To me podseti na poznatu ariju "Oproštaj od kaputa" iz Pučinijevih "Boema"....
Uzeo sam ovu fotografiju da obradim iz foto-pedagoških razloga.
Automatika Vaše kamere se kapricirala i postavila oštrinu na laternu, sve ostalo je malo neoštro.
Kropovao sam tako, da po dijagonalnoj perspektivi ulica vodi u levi donji centar interesa.
Jedan gospodin je presečen laternom, a još se malo vidi, izbacio sam obojicu iz slike.
Uspravio sam vertikale.
Diskretno sam sliku "sinemaskopirao", da se lepa vrata bolje vide.
(To neće niko primetiti osim nas, koji to znamo.)
Mi svi volimo boje jeseni, diskretno sam intenzivirao boje. (A mogao sam intenzitet i smanjiti, sve je pitanje ličnog prioriteta.)
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Inace, pokusacu da ti opisem i svoj odnos prema fotografiji; ti ocigledno pristupas tome kao nauci i umetnosti; meris preseke, uredjujes kadrove.
Ja samo pokusavam da uhvatim trenutak, kao dokument, a ne brinem za kompoziciju.
Sadržaj bez forme (kompozicije) je mrtvorođenče!
"Punokrvni" fotografi ne mere preseke ni kada slikaju niti kada fotografiju obrađuju.
Instiktivno, sa jednim pogledom oni nalaze pravu meru - za sadržaj fotografije optimalnu formu i kompoziciju!
Ako ja u ovom forumu dociram, merim i pomeram, onda je to samo u nadi da će makar svaki stoti posetioc podforuma nešto usvojiti i onda se i sam preobraziti iz anemičnog škljocala u "punokrvnog" fotografa.
Dragoljub Tošić - Portret NL. - 1968
Vertikalni format daje slici majestetični značaj, udaljenost gornjeg ruba fotografije do početka kose je jednak udaljenosti donjeg ruba fotografije do nokata.
Udaljenost levog ruba fotografije do nokata je skoro jednak udaljenosti desnog ruba fotografije do ramena.
Majstor je smestio devojku na taj način optimalno u format fotografije i mogao je mirne duše da zaboravi na zlatni rez!
Siguran sam, on je ovu fotografiju kadrirao instiktivno!
Samo majstori mogu "prekršiti" pravila.
Poštovani Runde u Tuđini,
možda se radi o želji/ odsustvu želje da se posle INTERVENIŠE na fotografiji. Evo još jednog mrtvorođenčeta, molim objašnjenje šta je moglo bolje--sloboda je tvoja! Mene je samo zanimala tajnovitost ovog dvorišta...
...i sa intervencijom....
Pokorno javljam - kazao bi Švejk - mrtvorođenče je živo, zdravo i veselo...i makar izgleda pristojno!
Prag prozora je postao horizontalan; nakrivljeni prag je uvreda oku.
Vetikale su vertikalne...i to je skoro sve.
Nisam pravio korekturu boja niti sam zatamnio pozadinu radi "misterioso" efekta.
Ali ti ne želiš INTERVENCIJU nego hoćeš samo slikati.
No problem.
Pri slikanju paziti da prag prozora bude horizontalan, već tako bi se kosa linija desno manje stropoštavala. (Problem objektiva).
Kleknuti, prosim lepo, i slikati kroz jedan niži lepi smeđi kvadrat (romboid), koji sliku lepo uokvirava - ako je jedan takav još postojao.
Tada će ivica "nakrivljene kuće" desno postati skoro vertikalna. Držati kameru vodoravno!
Ako se nije moglo slikati iz niže pozicije, onda se mora akceptirati (nešto manje izražena) kosa perspektivna linija desno.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
...i sa intervencijom....
Pokorno javljam - kazao bi Švejk - mrtvorođenče je živo, zdravo i veselo...i makar izgleda pristojno!
Prag prozora je postao horizontalan; nakrivljeni prag je uvreda oku.
Vetikale su vertikalne...i to je skoro sve.
Nisam pravio korekturu boja niti sam zatamnio pozadinu radi "misterioso" efekta.
