Често мислим на Рунда. Носим фото-апарат са собом свуда и у свакој прилици. Преслишавам се о ставовима у којима треба да стојим или чучим када сликам, видим га где ми показује како да кадрирам, како да мерим јачину светла.
Стрпљив, какви су само пецароши, био је способан да из прикајка нешто врло дуго ћутећи чека и мерка и онда би тек што је шкљоцнуо одмах долетео да ми покаже слику. Јел ти сад јасно?
Летеле су му те његове слике попут мисли брзином светлости кроз главу, истовремено вам је објашњавао једно и отпочињао да говори о нечем другом... О фотографији непресушан, о осталом на речима врло шкрт. 
Тврдог кова Далмошу благе нарави и меке душе ову слику из пијетета на годишњи помен објављујем без рама .

 

У први мах ми се учини да си постовала неку од Рундеових фотографија. Зрно је крупно али је све остало сјајно! Чак ми ни крајичак оног не знам чега у левом углу ни не смета...

Ово је најлепши могући комплимент.

Хвала.

Зрно је крупно, јер је тако постављено у томе програму овога обома нам блиског "Панасониковог" апарата, а нисам стигла да мађијам  по ФШ.

Ову фотку открих током припремања материјала за оне  моје документарне "филмиће" о споменицима у БГД, за споменик Вуку.  Иначе, имам толико фотографија, а не стижем изнова све прегледати и одабрати за постовање, па тако у први мах пропустим неке пажње вредне.
:)