Некада је видљиво, крупно, зрно било модерно.
Сећам се црно-белих фотографија са намерно изазваним крупним зрном. Ја сам то у току развијања филма постизао физичким поступком ретикулације. То се постизало на следећи начин: Температура развијача се подигне на нешто преко 18-20 степени Ц. Мора да се пази на дужину развијања, јер се на високој температури развијање одвија брже. Онда се филм убаци у хладан прекидач (дестилисана вода), на око 10 степени Ц, и хладан кисели фиксир. Нагла промена температуре изазива нагло скупљање и разарање, пуцање eмулзије негатива. Међутим то пуцање се одвија правилно, у ситним пукотиницама. Онда се код увећавања филма то манифестује као крупно зрно, као кад филм екстремно увећаш и онда се прикаже његова структура.
Кад данас покажеш зрно, онда се то сматра грешком. А истовремено у Фотошопу постији ефект Film grain.
Sećam se naravno, da smo nekada pokušavali - između ostalim maltretiranjima filma - da sa krupnim zrnom napravimo fotografije rekao bih ekspresivnijim, "umetničkijim". To je tu i tamo uspevalo.
Ja sam na primer prije Photoshopa bacao slajdove u vrelu vodu ili stavljao na usijani šporet, da bih video, što će se "umetnički" dogoditi....
Film grain je pokušaj da se sa finim doziranjem zrnatosti digitalna slika malo približi analognoj, koja nije bila toliko "isprana" i bez dubine.
Ako se danas pokaže zrno u digitalnoj slici onda se odmah vidi da je to samo neželjeni tehnički problem zbog preteranog pooštravanja slike.
Tvoja lepa slika nije kroz to "zrno" ništa dobila. Ako si želeo napraviti "platno" - za to postoje u Photoshopu filteri.
Kako sam ja nekada kuvao i pekao jedan jadni infracrveni slajd
Od toga je svašta nastalo, samo ne "umetnost".
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Сећам се црно-белих фотографија са намерно изазваним крупним зрном. Ја сам то у току развијања филма постизао физичким поступком ретикулације. То се постизало на следећи начин: Температура развијача се подигне на нешто преко 18-20 степени Ц. Мора да се пази на дужину развијања, јер се на високој температури развијање одвија брже. Онда се филм убаци у хладан прекидач (дестилисана вода), на око 10 степени Ц, и хладан кисели фиксир. Нагла промена температуре изазива нагло скупљање и разарање, пуцање eмулзије негатива. Међутим то пуцање се одвија правилно, у ситним пукотиницама. Онда се код увећавања филма то манифестује као крупно зрно, као кад филм екстремно увећаш и онда се прикаже његова структура.
Кад данас покажеш зрно, онда се то сматра грешком. А истовремено у Фотошопу постији ефект Film grain.
Sećam se naravno, da smo nekada pokušavali - između ostalim maltretiranjima filma - da sa krupnim zrnom napravimo fotografije rekao bih ekspresivnijim, "umetničkijim". To je tu i tamo uspevalo.
Ja sam na primer prije Photoshopa bacao slajdove u vrelu vodu ili stavljao na usijani šporet, da bih video, što će se "umetnički" dogoditi....
Film grain je pokušaj da se sa finim doziranjem zrnatosti digitalna slika malo približi analognoj, koja nije bila toliko "isprana" i bez dubine.
Ako se danas pokaže zrno u digitalnoj slici onda se odmah vidi da je to samo neželjeni tehnički problem zbog preteranog pooštravanja slike.
Tvoja lepa slika nije kroz to "zrno" ništa dobila. Ako si želeo napraviti "platno" - za to postoje u Photoshopu filteri.
Kako sam ja nekada kuvao i pekao jedan jadni infracrveni slajd
Od toga je svašta nastalo, samo ne "umetnost".
Dolomiti - 1998 - Montaža digital 2011