3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ПРАЊЕ БЕЗ ПРАВИЛА!Често чујем разне савете како ваља правилно прати зубе. Да ли постоји један начин за који може да се каже да је најбољи?
РАСТКО МИТРОВИЋ,
Ниш
Савете о прању зуба, поред оних које добијемо у најранијем детињству од старијих чланова породице, често можемо да чујемо и са телевизијских екрана. Највише стижу од стоматолога у рекламама за производе који би требало да нам помогну у одржавању хигијене горње и доње вилице, као и целих уста. Често говоре о дужини прања, начину на који ваља користити четкицу за зубе и дају упутства у том стилу.Истина је да, упркос свим тим саветима, не постоји такозвани прави начин да се оперу зуби! До овог закључка дошли су истраживачи лондонског Универзитетског колеџа пошто су проучили савете за прање зуба на 66 испитаника из десет земаља. Сигурно су могли да потврде само то да зубе, уколико желимо да буду чисти, морамо да перемо два до три минута. Различити покрети који се саветују, да их треба прати уздуж, попреко, кружним покретима, не дају код сваког задовољавајући резултат. Ми смо ти који морамо да одредимо како ћемо прати зубе, односно да нађемо начин на који ћемо то урадити најбоље и најлакше. Дакле, време важи за све, док начин који највише одговара вама и вашим зубима морате сами да нађете.
БЕЗИМЕНЕ УЛИЦЕ ЈАПАНАЧуо сам да у Јапану градске улице уопште немају називе?! Да ли је то тачно и како се они сналазе?
ЈАДРАНКО МИХАЈЛОВИЋ,
Бијељина
Мада готово све земље света користе системе у којима се улице означавају неким именом, ово у Јапану није случај. Чак и када, у ретким приликама, нека улица има званично име, њега нико не користи. Уместо тога, користе се бројеви блокова који постоје у свим градовима.Блокови су окружени улицама које немају имена, тако да, кад траже неку зграду, Јапанци морају да знају у ком блоку се он налази. Срећом, тамо готово на сваком ћошку постоји мапа града, па се није тако тешко снаћи.
Мада не постоје имена улица, зграде имају бројеве па, кад дођу до жељеног блока, потребно је да нађу број. Овде постоји, с наше тачке гледишта, још једна нелогичност: зграде не носе бројеве по парном или непарном систему, већ по томе кад је која саграђена. Старије имају мање бројеве, новије веће. Због тога се често, кад неки Јапанац објашњава другом где треба да оде, дају описна објашњења, као на пример: ресторан се налази преко пута пијаце, поред је висока пословна зграда и слично... Поштанска служба ради тако што, у недостатку имена улице и необичног начина додељивања броја, свака зграда има свој поштански број.Нама све ово можда делује чудно или нелогично, али Јапанци се, чини се, добро сналазе.
КАКО СЛЕПИ ВИДИДраги „Забавниче”, како то да слепи мишеви врло
вешто заобилазе oно што им се нађе на путу?
АЊА, Лесковац
Постоје треперења високе фреквенције које људско уво не може да чује. Такве таласе проучава наука о ултразвуку. Кад удари у неки предмет, ултразвучни талас се одбије, а ако се измери време за које је тај талас стигао до предмета и вратио се, можемо да одредимо и тачну даљину тог предмета. На исти начин данашњи бродови могу да измере дубину мора или да утврде положај неке подморнице помоћу справе зване сонар.Слепи мишеви имају природни „сонарни уређај”. Они пуштају крике високе фреквенције и брзину кретања усклађују са брзином којом им се одјек враћа. Ове животиње проглашене су „слепим”, а истина је пак сасвим другачија. Слепи мишеви добро виде и чују дању, док ноћу, помоћу сонара, стварају веома добру слику онога што се налази у њиховој околини.
Још једна заблуда, или легенда, потекла са ових простора јесте да су слепи мишеви штеточине, да пију крв, уједају, „мрсе косу” или пак да су мишеви. Слепи миш је заправо једини прави летећи сисар. Он своје младунце носи у стомаку, повезане пупчаном врпцом, а после рођења их чак и доји. Врло је важан за нашу околину, јер само један слепи миш може током ноћи да поједе и до 6.000 летећих инсеката који настањују градове.
