Гледам ову твоју слику, драги Франческо, и сећам се Ота Лога, београдског вајара. Једном сам га слушао кад прича и запамтио сам отприлике ово:
Чудимо се што нам је Београд ишаран графитима, што наша деца не поштују старине. Није ни чудо.
Када се роди мали Београђанин, он кроз прозор најпре види дивљу надградњу, неомалтерисане куће у предграђу, зидове ишаране натписима. Само у најужем центру се посвећује пажња кућама, реновирају се и рестауришу.
А шта види новорођени Фирентинац, кад први пут погледа кроз прозор: уметност, лепоту, културу. А када га први пут у колицима провезу кроз град, он види Брунелескија, Микеланђела, Леонарда... Зато је њему много лакше да научи историју уметности, архитектуре, културе, јер је гледа од рођења, корача кроз њу.
Тако тумачим и ову твоју слику. Узгред, погледао сам много више рестаурисаних предмета и простора на твом блогу. Било ми је интересантно и пријатно... Поздрав.
Мислим да се у Београду процентуално и парадоксално рађа много више људи са ЗАИСТА истанчанијим осећајем за лепо него у Паризу или Фиренци... Баш због свега онога о чему је Ото Лог писао, у тој глади за лепотом она се и те како више цени код нас, додуше од стране много мањег броја људи него на Западу али који и тако малобројни много боље познају естетику него ови овде већином надувани и површни снобови којима је то део неке свакидашње баналности... Овде СЕ ТО ГАЈИ као ствар друштвеног престижа а не из истинске и искрене потребе за лепим као код нас. У томе је разлика.
Када се на пример, заиста добро загледа у Ајфелову кулу и када се на њој обрати пажња на мноштво и разновсност свих тих детаља, материјала, боја и обрада примењених кроз више коришћених стилова при њеној изградњи и одржавању, онда се може заиста и ценити генијалност њенога творца... Кула има облик који има и та њена ЕЛЕГАНТНОСТ није била ствар нечијег хира већ јој је облик изабран таквим какав је искључиво у складу са законима физике и математичким прорачунима о највећој могућој отпорности ветровима. Ајфел је у овом пројекту био директно инспирисан Лафонтеновом басном о храсту и трски коју је као мали читао ...
Гледам је скоро сваки дан са разних страна као и мноштво других јако познатих споменика Париза, само их гледам, што је још увек овде бесплатно и упијам, упијам непресушно стално нешто ново ...
Шта је то што ја упијам??? Чему ли то служи? Има ли од тога икакве користи? Може ли се ту нешто и наплатити?
Наравно да може али пре свега лепота ствара осећај спокоја ... Осећај благости, тренутак у коме озарени неком унутрашњом топлином и светлошћу ма рекао бих и разбуђене свести неким посебним и новим жаром заборавите на време које за вас одједном не протиче више па се самим тим и неминовност ваше смрти и пропадања ЗАУСТАВЉА.
Човекова упорност и воља на неким местима на земљиној кугли је била толико јака и толико истрајна да се због тога на тим местима наслеђе вредно пажње и одржало и сачувало и ОПЛЕМЕНИЛО.
И Париз је кроз векове страховито разаран као и Београд али су неке куће буквално због лепоте своје ПРЕСЕЉЕНЕ или тотално враћене у пређашње стање, јер овде људи који о тим стварима одлучују нису били нити су данас политичари већ изузетне естете, интелектуалци које политичари као саветнике КОЈИ ЗНАЈУ користе а пошто је лепота ствар престижа самим тим је она и део моћи...
Ко је жедан лепоте њему она никад не досади али она права лепота је увек ненаметљива и има у себи прво практичну сврху а онда треба уложити напор да се њен смисао боље разуме , када се он коначно докучи одједном се око погледу отвори и као оловка изоштри и стварно се свет око себе боље види, не треба журити, то се сатима разгледа, коментарише и куси...
Лепота је сарма коју сте омирисали и то вам је било довољно да будете сити...
...pa jeste da nije baš decentna boja, kada se već slika kroz pendžere službene sobe za pušače!.....pa dobro, ali ima još nekoliko njih koji više ne puše.....
Samo jedan klik na AUTO-BOJA!
Fala na prefarbavanju! A što se tiče pušenja, ta ti ne valja. Postaćeš debeo i ružan!
Гледам ову твоју слику, драги Франческо, и сећам се Ота Лога, београдског вајара. Једном сам га слушао кад прича и запамтио сам отприлике ово:
Чудимо се што нам је Београд ишаран графитима, што наша деца не поштују старине. Није ни чудо.
Када се роди мали Београђанин, он кроз прозор најпре види дивљу надградњу, неомалтерисане куће у предграђу, зидове ишаране натписима. Само у најужем центру се посвећује пажња кућама, реновирају се и рестауришу.
А шта види новорођени Фирентинац, кад први пут погледа кроз прозор: уметност, лепоту, културу. А када га први пут у колицима провезу кроз град, он види Брунелескија, Микеланђела, Леонарда... Зато је њему много лакше да научи историју уметности, архитектуре, културе, јер је гледа од рођења, корача кроз њу.
Тако тумачим и ову твоју слику. Узгред, погледао сам много више рестаурисаних предмета и простора на твом блогу. Било ми је интересантно и пријатно... Поздрав.
Мислим да се у Београду процентуално и парадоксално рађа много више људи са ЗАИСТА истанчанијим осећајем за лепо него у Паризу или Фиренци... Баш због свега онога о чему је Ото Лог писао, у тој глади за лепотом она се и те како више цени код нас, додуше од стране много мањег броја људи него на Западу али који и тако малобројни много боље познају естетику него ови овде већином надувани и површни снобови којима је то део неке свакидашње баналности... Овде СЕ ТО ГАЈИ као ствар друштвеног престижа а не из истинске и искрене потребе за лепим као код нас. У томе је разлика.
Када се на пример, заиста добро загледа у Ајфелову кулу и када се на њој обрати пажња на мноштво и разновсност свих тих детаља, материјала, боја и обрада примењених кроз више коришћених стилова при њеној изградњи и одржавању, онда се може заиста и ценити генијалност њенога творца... Кула има облик који има и та њена ЕЛЕГАНТНОСТ није била ствар нечијег хира већ јој је облик изабран таквим какав је искључиво у складу са законима физике и математичким прорачунима о највећој могућој отпорности ветровима. Ајфел је у овом пројекту био директно инспирисан Лафонтеновом басном о храсту и трски коју је као мали читао ...
Гледам је скоро сваки дан са разних страна као и мноштво других јако познатих споменика Париза, само их гледам, што је још увек овде бесплатно и упијам, упијам непресушно стално нешто ново ...
Шта је то што ја упијам??? Чему ли то служи? Има ли од тога икакве користи? Може ли се ту нешто и наплатити?
Наравно да може али пре свега лепота ствара осећај спокоја ... Осећај благости, тренутак у коме озарени неком унутрашњом топлином и светлошћу ма рекао бих и разбуђене свести неким посебним и новим жаром заборавите на време које за вас одједном не протиче више па се самим тим и неминовност ваше смрти и пропадања ЗАУСТАВЉА.
Човекова упорност и воља на неким местима на земљиној кугли је била толико јака и толико истрајна да се због тога на тим местима наслеђе вредно пажње и одржало и сачувало и ОПЛЕМЕНИЛО.
И Париз је кроз векове страховито разаран као и Београд али су неке куће буквално због лепоте своје ПРЕСЕЉЕНЕ или тотално враћене у пређашње стање, јер овде људи који о тим стварима одлучују нису били нити су данас политичари већ изузетне естете, интелектуалци које политичари као саветнике КОЈИ ЗНАЈУ користе а пошто је лепота ствар престижа самим тим је она и део моћи...
Ко је жедан лепоте њему она никад не досади али она права лепота је увек ненаметљива и има у себи прво практичну сврху а онда треба уложити напор да се њен смисао боље разуме , када се он коначно докучи одједном се око погледу отвори и као оловка изоштри и стварно се свет око себе боље види, не треба журити, то се сатима разгледа, коментарише и куси...
Лепота је сарма коју сте омирисали и то вам је било довољно да будете сити...
...pa jeste da nije baš decentna boja, kada se već slika kroz pendžere službene sobe za pušače!.....pa dobro, ali ima još nekoliko njih koji više ne puše.....
Samo jedan klik na AUTO-BOJA!
Fala na prefarbavanju! A što se tiče pušenja, ta ti ne valja. Postaćeš debeo i ružan!
VRLIKA, Dalmatinska Zagora - 1961
Грање и небо-1...
или...