mutljikavost već bila u raw slici ili posledica zoom-a na detalj slike ili posledica obrade?
Pokušao sam diskretno improviziranu obradu sa highpass filterom - ali ne mogu biti siguran da i ti takvu verziju želiš?
Bilo bi ovaj put zanimljivo tvoje mišljenje.
Ovde imamo mogućnost dijaloga.
Ja sam se POTRUDIO da od jedne tvoje kalemegdanske slike napravim dve nove verzije i rado bih bio znao što o tome misliš.
Ćutanje kao odgovor nije baš manir koji me oduševljava.
Да, то је то, дирљиво, нежно, а лишено патетике. Нађена права мера. Ваљда је то одлика уметности? Као и свегау животу, уосталом. А све и јесте или уметност или баналност, трећега нема.
sivi dani koje volim
kada posrćem preko sleđenih
osmeha melanholije
kada počinju u sumraku žutog bistroa
nove ljubavi
kada užareni optimisti
gube zlatnu patinu na staklima naočala
i postaju podnošljivi
sivi dani
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Serija sa golubovima je sinteza srećnog fotografskog trenutka i odličnih kompozicija - slike su u njihovoj prirodnosti dirljive, kako reče Zvezdarka, na njima nema ni traga kiča, koji se kod ovakvih motiva na fotografije lako zalepi.
Ja vidim ipak jedan tehnički problem. Tvoje poslednje slike su malo "mutljikave", ja ih ne doživljavam kao stilski namerno napravljenu mekoću.
Da li je mutljikavost već bila u raw slici ili posledica zoom-a na detalj slike ili posledica obrade?
Pokušao sam diskretno improviziranu obradu sa highpass filterom - ali ne mogu biti siguran da i ti takvu verziju želiš?
Bilo bi ovaj put zanimljivo tvoje mišljenje.
Ovde imamo mogućnost dijaloga.
Ja sam se POTRUDIO da od jedne tvoje kalemegdanske slike napravim dve nove verzije i rado bih bio znao što o tome misliš.
Ćutanje kao odgovor nije baš manir koji me oduševljava.
Za moj ukus je ovo do sada najbolja Zvezdarkina fotografija.
Fotografija delomično sakriva njenu tajnu, zato mi se dopada.
Smanjio sam original na veličinu monitora 1280p.
U verziji 2 sam ja tajnu još potencirao - ponovo imamo dve različite priče.
Važno je da je orošeno staklo na fotografijama još dovoljno oštro!
Хвала. Свиђа ми се и твоја прича. А, ето, фоткајући, баш сам имала на уму и ту идеју да орошено стакло треба да буде оштро, па сам мало експериментисала с параметрима, у тим светлосним условима, а из руке. И још увек понекад мало, онако инаџијски слепо, покушавам да овај апарат "натерам" и на нешто што објективно, поготово без статива, не може, надајући се, на пример, да је довољна само "рука која неће задрхтати". А иначе, сам Че као такав, и на овој најчувенијој Кординој, а по мом мишљењу и на већини других фотографија не само Кординих, већ има ту неку своју тајну. А, можда је делом она и у мом односу према тој личности, као и уопште односу према том тајанственом тлу обеју Америка и мноштву конотација које оно има? :)
Serija sa golubovima je sinteza srećnog fotografskog trenutka i odličnih kompozicija - slike su u njihovoj prirodnosti dirljive, kako reče Zvezdarka, na njima nema ni traga kiča, koji se kod ovakvih motiva na fotografije lako zalepi.
Ja vidim ipak jedan tehnički problem. Tvoje poslednje slike su malo "mutljikave", ja ih ne doživljavam kao stilski namerno napravljenu mekoću.
Da li je mutljikavost već bila u raw slici ili posledica zoom-a na detalj slike ili posledica obrade?
Pokušao sam diskretno improviziranu obradu sa highpass filterom - ali ne mogu biti siguran da i ti takvu verziju želiš?
Bilo bi ovaj put zanimljivo tvoje mišljenje.
Ovde imamo mogućnost dijaloga.
Ja sam se POTRUDIO da od jedne tvoje kalemegdanske slike napravim dve nove verzije i rado bih bio znao što o tome misliš.
Ćutanje kao odgovor nije baš manir koji me oduševljava.
Да, то је то, дирљиво, нежно, а лишено патетике. Нађена права мера. Ваљда је то одлика уметности? Као и свегау животу, уосталом. А све и јесте или уметност или баналност, трећега нема.
sivi dani koje volim
kada posrćem preko sleđenih
osmeha melanholije
kada počinju u sumraku žutog bistroa
nove ljubavi
kada užareni optimisti
gube zlatnu patinu na staklima naočala
i postaju podnošljivi
sivi dani