- Guten Tag! Ja sam muzički obrazovani i finiji čuko i zovem se Siegfried XIV!
Ovo je bio mali izbor iz "otpada"; najuspelije fotografije sam primenio za slideshow i ti slajdovi su u okvirima pod staklom i zato neprikladni za skenovanje.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Kada sam poslednji put bio u Beogradu 1988. godine, dogodilo se, da me prijateljica prijateljičine prijateljice pozva da posetimo Milića od Mačve, koga je ona poznavala.
Bio je to mig sudbine.
Bio sam znatiželjan da upoznam toga "suludog" slikara i moja kamera se već bila uzvrpoljila, spremna da se suoči sa Milićem.
Seansa je trajala pola sata.
Milić je na njegov tipični način koketirao sa kamerom, ali je - instiktivno - pokazao respekt prema predlozima fotografa.
I ja sam instiktivno kadrirao scene, ne razmišljajući o mogućem značaju nastalih fotografija. Bila je to igra dve Škorpije....
Kupio sam nekoliko njegovih knjiga - to je bio honorar za njegovu uslugu kao model.
Ove fotografije Milić nije nikada video. Nije me ni pitao zašto ga slikam.
On je često pozirao raznim, najčešće novinarskim škljocarošima, pa je možda pomislio:
- Jedan škljocaroš više ili manje....pusti čoveka neka škljoca!.....
A možda je i primetio, da ja škljocam drugačije?....
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
- Guten Tag! Ja sam muzički obrazovani i finiji čuko i zovem se Siegfried XIV!
Ovo je bio mali izbor iz "otpada"; najuspelije fotografije sam primenio za slideshow i ti slajdovi su u okvirima pod staklom i zato neprikladni za skenovanje.
Posted by Bulvita
Enfant terrible srpskog slikarstva
MILIĆ OD MAČVE
Kada sam poslednji put bio u Beogradu 1988. godine, dogodilo se, da me prijateljica prijateljičine prijateljice pozva da posetimo Milića od Mačve, koga je ona poznavala.
Bio je to mig sudbine.
Bio sam znatiželjan da upoznam toga "suludog" slikara i moja kamera se već bila uzvrpoljila, spremna da se suoči sa Milićem.
Seansa je trajala pola sata.
Milić je na njegov tipični način koketirao sa kamerom, ali je - instiktivno - pokazao respekt prema predlozima fotografa.
I ja sam instiktivno kadrirao scene, ne razmišljajući o mogućem značaju nastalih fotografija. Bila je to igra dve Škorpije....
Kupio sam nekoliko njegovih knjiga - to je bio honorar za njegovu uslugu kao model.
Ove fotografije Milić nije nikada video. Nije me ni pitao zašto ga slikam.
On je često pozirao raznim, najčešće novinarskim škljocarošima, pa je možda pomislio:
- Jedan škljocaroš više ili manje....pusti čoveka neka škljoca!.....
A možda je i primetio, da ja škljocam drugačije?....