Ponekad se dogodi da uslikamo izuzetno dobru fotografiju i onda moramo priznati, da je ta fotografija, kako ja to kažem, "unesrećena".
U tome slučaju ja moje fotografije podvrgnem retušu ili hitnoj hirurškoj amputaciji i ako ona ne uspe fotografiju spasiti, onda ja fotografiju unuštim i zaboravim.
Ova pantapitina fotografija je u svemu izuzetna, ali - ima i "smrtni greh": Čovek levo je presečen! Fotografija je trebala imati još bar malo prostora iz njegove stražnjice.
Da je presečen neki čovek u pozadini, moglo bi se to retuširati ili preko toga velikodušno preći, ali ovde je presečeni čovek "u glavnoj ulozi".
Prilikom amputacije slike bolela me duša da sam morao odstraniti i kompozicijski vrlo važni betonski nosač mosta levo.
Mislim, da fotografija u predloženoj verziji nije kroz amputaciju samo izgubila nego i emocionalno dobila:
Čovek na sofi je sada preuzeo glavnu ulogu u ovoj melanholičnoj fotografskoj poemi.
Zahvaljujem na predlogu. I potpuno se slažem Runde. Fotografija stoji na mom Flickr-u još od nastanka 2009. Vremenom sam uvideo da je treba nekako seći ali se nisam latio makaza :)
U Beogradu je u subotu ispred zgrade skupštine održana promocija novih oficira proizašlih sa vojne akademije. Ovaj dogadjaj obično ne propuštam, pre svega zbog mogućnosti nastanka lepih portreta ozbiljnih vojnika i "vojnikinja" koji se tamo mogu napraviti.
Ponekad se dogodi da uslikamo izuzetno dobru fotografiju i onda moramo priznati, da je ta fotografija, kako ja to kažem, "unesrećena".
U tome slučaju ja moje fotografije podvrgnem retušu ili hitnoj hirurškoj amputaciji i ako ona ne uspe fotografiju spasiti, onda ja fotografiju unuštim i zaboravim.
Ova pantapitina fotografija je u svemu izuzetna, ali - ima i "smrtni greh": Čovek levo je presečen! Fotografija je trebala imati još bar malo prostora iz njegove stražnjice.
Da je presečen neki čovek u pozadini, moglo bi se to retuširati ili preko toga velikodušno preći, ali ovde je presečeni čovek "u glavnoj ulozi".
Prilikom amputacije slike bolela me duša da sam morao odstraniti i kompozicijski vrlo važni betonski nosač mosta levo.
Mislim, da fotografija u predloženoj verziji nije kroz amputaciju samo izgubila nego i emocionalno dobila:
Čovek na sofi je sada preuzeo glavnu ulogu u ovoj melanholičnoj fotografskoj poemi.
Zahvaljujem na predlogu. I potpuno se slažem Runde. Fotografija stoji na mom Flickr-u još od nastanka 2009. Vremenom sam uvideo da je treba nekako seći ali se nisam latio makaza :)
Evo jednog gardiste: