3320 25. 9. 2015.
Мале тајне великих мајстора
„НЕ ВАЉА СЕ” У ТРУДНОЋИ
Да би родила здраво дете, трудници су у Србији некада биле забрањене многе ствари – од кретања у одређено време, одлазака на извесна „опасна” места, додир с неким предметима, узимање одређене хране, па све до извесних осећањаЗа трудну жену је опасно кретање ван куће, нарочито у одређено време, као и кретање по неким опасним местима. Од Божића до Богојављења су некрштени дани, па је опасно да иде изван куће јер се тада јављају вештице, караконџуле и друга страшна бића. Трудници се строго забрањује да иде из куће ноћу, јер тада „свака нечастива сила има власт, и може наудити човеку који се у то време нађе” (Милићевић, Живот Срба сељака). Ако иде ноћу, може да „нагази” на виле, па да јој се од тога одузме рука, нога или да онеми, а дете које роди било би исто тако оштећено.
Постоји низ „лоших”, нечистих места којих жена „у блаженом стању” мора да се клони да би имала здрав пород. Трудница не сме да иде преко раскрснице, да не би „нагазила” на зло, а не ваља ни да иде преко поздера (отпаци од конопље), да јој дете не би добило оспе по телу (Грбић, Српски народни обичаји из среза Бољевачког). Њој је строго забрањено да иде на гробље, дрвљаник, гувно, сметлиште и уопште на сва „нечиста”, „опасна” места, где се може лако „награисати”. На тим местима се сабирају зли духови, вештице, виле, прикојасе, вампири и друга демонска бића, која могу нанети штету нерођеном детету. За трудницу је опасан и одлазак у село, на саборе, славе, свадбе, прела и села, јер где има више људи могуће је да наиђе на особу с „урокљивим” погледом.
Забрањене радње и храна
За трудну жену постоји велики број радњи које не сме да чини. Она не сме да гледа како жене везују конопце на разбоју, јер ће се детету везати пупчана врпца. Не сме да слуша кад крчи марвинче приликом клања, јер ће јој дете хркати кад спава. Распрострањено је веровање да трудница не сме да вади зубе јер јој дете може умрети, односно патиће од зубобоље кад одрасте (Милосављевић, Српски народни обичаји из среза Хомољског). „Не ваља се” и да се љуља на љуљашци, јер ће јој дете патити од несанице. Не ваља да фарба пређу, јер ће јој дете бити жуто; да се увече огледа, јер ће јој дете бити разроко. Трудница не сме ни било шта да украде, иначе ће њено дете имати белегу истог облика као и украдена ствар (јабука, трешња и слично), и то на оном месту на телу које је она прво пипнула. Ако, ипак, украде, она мора брзо руком да додирне земљу, да би тако неутралисала штетно дејство.
Велики број забрана односи се на узимање одређене врсте хране. Трудница не сме да једе: сувише зачињена и љута јела, да јој не би дете било љуто (напрасито), а ни главу од рибе, да дете не би имало вртоглавицу. „Не ваља се” да трудница једе зечетину јер ће јој дете бити разроко, односно имати „дрхтавицу”. Трудница такође не сме да једе „начето” месо. Вук пише: „Приповедају кад жена трудна једе месо од овце, или од козе, коју је вук јео, онда по њезином дјетету кад се роди, изиђу некакве ране које се зову вукоједина.” (Српски рјечник) Бременита жена не сме да једе „наједено” или црвљиво воће јер ће после детету излазити ране по телу које тешко зарастају. Ако трудница поједе рибу, верује се да јој дете дуго неће проговорити, а ако поједе кокошији желудац, дете ће имати велика и модра уста. Ове забране заснивају се на веровању да се уношењем одређене хране магијски уносе и карактеристике те хране.
Животиње и људи
Додир труднице с одређеним животињама може, верује се, да има негативне последице по дете које ће родити. Зато постоје забране која спречавају додир трудне жене с њима. За трудницу је веома опасно да сретне са змијом. Трудница се, пише Милићевић, „чува да не види змију, јер ће јој дете бити шарено”. Негде, опет, мисле да ће у том случају дете бити „вечито хладно као змија”. У Бољевцу верују: ако змија пређе пут трудници, дете које роди брзо ће умрети. А ако трудница гледа кад убијају змију, онда ће јој дете „плазити језик као змија” (Миодраговић, Народна педагогија). Трудница не сме да се сретне с мечком, јер дете може постати звер, односно имати по телу густе длаке и бити тромо као мечка.
За трудницу је посебно опасно да сретне богаља или ментално заосталу особу, односно човека с неким недостатком. Довољно је да трудница само види наказу, па ће родити наказно дете, а ако се подсмева човеку с неком маном, онда ће јој и дете бити такво. Како пише Тројановић: „Кад се пред трудном женом изненадно појави нека људска наказа, као кљаст (у руке), богаљ... верује се да ће у њој зачеднуто дете исти изглед примити. Чак трудна жена пази да не сусретне никога ни с мањом телесном маном, као неког са зечијом (расеченом) усном, па избегава и оног с опекотинама по лицу, па оног који нахрамљује, затим човека јако космата, жену обрвачу (с јаким обрвама), па и онога коме је лице местимице јако длакаво, особито ровашеног – с једном јаком обрвом а другом слабијом.” Ако случајно угледа наказу, најбоље је да брзо руком додирне земљу како би се избегла опасност по дете.
Предмети и „нечисте” материје
„Не ваља се” да трудница вретеном чачка уши, јер ће дете болети уши; не ваља да се провлачи испод конопца, да јој се дете не би родило с повојем, па би се при рођењу могло угушити. Посебно је за трудницу опасан додир с било којом врстом оружја. Трудници је забрањено да гледа пожар, да не би дете добило „црвене оспе по телу” или „огорелине” (ране по телу) или „жараво лице” или „црвену косу” (Грђић Бјелокосић, Из народа и о народу). Носећа жена не сме да гази мутну воду јер ће дете, верује се у Хомољу, бити блесаво.
За трудну жену опасно је да дође у додир с мртвацем и предметима из култа мртвих, јер то може да има кобне последице по дете. Ако трудница види мртваца, верује се да ће родити мртво дете или ће оно бити „жуто”, „збрчкано у лицу”, односно „бледо као мртвац”. Не сме да иде на погреб, да не би родила мртво дете. Трудна жена не ваља ни да пали воштанице за душу покојника, а не ваља ни да гледа у празан гроб, јер ће дете целог свог века „бити бледо и болешљиво”.
Трудници је забрањено и да доживљава одређене, углавном штетне емоције, као што су жалост, страх и љутња. Верује се да „ако трудница за време трудноће плаче, или буде тужна, дете ће стално плакати и бити тужно”. Она, кажу у Хомољу, не треба да жали за покојником, „јер жаљење слути детету што је у утроби зло, а њој, опет, да буде жалосна до века”. За трудницу и плод посебно је опасно ако она доживљава снажан страх. Зато јој је и забрањено да гледа језиве призоре: клање стоке, пожар, туче, наказе и слично. Мора да избегава и љутњу, јер и то „шкоди детету”.
У овим забранама које штите трудницу од стресова,
мешају се магијске и ментално-хигијенске мере. Табу прописи у
трудноћи имају за циљ да елиминишу негативне емоције, али и свако јако психичко узбуђење, као што су чуђење или велика радост. Вероватно је њихов крајњи циљ да сачувају емоционалну и психичку равнотежу труднице, а тиме и здравље детета. 
Аутор:
Жарко Требјешанин
Илустровао:
Добросав Боб Живковић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