НАЗДРАВИМО БЕЗ ОТРОВАКада је први пут почело да се наздравља куцањем пре испијања пића?
МИЛКА,
Чачак
Обичај да се наздравља пре него што се из чаше (или флаше) отпије неко пиће, потиче још из средњовековне Европе, и то из њеног западног дела. У то време, кад год се пило у друштву, постојала је опасност да вам неко у пиће стави неки отров. Због тога је уведен обичај да се присутни пре сваког пића куцну чашама. Кад би се две чаше судариле, то би довело до просипања пића и пресипања мањих количина једног у друго. Ако би се пића помешала, постојала је већа вероватноћа да отров дође до онога ко га је и подметнуо. Обичај је ипак постао важнији због тога што је био знак добре намере и јемства да је сигурно попити оно што је у чаши.
Постоји и друго објашњење које каже да је наздрављање на Старом континенту постојало још као пагански обичај, у времену пре хришћанства. Тада је био обичај да се храна и пиће намењују боговима, па је дизање чаше увис значило да је та течност посвећена вишим силама.
Данас овај обичај значи добру вољу и подразумева да желимо срећу ономе коме наздрављамо, а постоји у целом свету.
МИР ЈЕ СТИГАО С ПЕЛЕОМНегде сам чуо да је чувени бразилски фудбалер и један од највећих играча свих времена, Пеле, успео да заустави један рат. Ако је то истина, када се то догодило?
МАТЕЈА К.
Земун
Едисона Арантеса до Насимента, познатијег као Пеле, многи и данас сматрају највећим фудбалером у повести ове игре. Пеле (рођен 1940. године) током каријере играо је за само два клуба, бразилски „Сантос” и амерички „Њујорк космос”, где је и завршио каријеру 1977. године. У дресу репрезентације Бразила одиграо је 92 утакмице између 1957. и 1971. године и постигао 77 голова. Освојио је три првенства света, 1958, 1962. и 1970. године.Током богате каријере Пеле је једном стигао да буде и миротворац, додуше не баш својом вољом. Његов тадашњи клуб „Сантос” имао је 1967. године светску турнеју, желели су на тај начин да искористе Пелеову свеопшту омиљеност. Била је то година када је у Нигерији почињао грађански рат, између власти и побуњеника из Бијафре. Сукоби су трајали две године, али на дан када је у главни град Лагос стигао „Сантос” са Пелеом, обе стране прогласиле су примирје од 48 сати. Разлог – сви су желели да на миру одгледају утакмицу и виде Пелеа на делу.
Сукоб се наставио, а „Краљ фудбала” својим присуством је донео мир макар и само на два дана.
КОЦКИЦЕ ЗА БРЗО РАЗМИШЉАЊЕЉубитељ сам игре „тетрис” и недавно сам чуо да је она настала у Русији. Да ли је то тачно?
ТОМА ИВКОВИЋ,
Сремска Митровица
Позната игрица, која се некада играла на конзолама и рачунарима, а данас најчешће на мобилним телефонима, осмишљена је у Москви почетком 1984. године. Реч је о првом рачунарском програму који је извезен из некадашњег Совјетског Савеза.Изумитељ „тетриса” је Алексеј Пажитнов, у то време запослен у Академији наука на одржавању рачунарских мрежа. Назив игре потиче од речи тетра и тенис. Тетра је грчка реч која значи четири (сваки део који се спаја с осталима има четири делића) а тенис је Алексејева омиљена игра.
Игрица је брзо постала омиљена у Москви, а вест о њој брзо се ширила. Једно енглеско предузеће у Мађарској видело је ову игру и, без дозволе њеног творца, преузело је и пласирало у САД. Брзо су постигли велики успех и зарадили много новца. Алексеј је своја ауторска права пренео на совјетску владу која никад није успела да уновчи овај изум. Творац се и данас у САД бори за права над игром.Иначе, доказано је да дуготрајно играње „тетриса” утиче на изоштравање и убрзавање рада мозга, али и изазива заборавност, као и „тетрис ефекат”, када нам се пред очима стално појављују коцкице из ове игре.
