Ух, шта их је!

Au, brate Putniče, skoro mi navreše suze kada videh ovu lepu reportažu - ne znam samo da li od radosti ili žalosti.
Možda je sve moj problem, možda sam nepopravljivi nostalgičar.
Proveo sam šezdesetih godina nekoliko lepih večeri kod Tri šešira i u Velikoj Skadarliji.
A sada, šta vidim: Campo de' fiori - direktno uvezen iz Rima, (ja bih radije napisao: Campo dei fiori).
Nedostaje još samo McDonald's?
Da li je slika sa crvenim stolnjacima Tri šešira?
U Čardaka svira gitara u počast praznom stolu.
A na vratima u podrum stoji znak: Zabranjeno pušenje!
I onda bi trebalo da opet povirim u Beograd?

http://www.theatlanticwire.com/entertainment/2011/11/most-expensive-photo-wor...

И ово вреди 4,3 милиона долара?

 
Јесте, Три шешира. Видиш да се понешто није променило за тих пола века.
 
А факат је да италијанских ресторана има подоста у Београду, пошто их жене воле... 

Ма, угоститељски живот је јако унапређен у последњој деценији, и поред навале тих кафића и ресторана.  Много се боље једе и пије, има за свакога понешто (од бирцуза до фенси ресторана), много је чистије (кад' се само сетим ондашњих помоћних просторија)...