3320 25. 9. 2015.
Видео-игре, безазлене или не?
СТРАХ КУЦА НА ВРАТА
Тридесетих година 20. века у свету се подигла прашина због гангстерских филмова и њиховог могућег утицаја на младеж...
Одавно је јасно: страсни поклоници компјутерских игара не држе се препорука стручњака који саветују да је два часа играња дневно највећа дозвољена, тачније речено нешкодљива „доза” коју можемо себи да дозволимо, без штетних последица по здравље. Недавно је на Интернет страници „Брејнлинк” објављен занимљив текст о утицају видео игара на пораст насиља међу младима. Иначе, на овој адреси (ÞÞÞ.браинлинк.орг) читалац може да нађе низ занимљивих, научно-популарних текстова који из пера угледних истраживача и научника осликавају живот данашњице. Од тога како се понашамо (на пример, зашто су поједини људи стидљиви) до различитих питања везаних за исхрану (да ли одређена врста хране ствара зависност, те како енергетска пића утичу на наш мозак).
У поменутом чланку истиче се да не постоји непосредна веза између насиља приказаног у видео-играма и насиља у стварном животу. Што не значи да последице ипак нису уочљиве. Расправе о лошем утицају телевизије или рачунарских игара јављају се увек кад се деси неки трагичан догађај изазван насиљем. У медијима следећих дана освићу текстови у којима се тврди да су за несрећне догађаје одговорне насилне видео-игре. У већини случајева, у тим тврдњама има мало правих доказа.
Зато су истраживачи Центра за ментално здравље и медије при одељењу за психијатрију Генералне болнице у Бостону истражили неке сличне случајеве из прошлости. Тако су утврдили да „морална паника” због новотарија није појава која се јавила почетком 21. века, већ да постоји дуга историја сличних догађаја.
Дакле, морална паника поклапа се с појавом неког новог медија који привлачи младе људе, а на који се њихови родитељи тешко привикавају. Током педесетих година прошлог века стрипови (посебно такозвани криминалистички) изазвали су осуде јавности баш као данас видео-игре. Чак су и америчком Сенату одржана саслушања везана за објављивање појединих стрипова. Тридесетих година 20. века у свету се подигла прашина због гангстерских филмова и њиховог могућег утицаја на младеж. Веровало се да ће омладина желети да се поистовети с холивудским глумцима „гаравог лица”...
И као што су стрипови из педесетих постали колекционарска вредност, тако се и знатан број гангстерских филмова данас сматра класичним делима филмске уметности. Такође је занимљиво да су крајем 19. века политичари и родитељи били уплашени дејства новог медија на моралне врлине и понашање тинејџера – посебно младих дама. Тај нови медиј биле су новеле у меким корицама! Такозвана „лака литература” или петпарачки романи.
Да ли све ово значи да насилне видео-игре немају ништа са стварним насиљем у свету? Истраживачи то не тврде, али истичу да већина тинејџера купује видео-игре у којима има насиља, али не показује значајније промене у понашању. Ипак, код неких тинејџера управо такве игре подстичу невоље у понашању. Прави изазов за психологе и психијатре јесте да открију која су то деца. Ко су млади подложни лошем утицају видео-игара испуњених насиљем? По свој прилици, разлоге треба тражити у породичним навикама и начину живота. Недостатак времена остаје једна од главних невоља данашњих родитеља. Деца остају усамљена испред рачунара, често уплашена, па и љута на своје родитеља због тога. А из осећања љутње произлази насилничко понашање.
Аутор:
М. Огњановић
Илустровао:
Илустровао Жељко Пахек - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
