Zamrznuti Dunav je odličan!
Nekada smo mi sa filmovima sanjali o ovakvim dobrim slikama oltara, ili je trebalo imati stativ ili visokozrnati film 400 DIN-a.
Blagodati digitalnog ISO-a sa dobrim smanjenjem digitalnog šuma.
Hvala Runde, Dunav izgleda nestvarno, pomalo jezivo. Za 20 godina koliko znam za sebe, nikad nije u tolikoj meri zaledio, tako da ovo predstavlja nešto jedinstveno. He,he he.... Verovatno ste sanjali, meni je to sad normalno, prosto ne bi mogao da zamislim da moram da nosim stativ da bi fotografisao tako nešto. Mislim i meni je ovo oduševljenje Hi ISO moogućnostima mog aparata pošto sam ne toliko daleko fotografisao najobičnijim point and shot aparatima koji su već na iso 100 davali katastrofalne rezultate, a fotografisanje po noći sam morao da zaboravim. :) Inače, nisam koristio redukciju šuma na nijednoj od ovih fotografija. ;) Inače pravo zbori Joca Ristich, ova serija iz Moskve ostavlja poseban utisak na mene kao gledaoca, možda je ovo najbolja serija do sada koju sam pogledao ili možda sam u njoj pronašao sebe i svoj način fotografisanja, BRAVO!!
Meni je ovo zapalo za oko, što bi ti rekao srećan trenutak!!
Runde, ova kolekcija "ruske skice",na mene ostavlja baš dobar utisak.
Ima nešto posebno u njima što se retko nalazi na drugim tvojim fotografijama.
Mislim da prdeli,ljudi,gradski pejsaži,ulice...to Rusija nesebično nudi.Ti nisi mogao da ostaneš nedodirnut.
To se baš vidi na fotografijama.
Ovim radovima si baš pokazao ono što si osetio u tom prostoru.
Uspeo si da se izraziš fotogarfijama.
Zar to nije suština zanata...bravo...!
Hvala Joco i Mogambo ( i naknadno pantapita) za komentar.
Možda ne bi bilo nezanimljivo da nešto i ispričam o ovoj seriji fotografija.
U Lenjingradu i Moskvi stajao je iza kamere onaj isti ja kao recimo u Parizu. Ali tačno je, fotografije su drugačije. Iznad svake zemlje i nekog grada lebdi jedan drugi duh!
Pošao sam u Rusiju sa slavenskom simpatijom za ljude i zemlju i nadao se da ću na kanalima Lenjingrada možda susresti duh Dostojevskog.
I onda sam slikao sleđenih osećaja ono što sam zatekao. Došao sam kao turist sa "neprijateljskog Zapada" i naša grupa je bila upadljivo diskretno pod kontrolom.
Pobegao sam i znajući makar čitati rusku ćirilicu, našao sam kanal i lutao uz kanal sam, gde je nekada živeo Dostojevski (i Raskoljnikov).
Nisam bio siguran, da li me i tamo neko prati, a još manje sam znao da li ću iz zemlje izvući "žive" filmove, neupropaštene snažnom dozom rentgenskih zraka.
Postavljene fotografije su odpaci, slajdovi koji nisu ušli u slide-show montažu sa nazivom "Sve neće umreti"
Montažu sam napravio za četri projektora i implementirao muziku Rahmanjinova, Hačaturijana, Šostakovića i jedan ruski requiem.
Ona je jedna audiovizuelna poema koja bazira na kontrapunktu dveju fotografija fotografija u ovome postu.
Počinje sa rahmanjinovski melanholičnim scenama na kiši, nastavlja sa reminiscencijama na "zlatno" rusko doba u Carskom selu, kulminira sa orgijom od komunizma naređenom srećom radnih ljudi i završava na jednom lenjingradskom groblju sa natpisom Omnis non morias - Sve neće umreti.
Ruska duša se u to vreme sakrivala u veru, da bi preživela.
Montaža je između ostalog dobila 1985 i Grand Prix festivala u Amsterdamu.
Imam mnogo "odpadaka", mogao bih danima postavljati seriju, ali postajem polagano umoran. Da li ću izdržati?
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Zamrznuti Dunav je odličan!