Ali ti ne želiš INTERVENCIJU nego hoćeš samo slikati.
No problem.
Pri slikanju paziti da prag prozora bude horizontalan, već tako bi se kosa linija desno manje stropoštavala. (Problem objektiva).
Kleknuti, prosim lepo, i slikati kroz jedan niži lepi smeđi kvadrat (romboid), koji sliku lepo uokvirava - ako je jedan takav još postojao.
Tada će ivica "nakrivljene kuće" desno postati skoro vertikalna. Držati kameru vodoravno!
Ako se nije moglo slikati iz niže pozicije, onda se mora akceptirati (nešto manje izražena) kosa perspektivna linija desno.
Pozdrav iz Dortmunda!
pantapita, tvoja "Dortmundska noć" je za tebe tipično profesionalno dobra.
I uzgred pokazuje kako svaka fotografija lažucka: na tvojoj slici izgleda Dortmund kao velegrad.
Dortmund jeste veliki grad, ali nije velegrad!
Jučer sam slikao u istoj ulici, ali u drugom smeru.
Ugledao sam jednog kontrabasistu (ili violončelistu?), koji je sudbinski neumoljivo koračao prema svojem cilju.
I setih se odmah Peterneka:
Ne postavljam ovu sliku zbog uporedbe. Peternekova slika je naravno atraktivnija, ekspresivnija nego moja
I njegov muzikant maršira u NIŠTA, a moj sa nepoznatim ciljem - možda prema nebu?
Upravo ovo NIŠTA je suština snage Peternekove slike.
Ali ja sam želio da vam ispričam jednu drugu, pedagošku priču.
Odmah sam stupio u poteru iza muzičara, pratio sam ga možda tridesetak koraka i onda napravio jedini snimak.
Dok sam njega u okularu čitavo vreme držao na poziciji u kojoj se nalazi i na slici, koncentrirao sam se samo na situaciju u kadruispred njega!
On je prolazio između mnogo ljudi i ja sam čekao da ostane donekle sam i onda sam škljocnuo!
Ljudi koji mu dolaze u susret su na sreću upali na gornju horizontalu zlatnog reza.
Iščašena situacija, iščašena kompozicija, kraj ulice i nebo se nalaze u samom uglu fotografije.
Ide li on zaista - prema nekom njegovom nebu?
Ali to je emocionalna špekulacija....
Naravoučenije: Ne zaboravite u okularu gledati i kompoziciju "pozadine" (drugog plana) , ona je više nego šta slutite odlučujuća za estetski kvalitet slike.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Господине Рунде, хвала на анализи и предлозима за бољу композицију.
Uzeo sam ovu fotografiju da obradim iz foto-pedagoških razloga.
Automatika Vaše kamere se kapricirala i postavila oštrinu na laternu, sve ostalo je malo neoštro.
Са уоштравањем (нарочито на „бесконачно“) имам увек проблема са овом камерицом (неки Canon за кнап 100€). Често сам мислио да ми је мрдала рука, али мрдање не би дифузно замутило слику. Искрено речено, ни латерна није оштра, што нисам ни желео.
Kropovao sam tako, da po dijagonalnoj perspektivi ulica vodi u levi donji centar interesa.
До пре кратког времена нисам ни знао шта је дијагонална перспектива на фотографији. Сад, кад сам научио од Вас, трудићу се убудуће да водим рачуна о њој. Пошто нисам имао појма о дијагоналној перспективи, поставио сам латерну у златни предек. Већ сам напоменуо да волим да имам неке предмете или особе у првом плану. Латерна на новом месту (како сте је Ви поставили) не смета ми. Она се налази на петини ширине слике, а то је нешто што сам већ раније хтео да Вас питам.
Одавно давно, у младим данима, учио сам нешто мало о композицији фотографија (Windisch, Die neue Fotoschule) и било је речи како о правилу трећине (приближно златан пресек) тако и о правилу петине. Да ли то и данас важи и шта мислите о том правилу?
Jedan gospodin je presečen laternom, a još se malo vidi, izbacio sam obojicu iz slike.
