Француз је написао/ла:

 

Mi gledamo fotografije onako kako i čitamo, s leva na desno. (Japanci ih posmatraju vertikalno - što se očituje u posebnostima kompozicije njihovih slika i kadrova u kinematografiji).
Na ovoj ekscentično ili bolje rečeno ekscentralno komponiranoj fotografiji se pogled zaustavi na čoveku i ima muke da ide dalje. Nastaje osećaj nelagodnosti, jer čovek gleda pravo, odnosno na levi deo pejsaža, koga mi ne vidimo.
Ovakvo kadriranje nije "zabranjeno", ali ovde na ovom motivu nam ne donosi nikakav emocionalni dodatni ili viši smisao.

Na falsifikatu je ostala ekscentralna kompozicija, ali pogled može da putuje preko čitave fotografije. Sada vidimo i mi što čovek gleda (pred sebe i na levo!). Emocionalni sadržaj falsifikata je harmoničniji i odgovara naznačenoj melanholiji sivog dana.
Pravilo, koje majstori mogu prekršiti: Tamo kuda čovek ili lice čoveka na fotografiji gleda treba fotografija da sadrži više prostora.  Lice čoveka u profilu zahteva više prostora pred njegovim nosom i očima - profil je na fotografiji desno, ako on gleda na levo, gde je na fotografiji više prostora.

Verujem da Francuz ima i druge snimke ovoga motiva. Bilo bi zanimljivo videti istu scenu u centralnoj kompoziciji ili asimetrično po zlatnom rezu iliti preseku.
Ako upotrebimo ekstremnu ekscentrično-ekscentralnu kompoziciju, onda ona treba da donese fotografiji posebni emocionalni elemenat otuđenosti, iščašenosti, uzaludnosti.....
To se može osetiti i na diskretno doziranoj melanholiji falsifikata.