Nekada smo mi sa filmovima sanjali o ovakvim dobrim slikama oltara, ili je trebalo imati stativ ili visokozrnati film 400 DIN-a.
Blagodati digitalnog ISO-a sa dobrim smanjenjem digitalnog šuma.
Hvala Runde, Dunav izgleda nestvarno, pomalo jezivo. Za 20 godina koliko znam za sebe, nikad nije u tolikoj meri zaledio, tako da ovo predstavlja nešto jedinstveno. He,he he.... Verovatno ste sanjali, meni je to sad normalno, prosto ne bi mogao da zamislim da moram da nosim stativ da bi fotografisao tako nešto. Mislim i meni je ovo oduševljenje Hi ISO moogućnostima mog aparata pošto sam ne toliko daleko fotografisao najobičnijim point and shot aparatima koji su već na iso 100 davali katastrofalne rezultate, a fotografisanje po noći sam morao da zaboravim. :) Inače, nisam koristio redukciju šuma na nijednoj od ovih fotografija. ;) Inače pravo zbori Joca Ristich, ova serija iz Moskve ostavlja poseban utisak na mene kao gledaoca, možda je ovo najbolja serija do sada koju sam pogledao ili možda sam u njoj pronašao sebe i svoj način fotografisanja, BRAVO!!
Meni je ovo zapalo za oko, što bi ti rekao srećan trenutak!!
i ja samo da se upišem da su "Ruske skice" fantastične.
Runde, ova kolekcija "ruske skice",na mene ostavlja baš dobar utisak.
Ima nešto posebno u njima što se retko nalazi na drugim tvojim fotografijama.
Mislim da prdeli,ljudi,gradski pejsaži,ulice...to Rusija nesebično nudi.Ti nisi mogao da ostaneš nedodirnut.
To se baš vidi na fotografijama.
Ovim radovima si baš pokazao ono što si osetio u tom prostoru.
Uspeo si da se izraziš fotogarfijama.
Zar to nije suština zanata...bravo...!
Hvala Joco i Mogambo ( i naknadno pantapita) za komentar.
Možda ne bi bilo nezanimljivo da nešto i ispričam o ovoj seriji fotografija.
U Lenjingradu i Moskvi stajao je iza kamere onaj isti ja kao recimo u Parizu. Ali tačno je, fotografije su drugačije. Iznad svake zemlje i nekog grada lebdi jedan drugi duh!
Pošao sam u Rusiju sa slavenskom simpatijom za ljude i zemlju i nadao se da ću na kanalima Lenjingrada možda susresti duh Dostojevskog.
I onda sam slikao sleđenih osećaja ono što sam zatekao. Došao sam kao turist sa "neprijateljskog Zapada" i naša grupa je bila upadljivo diskretno pod kontrolom.
Pobegao sam i znajući makar čitati rusku ćirilicu, našao sam kanal i lutao uz kanal sam, gde je nekada živeo Dostojevski (i Raskoljnikov).
Nisam bio siguran, da li me i tamo neko prati, a još manje sam znao da li ću iz zemlje izvući "žive" filmove, neupropaštene snažnom dozom rentgenskih zraka.
Postavljene fotografije su odpaci, slajdovi koji nisu ušli u slide-show montažu sa nazivom "Sve neće umreti"
Montažu sam napravio za četri projektora i implementirao muziku Rahmanjinova, Hačaturijana, Šostakovića i jedan ruski requiem.
Ona je jedna audiovizuelna poema koja bazira na kontrapunktu dveju fotografija fotografija u ovome postu.
Počinje sa rahmanjinovski melanholičnim scenama na kiši, nastavlja sa reminiscencijama na "zlatno" rusko doba u Carskom selu, kulminira sa orgijom od komunizma naređenom srećom radnih ljudi i završava na jednom lenjingradskom groblju sa natpisom Omnis non morias - Sve neće umreti.
Ruska duša se u to vreme sakrivala u veru, da bi preživela.
Montaža je između ostalog dobila 1985 i Grand Prix festivala u Amsterdamu.
Imam mnogo "odpadaka", mogao bih danima postavljati seriju, ali postajem polagano umoran. Da li ću izdržati?