Ова (неважна) господа ми никад нису сметала, а признајем да ми ни сад не би сметала. Улица је и са њима и без њих сувише пуста. А јасно ми је да, кад хоћу да имам нешто у првом плану, то нешто заклони један део позадине.
Uspravio sam vertikale.
Које? Ако се ради о стубовима ограде у првом плану, мислим да су у реалности криви. Немам Фотошоп и не знам да ли могу стубови селективно да се исправљају (и зашто?)
Diskretno sam sliku "sinemaskopirao", da se lepa vrata bolje vide.
(To neće niko primetiti osim nas, koji to znamo.)
Можда неће нико приметити. Дај Боже. Не желим да кажем да капија стоји као ђаво на џомби (било би претерано), али некако мало штрчи, као да је исечена из неке друге слике. Мислим да је то зато што је капија већ у натури мало искошена, па је њено повећање нагласило ту искошеност. А можда и зато што знам шта сте урадили.
Mi svi volimo boje jeseni, diskretno sam intenzivirao boje. (A mogao sam intenzitet i smanjiti, sve je pitanje ličnog prioriteta.)
Тачно. Многи воле интензивне боје, ја нагињем пастелним бојама. Ломио сам се око тога да ли слика треба да буде светлија, али обзиром да је снимљена пред сам залазак сунца (дугачке сенке) мислим да овако боље дочарава штимунг.
Извините што немам длаке на језику па и противуречим неки пут свом учитељу. Мислим да је тако боље, а Ви реците ако се љутите.
Маестро Рунде, молим коментар на ову моју намерну случајност од перспективе. :)
Mislim da je dovoljan odgovor moja slika snimljena prekjučer.
Primetio sam ovoga čoveka već ranije kako besmisleno juri (ne devojke) nego ulicama.
Slutim, da nije psihički zdrav....
Kakav isčašeni motiv, takva i perspektiva.
Ne verujem, da ću ovu fotografiju u Photoshopu "poravniti".
Slično je i sa ovom beogradskom fotografijom, njen sadržaj dozvoljava takvu perspektivu.
Ali, estetski čistunci će se verovatno namrštiti....
Oni mogu tvrditi: Htela, ali nije znala....
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Опроштај од ролатора
To me podseti na poznatu ariju "Oproštaj od kaputa" iz Pučinijevih "Boema"....
Uzeo sam ovu fotografiju da obradim iz foto-pedagoških razloga.
Automatika Vaše kamere se kapricirala i postavila oštrinu na laternu, sve ostalo je malo neoštro.
Kropovao sam tako, da po dijagonalnoj perspektivi ulica vodi u levi donji centar interesa.
Jedan gospodin je presečen laternom, a još se malo vidi, izbacio sam obojicu iz slike.
Uspravio sam vertikale.
Diskretno sam sliku "sinemaskopirao", da se lepa vrata bolje vide.
(To neće niko primetiti osim nas, koji to znamo.)
Mi svi volimo boje jeseni, diskretno sam intenzivirao boje. (A mogao sam intenzitet i smanjiti, sve je pitanje ličnog prioriteta.)
Dobio sam zanimljiv komentar:
Inace, pokusacu da ti opisem i svoj odnos prema fotografiji; ti ocigledno pristupas tome kao nauci i umetnosti; meris preseke, uredjujes kadrove.
Ja samo pokusavam da uhvatim trenutak, kao dokument, a ne brinem za kompoziciju.
Sadržaj bez forme (kompozicije) je mrtvorođenče!
"Punokrvni" fotografi ne mere preseke ni kada slikaju niti kada fotografiju obrađuju.
Instiktivno, sa jednim pogledom oni nalaze pravu meru - za sadržaj fotografije optimalnu formu i kompoziciju!
Ako ja u ovom forumu dociram, merim i pomeram, onda je to samo u nadi da će makar svaki stoti posetioc podforuma nešto usvojiti i onda se i sam preobraziti iz anemičnog škljocala u "punokrvnog" fotografa.
Dragoljub Tošić - Portret NL. - 1968
Vertikalni format daje slici majestetični značaj, udaljenost gornjeg ruba fotografije do početka kose je jednak udaljenosti donjeg ruba fotografije do nokata.
