3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ЛАЛЕ ЗА ЈАВОРОВ ЛИСТЗашто Холанђани сваке године у Канаду шаљу 20.000 лала?
ЈЕЛЕНА Д.
Пожаревац
У последњим данима Другог светског рата канадска Прва армија добила је задатак да ослободи Холандију од нациста. Како су Канађани добро напредовали и редом наносили поразе немачким трупама, дочекивала их је захвалност домаћег становништва. Између осталог, канадским пилотима код града Мана мештани су, уз помоћ лала на једном пољу, поручили „Много хвала”. По завршетку борби Холанђани су, у знак захвалности, у Отаву послали хиљаду лала, цвета–симбола Холандије. Следеће године краљевска породица додала је још хиљаду и тако је кренула традиција која траје и данас. Крунисане главе имале су и додатни разлог за захвалност – канадска влада је 1943. године пружила уточиште принцези Јулијани и њеним кћеркама. Број цветова је током година растао и сада је близу двадесет хиљада.Ова пошиљка надахнула је примаоце да организују Фестивал лала који се од 1953. године једном годишње одржава у Отави. Важи за највећу изложбу овог цвећа на свету. Сваког маја фестивал посети око 500.000 људи који том приликом могу да виде више од милион лала.
КАРАТЕ БЕЗ ОЛИМПИЈАДЕДраги „Забавниче”,
Тренирам шотокан карате и недавно сам видео да би за Олимпијаду 2020. ходине карате требало да се нађе на списку дисциплина. Занима ме који би се стил упражњавао (кјокошин, шотокан, фудокан), да ли би се радиле и кате и кумите (борбе) и које норме треба карате да испуни да би се нашао на олимпијади.
Карате поздрав: осс!
Твој дугогодишњи читалац,ЂОРЂЕ
Мада је постојала могућност да се карате нађе на списку спортова за Олимпијске игре које ће се 2020. године одржати у Токију, ова борилачка вештина ипак неће бити укључена у смотру планирану за пет година. Карате је био међу спортовима који су били кандидати за прикључивање олимпијској породици (као и спортови на ролерима, спортско пењање, вејкбординг и борилачка вештина вушу), али је заједно с њима испао из даљег разматрања. На седници Међународног олимпијског комитета маја 2013. године одлучено је да рвање грчко-римским стилом остане на листи олимпијских спортова. Тако је испуњена квота од 31 спорта за Игре у Токију.Када бира нове спортове који ће се појавити на Играма Олимпијски комитет углавном тежи томе да прилику добију дицпилине које привлаче велики број гледалаца. Љубитељи каратеа мораће да се стрпе. Прва прилика за ову вештину да стигне до Олимпијаде биће када се буду бирали спортови за Игре 2028. године.
С ТЕРАСЕ У БЕЛУ КУЋУДа ли је тачно да је један амерички председник победио на изборима иако је у кампањи говоре држао само на веранди своје куће?
МИЛОШ БОРОВ РАДУЛОВИЋ,
Голубовци
„Кампања са веранде”, како се овај облик политичке пропаганде назива, донео је победу на изборима за председника САД чак четворици кандидата. Најпознатија председничка трка добијена на овај начин била је победа Вилијама Мекинлија 1896. године, а пре њега то је пошло за руком Џејмсу А. Гарфилду (1880) и Бенџамину Харисону (1888). Последњи се за овакву тактику одлучио Ворен Хардинг (1920).
Мекинли, 25. председник САД, у Белу кућу ушао је 4. марта 1897. године, после кампање коју је водио с веранде свог дома у месту Кантон, у држави Охајо. Скупови су почињали доласцима његових присталица из различитих делова земље и прво би била направљена заједничка фотографија, а затим би будући председник одржао говор. После тога окупљени су могли да од говорника затраже да изнесе своје мишљење о различитим темама.
И док је Мекинлијев противкандидат Вилијам Џенингс Брајан пропутовао хиљаде километара, одржао више од 600 обраћања и потрошио много више новца за кампању, будући амерички председник није морао да излази из свог дворишта које је посетило седамсто хиљада људи! Уз подршку штампе, добре говоре и гласове које је добио на тај начин, Мекинли се на пролеће преселио у Белу кућу. На балкон здања у Вашингтону излазио је само када би хтео да удахне свеж ваздух...
ТЕЛЕФОН И НОВИНАРСТВОДа ли је тачно да је Александар Грејем Бел, проналазач телефона, радио као новинар?
