У води и око ње
15 одлика позног лета
Ништа мање занимљив није ни подводни свет. Животиње којима обилује чине природни ланац исхране: обична водена змија лови жабе, жабе лове муве, рибе лове бубе гњурце...
1.

Мрка жаба (Rana temporaria)
Распрострањена је по готово целој Европи и подједнако је честа у баштенским барицама као и у планинским изворима. Тело је прекривено сомотастом кожом која по леђима и боковима може да буде зелене, смеђе, сиве или жуте боје. Задње ноге изразито су снажне .

Мрмољак (Triturus helveticus)
Овај водоземац може да се нађе на западу и северу Европе, у планинским и равничарским језерцима и шумским јаругама, нарочито где је вода кисела. Оба пола имају кожицу између прстију на задњим ногама. Пуноглавци се обично формирају зими.
3.

Вилински коњиц (Sympetrum sanguineum)
Међу припадницима своје врсте, овај инсект спада у мање. Одликује се црним ногама и суженим црвенкастим стомаком. Има га уз баре и језера западне Европе, али и на северу, у земљама као што су Холандија, Белгија, Луксембург .

Водена девица (Ischnura elegans)
Веома распрострањен инсект који може да се сретне у свим водама, укључујући и баштенске барице. Оба пола имају танак претпоследњи део стомака плаве боје, а само код ретких женки смеђе. Грудни део код неких врста је наранџаст или љубичаст .
5.

Комарац (Culex pipiens)
Одрасла јединка комарца има беле пруге по стомаку и крилима. Ларве се развијају обично у барама и мочварама, чак и у плићацима текућих вода, где се окаче о трске и чекају погодан тренутак да се излегу .

Водена мокрица (Asellus aquaticus)
Припада једној од најразвијенијих врста љускара и распрострањена је по целом Старом континенту. Има седам пари дугачких ногу и пар дугачких антена. Станиште су јој баре или баштенски рибњаци .
7

Газивода (Gerris lacustris)
Одрастао инсект је сивосмеђе боје, има дугачка крила и креће се веома брзо по површини воде. Могу да се нађу на стајаћим и сталним водама али и на привременим .

Водена шкорпија (Nepa cinerea)
Ова водена буба има спљоштено тело и дугачка закривљена клешта којима хвата плен. На задњем делу тела има дугачку цевчицу за дисање. Може да лети. Становник је мочварних, травнатих предела .
9.

Леђна весларица (Notonecta glauca)
Има дугачке задње ноге, тамнији вратни део смеђе боје и сребрнасто тело, а плива леђима окренут надоле клизећи по површини. Може да се нађе на мирним водама, али понекад зна и да се прилепи за људску кожу .

Пијор (Phoxinus phoxnus)
Риба достиже дужину од пет центиметара, има сребрнаст стомак и сивосмеђе бокове с тамнијим пругама, а мужјак у сезони парења има стомак јаркоцрвене боје. Среће се на рекама и језерима с густим растињем где се креће у великим друштвима .
11.

Водени паук (Argyroneta aquatica)
Ова врста сматра се правим воденим пауком. Скривен испод површине воде уз густо збијене стабљике воденог растиња, гради гнездо у облику „гњурачког звона”, па и паука често тако називају .

Велика буба гњурац (Dytiscus marginalis)
Становник је бара и језера, али и баштенских рибњака широм Европе и северне Азије. Код одраслог примерка уочљива су црнозелена тврда крила која су код мужјака глатка, а код женки ребраста. Имају уочљиве жуте рубове на прелазима око крила, ногу и главе .
13.

Тањирасти пуж свитак (Planorbarius corneus)
Сврстан је у веће тањирасте пужеве и достиже величину и до 3,5 центиметара. Становник је барских густиша укључујући и баштенске баре. Велике количине јаја женка полаже у водено растиње .

Барски пуж (Lyminaea stagnalis)
Баш како му име и казује, становник је барских окућница, воденог растиња око канала и јаруга широм Европе. Љуштура овог великог пужа може да достигне дужину и до пет центиметара .
15.

Белоушка (Natrix natrix)
Тело овог гмизавца најчешће је дугачко око метар, кожа маслинастосмеђе боје, жућкаста по стомаку. Највише је има у приобаљу река у западним пределима Европе, у Великој Британији, али и на северу Африке и западу Азије. Јаја полаже у пластове сена .
Аутор:
С. Делибашић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре