Susreo sam je na podnožju Ajfelova tornja.
Bio sam fasciniran njenom noblesom i ponosom u kontrastu sa bedom njenog života.
Od toga trenutka je ona za mene postala POLJSKA GROFICA i ja sam želeo po svaku cenu da je uslikam.
Ne znam šta je ona mislila o meni, ali ne vidim prekor u njenom pogledu.
Bila je vrlo pokretna i vižlasta, nikako da je uhvatim u kadar, kako ja to želim.
Slikao sam i počinio za mene polu-smrtni fotografski greh: Ne podnosim da mi ljudi gledaju u kameru.
Danas posle 34 godine mislim, da je fotografija možda ipak uspela.
Bio je to jedan "oči u oči" dva čoveka.....
PARIS - JUNI 1977 - POLJSKA GROFICA
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Škola fotografije neće biti nikada završena, jer je svaka nova dobra fotografija škola.
Osnovi fotografske estetike nisu nikakva magija i mogu da se nauče na par školskih časova.
I onda se njeni "principi" primenjuju na fotografije ili se o te principe oglušava i sve prepušta vlastitom osećaju.
Mislim da stalno ponavljanje princip-očenaša nema mnogo smisla.
Tvoje fotografije su vrlo dobre i nesvakidašnje, ali nekima nedostaje postprodukcija, da bi bile još bolje.
Napraviću nekoliko predloga....
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Пошто је, видим, школа фотографије завршена, а почело са приказивањем сопственог опуса, ево да се и ја мало покажем.
На тераси, у тренуцима доконости, нађу се мотиви за макро слике ситног света:
Olovne boje smrti u meni omraženom kvadratu, u kojem se ništa više ne dešava....
I ovde je smrt prisutna u modroj boji noćnog neba i prljavo-smeđoj boji rđe i raspadanja...
...apstraktno grožđe (?)
Upravo u makrofotografiji nema granica fantaziji.
Ali tu je i opasnost velika da se oklizne u kič.
Ne osećam se pozvan da debatiram o emocionalnom značenju pojedinih boja, o tome se može google-ovati...
U primeni boja daju smernice lični osećaj za meru i lični ukus.
Ali ne treba zaboraviti, da boje uvek pričaju svoju vlastitu priču!
Ovo dakle nisu više fotke nego fotografije.
Šteta, da slike nisu bar u 1024p rezoluciji, ovako nema čovek radosti da u njima prčkara....
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
ŠEST KOMPOZICIJSKIH ETIDA
ŠEST KOMPOZICIJSKIH ETIDA
Susreo sam je na podnožju Ajfelova tornja.
Bio sam fasciniran njenom noblesom i ponosom u kontrastu sa bedom njenog života.
Od toga trenutka je ona za mene postala POLJSKA GROFICA i ja sam želeo po svaku cenu da je uslikam.
Ne znam šta je ona mislila o meni, ali ne vidim prekor u njenom pogledu.
Bila je vrlo pokretna i vižlasta, nikako da je uhvatim u kadar, kako ja to želim.
Slikao sam i počinio za mene polu-smrtni fotografski greh: Ne podnosim da mi ljudi gledaju u kameru.
Danas posle 34 godine mislim, da je fotografija možda ipak uspela.
Bio je to jedan "oči u oči" dva čoveka.....
PARIS - JUNI 1977 - POLJSKA GROFICA
На тераси, у тренуцима доконости, нађу се мотиви за макро слике ситног света:
Пошто је, видим, школа фотографије завршена...
Škola fotografije neće biti nikada završena, jer je svaka nova dobra fotografija škola.
Osnovi fotografske estetike nisu nikakva magija i mogu da se nauče na par školskih časova.
I onda se njeni "principi" primenjuju na fotografije ili se o te principe oglušava i sve prepušta vlastitom osećaju.
Mislim da stalno ponavljanje princip-očenaša nema mnogo smisla.
Tvoje fotografije su vrlo dobre i nesvakidašnje, ali nekima nedostaje postprodukcija, da bi bile još bolje.
Napraviću nekoliko predloga....
А може ли мало Маљевича?
На тераси, у тренуцима доконости, нађу се мотиви за макро слике ситног света:
Olovne boje smrti u meni omraženom kvadratu, u kojem se ništa više ne dešava....
I ovde je smrt prisutna u modroj boji noćnog neba i prljavo-smeđoj boji rđe i raspadanja...
...apstraktno grožđe (?)
Upravo u makrofotografiji nema granica fantaziji.
Ali tu je i opasnost velika da se oklizne u kič.
Ne osećam se pozvan da debatiram o emocionalnom značenju pojedinih boja, o tome se može google-ovati...
U primeni boja daju smernice lični osećaj za meru i lični ukus.
Ali ne treba zaboraviti, da boje uvek pričaju svoju vlastitu priču!
Ovo dakle nisu više fotke nego fotografije.
Šteta, da slike nisu bar u 1024p rezoluciji, ovako nema čovek radosti da u njima prčkara....
PARIS - JANUAR 1975
PARIS 1973 - Maman et les chats du cimetière Montmartre