Језик поставља замке

Чак и најосновније појмове о новом грипу тешко је разумети кад оне који би требало о томе да знају обузме грозница узречица…

Последњих недеља често говоримо о грипу. У нашој земљи проглашена је епидемија, а било је речи и о пандемији. Каква је разлика између пандемије и епидемије, да ли треба примити вакцину, како се заштитити од заразе и тако даље. Теме су биле многобројне и, истини за вољу, све као прекривене велом нејасног, замагљеног објашњења. Зато није чудо што многи о новом грипу говоре као о некој врсти мрачне завере против човечанства. Језик знатно доприноси тој збуњености. Људи се, једноставно речено, нејасно изражавају.
Недавно је представница важне медицинске установе на једној од најслушанијих београдских радио-станица покушавала да објасни слушаоцима основне појмове у вези с грипом. Авај, из тог разговора било је тешко ишта схватити. Не зато што госпођа није довољно стручна. Свакако не. Научница је једна од нових „жртава” узречице значи... (о којој смо већ писали у једном од ранијих бројева „Забавника”). Значи ово, значи оно, уметала је уз безмало сваку реч. „Значи вакцинишемо се јер то значи да је то препорука Светске здравствене организације, значи због пандемије, значи епидемије...” И тако скоро пола сата.
Редња или пошаст
Будући да има оних који после свега не знају баш тачно шта значе изрази епидемија и пандемија, почнимо од основних објашњења. Грчка реч епидемиа употребљава се као медицински израз који означава болест која се брзо шири и захвата велики број становника, али само у одређеној области. То је такозвана редња или пошаст у одређеној области. Фигуративно, епидемија означава и брзо ширење неке појаве или догађаја.
Пандемија потиче од грчке речи пандемиос. Овај медицински израз означава епидемију великих размера, заразу која захвата више земаља, континената или читав свет.
Како купити рачунар?
Могло би се рећи да је нека врста језичке пандемије захватила и наше крајеве. Дан касније, други гост исте радио-станице говорио је о новим информационим технологијама. Тврдећи да су рачунари сваком неопходни будући да све брже живимо, он је говорио о томе где се мали рачунари могу набавити.
„Мале рачунаре је ултралако купити! То је данас ултрадоступно свима”, нагласио је. Саветујући да не би требало губити време, те да би било згодно и на аутобуској станици прелиставати странице Интернета, овај поборник „брзог” живота, рекао је: „Ето, вама новинарима важно је да сазнате најновије вести. Ставите свој мали рачунар у торбу и лако га отворите...”
Да ли је заиста рачунар ултралако набавити? Вероватно јесте, уколико неко има довољно новца! Иначе, израз ултра потиче од истоимене латинске речи. Међутим, према Вујаклијином „Лексикону страних речи и израза”, именица ултра означава „оног који у ономе што хоће не уме да буде умерен! Због тога обично не постиже ни оно што би лако могао постићи!” Као примери наведени су ултрареволуционари, ултраројалисти, ултрамонархисти, ултрадемократе и други. Какве везе тај израз има с куповином рачунара? У „Великом речнику страних речи речи и израза” Ивана Клајна и Милана Шипке пише да ултра, као први део речи означава да оно што је исказано у другом делу прелази оквире, границе нечега. Што значи да је крајњи, радикалан.
Дакле, сада је јасније: рачунаре је крајње лако набавити! Да ли ћемо их отварати на аутобуској станици, видећемо. Кад их (ултра) једноставно набавимо .