Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Pisali ste



КОЊСКЕ ОЧИ ГОВОРЕ СВЕ

Како се коњи споразумевају?

ЗВОНКО,
Суботица




Као и људи, и коњи могу да се споразумевају помоћу гласова и покрета. Тако најчешће један са другим „причају” њиштањем, као и померањем главе и тела. Међутим, код ових четвороножаца размена важних података спроводи се путем – погледа, односно тако што један коњ погледа другог у очи и према томе где иде поглед може да схвати шта му други поручује. На пример, где се налази храна.
Веома је битан и положај ушију, с обзиром да свако ухо код коња може, независно од другог, да се помера и то тако што се окреће и до 180 степени! Тако, опет када је храна у питању, један коњ другом може увом да покаже у ком смеру треба да иде да би се најео.
   Управо је недавно истраживање на Универзитету у Сасексу (Енглеска) открило да коњи једни код других прво гледају очи, па тек онда где су окренуте уши или читава глава. Енглески научници стављавли су пред коње велике фотографије припадника њихове врсте. Када би овима на фотографијама очи и уши биле нечим покривене, коњи су престајали да их посматрају и окретали су се другим стварима. Од оних животиња на фотографијама којима су очи и уши биле видљиве, коњи су покушавали да „сазнају” где се налази храна.

КРАЉИЦА МЕЂУ ЧОКОЛАДАМА


Велики сам љубитељ чоколаде и волео бих да знам која је најскупља. У питању је другарска опклада.

ИГОР ЂУРИЋ,
Нови Сад


За један килограм ове чоколаде можете да купите нов фрижидер, а 50 њених табли кошта као, рецимо, гарсоњера у Београду! Реч је о чоколади познатој под именом „чокополоџи”, а име је понела према истоименом кафеу у Копенхагену у коме се првобитно служила.
Творац ове чоколаде је дански кувар и посластичар Фриц Книпшилд, који је њену израду почео 1999. године, а донела му је право богатство. Што није ни чудо, с обзиром на то да пола килограма овог слаткиша кошта 2600 долара!



   Прича о „чокополоџију” кренула је из Копенхагена, а данас ова чоколада може да се проба у Северној Америци и неколико земаља Европе. Они који су је јели кажу да је одлична, а ми остали ћемо морати да им верујемо на реч. Прави рецепт, наравно, не знамо, али знамо да састојке чине француска чоколада са 70 одсто какако-масе, слатка павлака, уз додатак ароме ваниле и уља скупоцених тартуфа.

ЧИСТЕ РУКЕ

Драги „Забавниче”,
Да ли је истина да постоји такозвани прави начин за прање руку?

МИХАЈЛО Т.,
Стара Пазова


Свако ко је икад помислио да не постоји лош начин да се оперу руке, грдно се преварио! Заправо, постоји само један прави начин да се руке оперу и тако спречи уношење бактерија у организам. Жалосна је и помало забрињавајућа чињеница да веома мало људи правилно пере руке. Прво и једино (самим тим и златно) правило за прање руку јесте: ваља их трљати сапуном и водом тачно 20 секунди. И није важно какав сапун користите. Био он „обичан” или антибактеријски, важно је само време које се посвети прању. Наравно, битна је и снага трљања.
   За оне који користе антибактеријске сапуне – упозорење. Они садрже хемикалију триклосан, која може да доведе до отпорности на антибиотике, а може да изазове и хормонске промене! Уз то, неће смањити шансе да „закачите” неку бактерију.
Успут, ево и једног правила за сушење руку: да бисте их добро просушили, трљајте их пешкиром или папирним убрусима 15 секунди, а уколико то радите на апаратима за сушење, потребно је да под топлим ваздухом руке држите 45 секунди.

ХОРОРОМ ДО ДОБРЕ ЛИНИЈЕ

Имам тешкоћа с вишком килограма. Да ли можеш да ми препоручиш неки добар начин да их скинем?

ГАВРИЛО,
Крушевац


Уколико волиш да гледаш филмове, ово ће бити права дијета за тебе! Нарочито ако си љубитељ хорора...
Научници Универзитета Вестминстер у Лондону доказали су да гледање хорор филмова помаже у скидању килограма! До овог открића дошли су пошто су спровели истраживање на десет испитаника који су гледали десет филмова.
   Вођа истраживача, доктор Ричард Мекензи, стручњак за ћелијски метаболизам и физиологију на Универзитету Вестминстер, истиче да гледање ових филмова доводи до убрзаног пулса и налета адреналина. Отпуштање адреналина настаје због кратких налета јаког стреса (због гледања ових филмова), снижава се апетит, убрзава метаболизам и, на крају, губе калорије.
   Мекензи такође истиче да се калорије најбоље губе уз филм „Исијавање” (1980) са Џеком Николсоном у главној улози. Једно гледање потрошиће чак 184 калорије, колико се иначе скине у шетњи од сат времена.

ИЗБЛЕДЕЛИ АФРИКАНЦИ


Да ли је тачно да су први људи на планети били тамнопути?

РАДЕ,
Београд




Према једној од две важеће претпоставке палеоархеологије, наши први преци, хомо сапијенси, потекли су из Африке, и за њих с великом сигурношћу може да се тврди да су имали црну боју коже. Пре отприлике 40.000 година ови људи су кренули из Африке, а највећи део њих стигао је у Европу. Дошљаци на европски континент имали су косу, кожу и очи исте боје као и становници данашње Африке.
   На Старом континенту изложеност ултраљубичастом зрачењу била је мања него на афричком континенту и према једној претпоставци (око које су мишљења подељена) тамна кожа нових становника Европе спречавала је стварање витамина Де који кожа производи када је изложена сунцу. Тако је кожа „евро сапијенса” генским мутацијама и еволуцијом постепено бледела, како би могла да производи витамин Де с много мањом изложеношћу сунцу. Истраживања такође показују да је било потребно више десетина година да би се међу европским хомо сапијенсима, прилагођеним умереној клими, родила деца с плавом косом.

КАД РЕЧИ МАЊКАЈУ

Да ли је истина да постоје људи за које се каже да „немају осећања”?

КАТАРИНА,
Београд


У неким приликама, кад проценимо да је дошло до значајне промене око нас, у нашем односу са светом, јављају се осећања. Она су резултат те промене, али и наше тежње да поново успоставимо склад између свог бића и света. Одувек су важила за оно што је у човеку неразумљиво и хаотично. Данас је доказано да су управо супротна. Осећања су увек логична. Оно што су рефлекси за тело, то су осећања за душу.
   Психијатар Питер Емануел Сифнеос (1920–2008) професор Медицинског факултета на Универзитету Харвард, за психосоматску медицину заинтересовао се почетком седамдесетих година века за нама. Пошто се већ тада бавио психотерапијом, пажњу су му привукли пацијенти који осећања нису могли да искажу речима. После дугог посматрања пацијената и истраживања с колегама, доктор Сифнеос је 1972. године ово стање назвао „алекситимија” (од грчких речи „лексис” – говор и „тимос” – душа), што значи „мањак речи за осећања”). Појам је објашњавао стање људи који имају тешкоћа у доживљавању, поистовећивању, разликовању и показивању осећања. Каснија истраживања показала су да се алекситимија као психолошко стање јавља и код других људи (око 10 одсто светског становништва). Неки осећања не могу да искажу речима, док их други нису ни свесни.
   Разни облици психотерапије помажу да те особе разумеју своја осећања и ускладе понашање с њима, као и да их проуче и повежу с оним што други људи осећају.