Udaljenost levog ruba fotografije do nokata je skoro jednak udaljenosti desnog ruba fotografije do ramena.
Majstor je smestio devojku na taj način optimalno u format fotografije i mogao je mirne duše da zaboravi na zlatni rez!
Siguran sam, on je ovu fotografiju kadrirao instiktivno!
Samo majstori mogu "prekršiti" pravila.
Poštovani Runde u Tuđini,
možda se radi o želji/ odsustvu želje da se posle INTERVENIŠE na fotografiji. Evo još jednog mrtvorođenčeta, molim objašnjenje šta je moglo bolje--sloboda je tvoja! Mene je samo zanimala tajnovitost ovog dvorišta...
"Dortmundska noć"
...i sa intervencijom....
Pokorno javljam - kazao bi Švejk - mrtvorođenče je živo, zdravo i veselo...i makar izgleda pristojno!
Prag prozora je postao horizontalan; nakrivljeni prag je uvreda oku.
Vetikale su vertikalne...i to je skoro sve.
Nisam pravio korekturu boja niti sam zatamnio pozadinu radi "misterioso" efekta.
Ali ti ne želiš INTERVENCIJU nego hoćeš samo slikati.
No problem.
Pri slikanju paziti da prag prozora bude horizontalan, već tako bi se kosa linija desno manje stropoštavala. (Problem objektiva).
Kleknuti, prosim lepo, i slikati kroz jedan niži lepi smeđi kvadrat (romboid), koji sliku lepo uokvirava - ako je jedan takav još postojao.
Tada će ivica "nakrivljene kuće" desno postati skoro vertikalna. Držati kameru vodoravno!
Ako se nije moglo slikati iz niže pozicije, onda se mora akceptirati (nešto manje izražena) kosa perspektivna linija desno.
...i sa intervencijom....
Pokorno javljam - kazao bi Švejk - mrtvorođenče je živo, zdravo i veselo...i makar izgleda pristojno!
Prag prozora je postao horizontalan; nakrivljeni prag je uvreda oku.
Vetikale su vertikalne...i to je skoro sve.
Nisam pravio korekturu boja niti sam zatamnio pozadinu radi "misterioso" efekta.
Ali ti ne želiš INTERVENCIJU nego hoćeš samo slikati.
No problem.
Pri slikanju paziti da prag prozora bude horizontalan, već tako bi se kosa linija desno manje stropoštavala. (Problem objektiva).
Kleknuti, prosim lepo, i slikati kroz jedan niži lepi smeđi kvadrat (romboid), koji sliku lepo uokvirava - ako je jedan takav još postojao.
Tada će ivica "nakrivljene kuće" desno postati skoro vertikalna. Držati kameru vodoravno!
Ako se nije moglo slikati iz niže pozicije, onda se mora akceptirati (nešto manje izražena) kosa perspektivna linija desno.
Pozdrav iz Dortmunda!
pantapita, tvoja "Dortmundska noć" je za tebe tipično profesionalno dobra.
I uzgred pokazuje kako svaka fotografija lažucka: na tvojoj slici izgleda Dortmund kao velegrad.
Dortmund jeste veliki grad, ali nije velegrad!
Jučer sam slikao u istoj ulici, ali u drugom smeru.
Ugledao sam jednog kontrabasistu (ili violončelistu?), koji je sudbinski neumoljivo koračao prema svojem cilju.
I setih se odmah Peterneka:
Ne postavljam ovu sliku zbog uporedbe. Peternekova slika je naravno atraktivnija, ekspresivnija nego moja
I njegov muzikant maršira u NIŠTA, a moj sa nepoznatim ciljem - možda prema nebu?
Upravo ovo NIŠTA je suština snage Peternekove slike.
Ali ja sam želio da vam ispričam jednu drugu, pedagošku priču.
Odmah sam stupio u poteru iza muzičara, pratio sam ga možda tridesetak koraka i onda napravio jedini snimak.
Dok sam njega u okularu čitavo vreme držao na poziciji u kojoj se nalazi i na slici, koncentrirao sam se samo na situaciju u kadru ispred njega!
On je prolazio između mnogo ljudi i ja sam čekao da ostane donekle sam i onda sam škljocnuo!
