Живот пише драме

Поларни медвед, тежак готово седам стотина килограма, грубо је насрнуо на пливачицу, најпре шапама, а онда је снажне чељусти жестоко зарио у њено раме, потом у руке и бутине...             

   Ускршњи распуст 2009. године у Берлину. Петак по подне: у великом зоолошком врту гужва већа од уобичајене. Распуст је већ почео. Одједном, чуо се необичан звук, некакав пљусак. Многобројни посетиоци сместа су дотрчали до ивице базена белог поларног медведа и погледали доле. Имали су шта да виде: жену која је безбрижно пливала у базену за медведе.  Полако и наизглед весело, она се приближавала острвцету на коме се одмарао медвед ишчекујући храну, пошто је баш тада требало да се појави чувар с оброком. Разуме се, госпођа је била потпуно обучена. Са ципелама... Дакле, скочила је неочекивано...
   „У чему је ствар?”
  „Зашто је та жена уопште скочила међу медведе?”
  „Да ли је покушала да се убије?”
  „Можда је љубитељ или кротитељ дивљих звери?”
   Посетиоци су и даље нетремице гледали жену задржавајући дах.
   Госпођа је изгледала потпуно мирно. Пливала је полако, прсним стилом, као да је очекује радосни тренутак сусрета с поларним медведом од готово седам стотина килограма! Смешила се. Деловала је сигурно. Сви су у њу зурили нетремице, са зебњом, и даље не схватајући чему се толико радује.

Скочивши у базен, госпођа је мирно пливала према медведу. Радосни сусрет је изостао и огромна дивља животиња бацила се на жену свом силином...

  
  Разуме се, чим се приближила ивици базена, пливачицу је дочекало изненађење. Уместо да се срдачно поздрави са огромном грабљивицом (што је вероватно очекивала) он је на њу грубо, како само он то може, насрнуо – најпре шапама, а онда је снажне чељусти жестоко зарио у њено раме, потом у руке и бутине.
Жена је почела да вришти. Од силине уједа тонула је лицем окренутим према води... Медвед је наставио да је уједа. Овога пута за леђа. Жена више није давала гласа од себе. Сада су вриштали само окупљени пренеражени посетиоци. Ништа нису могли да учине да помогну несрећници.
   На сву срећу, око базена и у самом базену муњевито су се створили чувари Берлинског зоолошког врта. Њих шесторица покушавали су да прискоче у помоћ нападнутој тако што су медведу привлачили пажњу. Кофе су биле препуне хране, штаповима су покушали да га одгурну и раздвоје од пливачице. На други крај базена бацали су му храну и омиљене играчке – лопте. Медвед се није обазирао. Пливајући плен очито му је био примамљивији, јер је и даље нападао. Онда су преко жене бацили мрежу и одвукли је. Добро обучени управо за овакве догађаје, чувари су били на висини задатка. Нису ни употребили оружје. Оно им је увек при руци, уколико сматрају да неће бити у стању да изађу на крај с дивљом животињом. Треба имати у виду да су се у базену и поред њега налазила још три поларна медведа. Да су и они пришли, ко зна шта би се десило.
   Укратко, жена је ипак преживела. Колима хитне помоћи превезли су је у болницу где је остала следећих недељу дана.
Одмах после несреће, Хајнер Клосер, управник Берлинског зоолошког врта, изјавио је новинарима: „Поларни медведи су грабљивице и њима уопште није важно шта једу. Било је заиста ужасно, али медвед за то није крив.”
   У први мах, полиција није желела да саопшти како је тридесетдвогодишња жена успела да се попне уза зид, прескочи ограду и ускочи у базен за медведе. Представник полиције изјавио је да је несрећа била искључиво последица њене непромишљености. Сасвим је природно да ће поларни медвед напасти особу коју никада није видео и која се изненада нашла у његовом кавезу. Свако ко другачије мисли, греши. Госпођа је довела у опасност не само сопствени живот, већ и живот других људи – чувара зоо-врта, пре свега.   

...уједао је и кидао пливачици одећу. Шесторица чувара и посетиоци покушали су да медведу одврате пажњу како би се несрећна Манди спасила...

  
   После неколико дана, управа Берлинског зоолошког врта донела је одлуку да тужи госпођу која је, упркос свим упозорењима истакнутим крај кавеза са животињама, ипак одлучила да скочи међу дивље звери. Тужиће је за ометање реда и изазивање опасности.
   Међутим, безбедности ради, ни представници зоолошког врта, а ни полиција нису хтели да саопште право име хировите госпође. Манди К, како су је назвали, довољно је пропатила због ужасних уједа по целом телу. Излагање нападима јавности било би сувишно. Ипак, после неколико дана процурела је вест да је учитељица и да је извесно време била потиштена јер није успевала да нађе посао у школи.   Претходно је добила отказ... Чим би се пријавила за неко ново радно место, после првог разговора добила би одговор да се не уклапа... Из дана у дан Манди је била све очајнија.
   Мандин бивши вереник Ларс, иначе отац њене седмогодишње кћерке, после несреће у Берлинском зоо-врту изјавио је новинарима: „Манди веома воли децу. Увек је уживала кад је ученике водила на излете, учила их је да пливају, да брину о природи. Она веома воли и животиње.”
   Испоставило се да су Мандина љубав према природи и животињама, као и очај због изгубљеног радног места, проузроковали чудно душевно стање. И да је у тренутку узнемирености и безнађа одлучила да спас потражи међу поларним медведима. Можда је мислила да ће јој они весело запливати у сусрет? Да ће новине забележити догађај и да ће тако најзад, као славна особа, поново добити посао. Изгледа да је бацајући се у кавез с медведима себи ипак учинила „медвеђу” услугу. Ко би сада поверио дете таквој учитељици?
   Лекари болнице „Вирхов” у Берлину једва су јој спасли живот од тешких и дубоких рана које су постале узрок тешког загађења. Тата Ларс кћерки није знао како да саопшти на који начин је страдала њена мама и шта јој се заправо догодило.

... и успели су...

    „Манди је требало да нам се придружи како бисмо заједно прославили Ускрс. Радовали смо се што нам предстоји бој ускршњим јајима. Ипак ћемо једног дана морати кћерки да кажемо шта се десило. Нисам сигуран да ће она то успети да схвати”, рекао је Ларс.
   После вести о догађају у Берлинском зоо-врту у априлу ове године, на Интернету се развила жучна расправа међу блогерима.   Неки су поступак очајне учитељице сматрали суманутим. Други су, пак, тврдили да све животиње које се нађу у градском зоо-врту морају да буду дресиране. Једни су били за то да се медвед сместа убије, други су га бранили, јер је поларни медвед ипак само дивља животиња... А учитељица? Зар њој сутра неко да повери децу?
   „Јадан медвед”, написао је један блогер. „И он мора да је доживео шок кад му је у базен с велике висине упала непозната жена”.