Колеге су је гледале са презиром као и све наше муштерије Русе. ''Они су сви тако прости, вулгарни и неотесани, са новобогаташким укусом за нападно и разметљиво. Одосмо ми на паузу а ти се о њима постарај, знамо да ћеш се снаћи, ти знаш са њима, боље ћете се разумети.''
Ала и Владимир, једно мало, набијене грађе, главато и нервозно створење и спонтано кренуше баш ка мени видевши где ови други демонстративно одлазе избегавајући тиме могућност да им се неко уопште и обрати. Њихова кћи, Наталија, преводила ми је све њихове жеље на перфектном француском, објаснивши ми мирно и уљудно шта им је све потребно, у којој количини и да ли бих евентуално баш ја могао да дођем код њих да кад све буде било допремљено, робу примим, проверим да је све стигло, да ли је све у реду и ако могу да их посаветујем где и како да их најбоље распореде. Наравно ако имам времена и жеље бићу за то посебно награђен. Гледале су ме миле, паметне очи једне средовечне и живахне женице, били су ми одмах симтатични и драги. Из цуга одговорих да пристајем, да нема никаквих проблема да ћу врло радо изаћи у сусрет њиховим жељама.
Купили су велики стан на авенији Фош у луксузном 16-том арондисману у којем има све више и више богатих Руса. Велике беле и празне просторије чекале су да буду испуњене намештајем и свом у ту сврху неопходном опремом. Када је оно што су на више места купили донесено и када су попете велике картонске кутије. цело то поподне сам провео са радницима у распакивању и пажљивом размештању. Кочиле су ме димезије гломазног намештаја који није био прилагођен простору а камоли могућности његове свакодневне употребе. Посао је због тога обустављен. Када су се предвече појавили објаснио сам им у чему је проблем. Да их не повредим дао сам им аргументе практичне а не естетске природе и видех да им би јасно, да ме разумеше. Доста тога беше враћено и замењено за слично али мањих димензија, боље уклопљивог. Након недељу дана када је све коначно сређено и када сам осетио да су урађеним задовољни, Ала ми рече да ће ми платити карту и хотел да дођем у Моску јер сам јој и тамо итекако преко потребан.
Дошла је пре свега да потражи савет...
Колеге су је гледале са презиром као и све наше муштерије Русе. ''Они су сви тако прости, вулгарни и неотесани, са новобогаташким укусом за нападно и разметљиво. Одосмо ми на паузу а ти се о њима постарај, знамо да ћеш се снаћи, ти знаш са њима, боље ћете се разумети.''
Ала и Владимир, једно мало, набијене грађе, главато и нервозно створење и спонтано кренуше баш ка мени видевши где ови други демонстративно одлазе избегавајући тиме могућност да им се неко уопште и обрати. Њихова кћи, Наталија, преводила ми је све њихове жеље на перфектном француском, објаснивши ми мирно и уљудно шта им је све потребно, у којој количини и да ли бих евентуално баш ја могао да дођем код њих да кад све буде било допремљено, робу примим, проверим да је све стигло, да ли је све у реду и ако могу да их посаветујем где и како да их најбоље распореде. Наравно ако имам времена и жеље бићу за то посебно награђен. Гледале су ме миле, паметне очи једне средовечне и живахне женице, били су ми одмах симтатични и драги. Из цуга одговорих да пристајем, да нема никаквих проблема да ћу врло радо изаћи у сусрет њиховим жељама.
Купили су велики стан на авенији Фош у луксузном 16-том арондисману у којем има све више и више богатих Руса. Велике беле и празне просторије чекале су да буду испуњене намештајем и свом у ту сврху неопходном опремом. Када је оно што су на више места купили донесено и када су попете велике картонске кутије. цело то поподне сам провео са радницима у распакивању и пажљивом размештању. Кочиле су ме димезије гломазног намештаја који није био прилагођен простору а камоли могућности његове свакодневне употребе. Посао је због тога обустављен. Када су се предвече појавили објаснио сам им у чему је проблем. Да их не повредим дао сам им аргументе практичне а не естетске природе и видех да им би јасно, да ме разумеше. Доста тога беше враћено и замењено за слично али мањих димензија, боље уклопљивог. Након недељу дана када је све коначно сређено и када сам осетио да су урађеним задовољни, Ала ми рече да ће ми платити карту и хотел да дођем у Моску јер сам јој и тамо итекако преко потребан.