Ljudi koji mu dolaze u susret su na sreću upali na gornju horizontalu zlatnog reza.
Iščašena situacija, iščašena kompozicija, kraj ulice i nebo se nalaze u samom uglu fotografije.
Ide li on zaista - prema nekom njegovom nebu?
Ali to je emocionalna špekulacija....
Naravoučenije: Ne zaboravite u okularu gledati i kompoziciju "pozadine" (drugog plana) , ona je više nego šta slutite odlučujuća za estetski kvalitet slike.
Господине Рунде, хвала на анализи и предлозима за бољу композицију.
Uzeo sam ovu fotografiju da obradim iz foto-pedagoških razloga.
Automatika Vaše kamere se kapricirala i postavila oštrinu na laternu, sve ostalo je malo neoštro.
Са уоштравањем (нарочито на „бесконачно“) имам увек проблема са овом камерицом (неки Canon за кнап 100€). Често сам мислио да ми је мрдала рука, али мрдање не би дифузно замутило слику. Искрено речено, ни латерна није оштра, што нисам ни желео.
Kropovao sam tako, da po dijagonalnoj perspektivi ulica vodi u levi donji centar interesa.
До пре кратког времена нисам ни знао шта је дијагонална перспектива на фотографији. Сад, кад сам научио од Вас, трудићу се убудуће да водим рачуна о њој. Пошто нисам имао појма о дијагоналној перспективи, поставио сам латерну у златни предек. Већ сам напоменуо да волим да имам неке предмете или особе у првом плану. Латерна на новом месту (како сте је Ви поставили) не смета ми. Она се налази на петини ширине слике, а то је нешто што сам већ раније хтео да Вас питам.
Одавно давно, у младим данима, учио сам нешто мало о композицији фотографија (Windisch, Die neue Fotoschule) и било је речи како о правилу трећине (приближно златан пресек) тако и о правилу петине. Да ли то и данас важи и шта мислите о том правилу?
Jedan gospodin je presečen laternom, a još se malo vidi, izbacio sam obojicu iz slike.
Ова (неважна) господа ми никад нису сметала, а признајем да ми ни сад не би сметала. Улица је и са њима и без њих сувише пуста. А јасно ми је да, кад хоћу да имам нешто у првом плану, то нешто заклони један део позадине.
Uspravio sam vertikale.
Које? Ако се ради о стубовима ограде у првом плану, мислим да су у реалности криви. Немам Фотошоп и не знам да ли могу стубови селективно да се исправљају (и зашто?)
Diskretno sam sliku "sinemaskopirao", da se lepa vrata bolje vide.
(To neće niko primetiti osim nas, koji to znamo.)
Можда неће нико приметити. Дај Боже. Не желим да кажем да капија стоји као ђаво на џомби (било би претерано), али некако мало штрчи, као да је исечена из неке друге слике. Мислим да је то зато што је капија већ у натури мало искошена, па је њено повећање нагласило ту искошеност. А можда и зато што знам шта сте урадили.
Mi svi volimo boje jeseni, diskretno sam intenzivirao boje. (A mogao sam intenzitet i smanjiti, sve je pitanje ličnog prioriteta.)
Тачно. Многи воле интензивне боје, ја нагињем пастелним бојама. Ломио сам се око тога да ли слика треба да буде светлија, али обзиром да је снимљена пред сам залазак сунца (дугачке сенке) мислим да овако боље дочарава штимунг.
Извините што немам длаке на језику па и противуречим неки пут свом учитељу. Мислим да је тако боље, а Ви реците ако се љутите.
Mislim da je dovoljan odgovor moja slika snimljena prekjučer.
Primetio sam ovoga čoveka već ranije kako besmisleno juri (ne devojke) nego ulicama.
Slutim, da nije psihički zdrav....
Kakav isčašeni motiv, takva i perspektiva.
Ne verujem, da ću ovu fotografiju u Photoshopu "poravniti".
Slično je i sa ovom beogradskom fotografijom, njen sadržaj dozvoljava takvu perspektivu.
Ali, estetski čistunci će se verovatno namrštiti....
Oni mogu tvrditi: Htela, ali nije znala....