3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ЛАКШЕ ЈЕ УДВОЈЕНегде сам чуо да мужјаци делфина увек у паровима траже женке. Да ли је ово истина?
РАДОСЛАВ-РАЋА
Пирот
Већина мушких сисара не одлази у потрагу за женкама заједно. С делфинима је ситуација другачија. Ови становници мора сматрају да је предност када заједно траже женке. Два делфина, један јачи и други слабији, заједно крећу у потрагу ѕа женком и тако је приволели да одабере партнера. У тим тренуцима делфини морају да изгледају као уигран пар, јер им то повећава шансе за успех. Када приволе женку да крене са јачим, сарадња се завршава.Надмоћ је код делфина уобичајена, а приказује се ударањем репом, истурањем вилице, јурењем потчињених делфина, али и избацивањем мехурића из рупе на врху главе. Када се млади науче оваквом понашању, они постају надмоћни као такви и узори млађима.
ЈЕЗИК СА 900 ГОВОРНИКАНедавно сам сазнао да у Истри постоји посебан, истриотски, језик. Можете ли да ми кажете нешто о њему?
СРЂАН
Београд
Истриотски (још називан и истријански) језик је који се говори у појединим деловима полуострва Истре, на северу Јадранског мора. Реч је о језику романског порекла који данас говори око 900 људи у градовима Ровињу и Водњану.Мада има сличности с италијанским језиком, лингвисти се често споре када је у питању његово порекло, као и да ли се истриотски треба сматрати језиком или само дијалектом италијанског. Потешкоћа у његовом одређивању потиче од тога што је увек било веома мало оних који су га говорили. Поред теорије да је реч тек о једној подврсти венецијанског дијалекта, италијански лингвиста Матео Бартоли заступао је мишљење да истриотски има исто порекло као и рето-романски, један од званичних језика у Швајцарској. Своју тврдњу поткрепио је чињеницом да је рето-романска група језика постојала на овом подручју око 1000. године наше ере.
Истриотски је добио тежак ударац после Другог светског рата. Тада је велики број италијанских говорника овог језика напустио Истру која је ушла у састав Југославије.
ДРАКУЛА СА СЕВЕРА БАЧКЕДа ли је истина да је чувени глумац Бела Лугоши, познат по улози грофа Дракуле, почео своју каријеру у Суботици?
ИВАН СТЕВАНОВИЋ
Трстеник
Бела Ференц Деже Блашко, љубитељима филма познат као Бела Лугоши, прославио се играјући у холивудским хорор филмовима почетком тридесетих година прошлог века. Највише је остао упамћен као први филмски гроф Дракула, у истоименом остварењу из 1931. године.Рођен је 1882. године у месту Лугој, у данашњој Румунији, са 12 година напушта школовање, а са 17 и родитељски дом, у жељи да постане глумац. Тада је стигао у Суботицу где је у позоришту имао своје прве и најчешће споредне улоге у представама и оперетама. Мало се зна о Белином боравку на северу Бачке. Већ 1911. године напустио је овај град и кренуо пут Будимпеште, где је наставио каријеру у мађарском Националном театру. У сећање на чувеног глумца, у Суботици се сваке године, крајем децембра, одржавају „Дани Беле Лугошија”.
Постоји прича према којој Бела Лугоши делом води порекло из Баната или можда чак из саме Суботице. Претпоставља се да је његова мајка Паула де Војнић, била из тих крајева.
АУСТРАЛИЈСКО ДРУМОВАЊЕКоји је најдужи аутопут на свету?
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ
Смедеревска Паланка
Најдужи аутомобилски друм ове врсте налази се на најмањем континенту. Аустралијски Аутопут 1 дугачак је од 14.500 километара, што га ставља испред Сибирског аутопута, дужине 11.000, и транс-канадског, дугачког мало више од 8000 километара. Овај аутопут иде дуж обале око читаве Аустралије, повезујући све велике градове у држави. Дневно га користи више од милион људи.Настао 1974. године, Аутопут 1 разликује се од краја до краја Аустралије, често не испуњавајући услове онога што се у Европи назива аутопутем. Негде је то прави аутопут с више трака, обично у великим градовима и њиховој околини, а негде само једна трака, где је мимоилажење два возила тешко, посебно у појединим деловима државе Квинсленд. На неким својим деловима изузетно је опасан за вожњу, јер се догађа да возачи, изморени дугим путем без места за предах, заспу за воланом и изазову тешке саобраћајне несреће.
ЗМАЈ ОД 3. МАЈАЗашто је наш чувени песник Јован Јовановић имао надимак Змај?
СВЕТИСЛАВ
Ново Милошево
Један од првака српске романтичарске поезије, познат и као чика Јова Змај, свој познати надимак добио је случајно. Јован Јовановић (1833–1904), као и већина Срба из тог времена у Војводини, велики значај придавао је Мајској скупштини, одржаној 1848. године. На том скупу у Сремским Карловцима Срби су прогласили аутономно Српско војводство (Српску Војводину), што је у оно време био догађај од великог политичког и друштвеног значаја. У његову част чика Јова је поред свог имена увек дописивао 3. мај (датум одржавања Скупштине). Једном се догодило да је у потпису изоставио тачку после броја три, па је трећи дан маја постао – Змај!Захваљујући овој малој омашци, Јовановић је добио надимак по коме је и данас најпрепознатљивији. Надимак је послужио и као надахнуће за име његовог чувеног сатиричног часописа, а место где је умро, Сремска Каменица, једно време носило је придев Змајева.
Вреди напоменути да је Змај, поред тога што је остао познат као песник и сатиричар, био и творац једног од првих српских стрипова. Стрип шала под називом „Претоварено” појавило се у часопису „Невен” 1881. године.
ШТА? ПА ТРАЛАЛА...Зашто се каже и шта значи „као Швабо тралала”?
КАТАРИНА
Земун
Израз „као Швабо тралала”, који се у неким нашим крајевима повремено чује, користи се за некога ко стално понавља једно те исто. У српском језику овај фразем постоји дуго, сигурно више од два века. Причу о Шваби који се с ђаволом договорио да један другог носе на леђима све док онај који је горе не заврши с певањем песме, забележио је још Вук Караџић у својој збирци „Српске народне пословице” из 1849. године. На крају приче Швабо је надмудрио ђавола тако што је уместо песме непрекидно певао само тралала.Милан Шипка, у својој изузетној књизи „Зашто се каже”, у издању новосадског „Прометеја”истиче да је необично што је наш народ Швабама (погрдан израз за Немце и Аустријанце), некада доживљаваним као вековним непријатељима, приписао овако велику домишљатост.
Порекло овог израза он тражи преко речи тралала, која је у Речнику Матице српске објашњена као „узвик (узет из немачког језика) који се припева у песми (обично после сваке строфе)”. Могуће објашњење наставка овог фразема је реакција нашег народа на неки од рефрена немачких песама које су чули. Како остале речи нису разумели, остало је упамћено само оно што се стално понавља – тралала.
