Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива




Три основна знамена сваке државе су грб, застава и химна. Руска химна, чини се, има посебно занимљиву повест.


                                                            Војници у ставу мирно слушају свечану песму

о 1816. године царска Русија није имала званичну химну. Те године је усвојена песма „Молитва руског народа” која је за основу имала мелодију енглеске химне „Боже, чувај краља”. Стихове је написао песник Василиј Андрејевич Жуковски (1783–1852), један од оснивача руског романтизма. Песму под овим називом први пут је објавио у часопису „Син отаџбине” 1815. године. Стихови су се лепо уклопили с енглеском мелодијом и крајем 1816. године, указом цара Александра I (1777–1825), Русија је коначно добила прву химну.


На данашњи дан 1995. године 100.000 људи дочекало је у Београду прваке Европе у кошарци, репрезентацију СР Југославије



ан раније, 2. јула, кошаркаши су резултатом 96:90 победили Литванију. Можда једна од најбољих репрезентација у земљи кошарке, којој је од маја 1992. до септембра 1994. године било онемогућено да брани европско и светско злато, одлучила је да се наплати. Репрезентацију су предводили селектор Душан Ивковић и тренери Жељко Обрадовић и Рајко Тороман, а момци који су се вратили овенчани златом звали су се: Мирослав Берић, Дејан Бодирога, Предраг Даниловић, Владе Дивац, Александар Ђорђевић, Дејан Котуровић, Саша Обрадовић, Жарко Паспаљ, Жељко Ребрача, Зоран Савић, Зоран Сретеновић и Дејан Томашевић.

Наш најбољи акро-параглајдериста Петар Лончар још једном се уписао у историју параглајдинга. С колегама Веселином Овчаровим из Бугарске и Ондрејом Прохаском из Чешке недавно поставио још један светски рекорд.
  


редиште светског летења, Кападокија у Турској, недавно је угостила најбоље светске параглајдеристе, међу њима Петра Лончара из Србије, Веса Овчарова из Бугарске и Ондреја Прохаску из Чешке. У области познатој по најбољим условима за летење балонима, где се лети више од 300 дана годишње, за разлику од осталих области у свету где се 60 дана летења сматра великим достигнућем, сваког јутра пре изласка Сунца за полетање је спремно више од 150 балона с око 2.000 туриста.


Како је царски потпоручник Албрехт Шиндлер, фрајхер (барон) фон Клајстенбург, пред почетак Великог рата постао Љубо Бабић и шта је све проживео следећи своје заносе...

типичној породици пруских барона с краја 19. века родио се дуго очекивани син. По једним изворима 1890, по другима 1892. године. Овде тек почињу недоумице везане за њега, с обзиром да до данас није утврђено име које је добио на крштењу. По Станиславу Кракову, звао се Алфред, по чланку у „Политици” из 1928. године право име му је било Албрехт, а у неким другим изворима помиње се и Адолф. Биће да је то Албрехт највероватније, пошто је у време изласка поменутог текста наречени био и те како жив. Отац Едуард био је прави Прус, Немац, официр старог кова, још на све то с титулом барона. Мајка Саломеја Миколајчик потицала је из угледне пољске породице која је нешто касније дала председника владе, Станислава. Поред сина Албрехта, имали су још шест кћерки, све удате за аустријске официре.


                        НА ПОЛА, АЛ' БУКВАЛНО



МИСЛИТЕ НА СТРАНОМ ЈЕЗИКУ!

Негде сам чуо да људи доносе трезвеније одлуке уколико размишљају на језику који им није матерњи. Да ли је ово истина?