ИВАНА,
Сремски Карловци
Шкотски инжењер, научник и проналазач Александар Грејем Бел (1847–1922), осим проналаска телефона, заслужан и за настанак детектора за метал, кратко се опробао да плива и у новинарсктву.У последњој деценији 19. века, пошто је већ постао познат по изуму телефонске справе, Бел је имао преко четрдесет година и одлучио се за нову каријеру. Под псеудонимом Х. А. Ларџлемб почео је да пише текстове за „Нешенел џиографик”. Жељу да пише за овај часопис објаснио је тиме да је хтео да се забави, да види да ли је могуће створити себи потпуно ново (значајно) име. Ако се и забављао пишући текстове и ослушкујући пулс јавног мњења, то није дуго трајало. После три објављене приче читаоци су открили ко стоји иза презимена Ларџлемб, кованице која у преводу значи „велико јагње”.
РАСИСТИЧКА БОЛЕСТЧуо сам да су у 19. веку жељу робова из САД за слободом неки лекри прогласили за болест. Да ли ово тачно?
РАДОСЛАВ-РАЋА,
Пирот
Драпетоманија (од грчког drapetes, одбегли роб) била је „болест” коју је 1851. године „открио” амерички лекар Семјуел А. Картрајт (1793–1863). Она се, по њему, огледала у жељи робова за слободним животом, а показивала се у њиховим покушајима бекства с плантажа и других поседа на југу Сједињених Америчких Држава.Начелно настала као део теорије која је требало да подржи робовласнички поредак, драпетоманија је сматрана душевним обољењем. Могла је да се предупреди тако што би се с робовима поступало као с децом, с „бригом, пажњом и људскошћу, у намери да се излече од жеље за бекством”. Ако би и после овога пожелели да побегну, требало их је бичевати.
Такође, преписивано је и сечење оба палца на ногама, што би их спречило у трчању током бекства.
Док је на југу САД прихваћена као болест, драпетоманија је на северу земље тих година исмевана као очигледна бесмислица. Данас се сматра класичним примером псеудонауке и слови за једну од ружних епизода употребе научних поступака у расистичке сврхе.
ГОВОРИШ ЛИ ЕСТОНСКИ?Поштовани „Забавниче”, да ли, поред мађарског и финског, постоји још неки европски језик који припада угро-финској језичкој групи?
Срдачан поздрав,
ИВАН из Ниша
Уз два језика по којима је названа читава породица, угро-финској групи припада и естонски језик. Из финске подгрупе уралских језика естонски се говори махом у Естонији, а сличан је финском. Према проценама, тренутно постоји 1,2 милиона људи који се служе естонским, већина у матичној држави, али и један део расејања, највише у Финској и Сједињеним Америчким Државама. Први документ на естонском језику одштампан је 1525. године. Реч је о једном лутеранском спису који је одмах уништен и није стигао до читалаца. Данашњи естонски има два дијалекта, северни и јужни. Први се говори око главног града државе, Талина, док је средиште другог место Тарту, у области око границе с Летонијом.
ПОРОЂАЈНЕ МУКЕ МАЛОГ ВИЛИЈАКако су настали тенкови?
МИЛОШ ПЕТРОВИЋ
Прокупље
Замисли о прављењу неке врсте оклопног возила потичу још од Леонарда да Винчија (1452–1519). Прошло је неколико векова док нису заживеле у време када су савезници схватили да су заглављени у ровоском рату на Западном фронту, у Првом светском рату. Појавила се потреба за великим оклопним возилом, чија би основна сврха била колико-толико безбедан прелазак преко такозване ничије земље. Та грдосија крчи пут, за њом иде пешадија, а тенк успут искида и редове бодљикаве жице и осталих препрека. Ако и прегази непријатељске ровове, тим боље. Британци су пројекат развили у највећој тајности, па је септембра 1915. године са траке сишао први модел, назван „Мали Вили”. Колика је била тајност производње говори податак да ни сами фабрички радници нису знали шта склапају. Речено им је да се ради о неким возилима за превоз воде по фронту, а на свим кутијама стајале су ознаке „tank” (резервоар), од чега и потиче назив машине. „Мали Вили” није се показао као поуздан, па га је наследио „Велики Вили”, који је ватрено крштење имао 1916. године, у бици на Соми. Историја ратовања била је заувек промењена.
