3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ТАЧКА ПРЕЛОМАЗашто се за неки судбоносни дан каже да је то „Дан Д”?
ПЕТАР
На плажама Нормандије у Француској 6. јуна 1944. почео је напад Савезника. Напад на Хитлерову „Тврђаву Европу” назван је „Дан Д”. Овај израз опстао је до данас и њиме се означава неки важан дан, тачка прелома. Сам израз у суштини не значи ништа, у америчкој војсци користио се да би означио дан почетка неке операције. Само слово „Д” нема баш никакво тајно значење, није никаква скраћеница, једноставно слово којим се означава неки дан у календару. Ово спречава да непријатељ, ако му случајно планови за ту операцију падну шака, сазна о ком се тачно датуму ради.
Појам се користи још од Првог светског рата, када је први пут употребљен у неким наредбама америчкој војсци у Француској, новембра 1918. године.
НАЛИК НА ЏЕГЕРАДа ли је истина да постоји цвет који има облик усана?
Сандра
Крагујевац
Истина, него шта! „Најпривлачнији” цвет на планети (Psychotria elata) или „Вреле усне” расте у тропским шумама Јужне и Средње Америке. Колумбија, Еквадор, Костарика, Панама поносне су на „усне” које красе само њихове пределе, а овај цвет најлепши је и најчешћи поклон за Дан заљубљених. С обзиром на изглед ове биљке, одомаћио се и надимак „Усне Мика Џегера”, због фотографије усана на албуму „Стики фингерс”, групе „Ролингстоунс”.
Осим своје „очигледне” лепоте, ова двогодишња биљка има и одређена лековита својства. Кора и цвет користе се за лечење кашља и осипа. Наиме, ова лепотица је и епифита, што значи да расте на другим биљкама, а највише на тропском дрвећу. Саме „усне” биљке нису цвет, већ прицветни листови који штите цвет. Црвени листићи су кратког века, од децембра до марта листови показују лепоту како би привукли лептире и колибрије, као и остале опрашиваче. А када је време цветања, усне се отварају и појављују се цветови звездастог облика, беле боје. Ко би у свету инсеката одолео таквој лепоти?
(НЕ)ВЕРОВАЊЕАко постоји реинкарнација, како то да је некада на свету живело много мање људи него данас?
МИЛЕНКО
Учење о реинкарнацији јавља се још 800 година пре наше ере. То је веровање у враћање човекове душе у (земаљско) тело. Живот човека само је један од многих (утеловљених) живота кроз које човек мора да прође како би достигао „савршенство”. Ово учење не верује у смрт човека. Наводно, након смрти човекова душа не умире већ се утеловљава у неком другом бићу или особи. Свако утеловљење човекове душе може да буде различито и кружно, све док душа не достигне савршенство. По неким веровањима, душа може да кружи и више од осам милиона пута. 
Учење је најпре настало у хиндуизму, као препород доживљава се у будизму, а у грчкој филозофији назива се метемпсихоза, или сељење душе. Свако од ових учења уско је повезано с начелом карме, веровањем да све оно што је човек чинио лоше у овом животу, може да му се „врати” у неком од следећих живота. Наиме, током реинкарнација душе се враћају у сва жива бића на Земљи. У њих се, осим људи, убрајају и биљке и животиње. Тако се душе оних који су били посебно честити и поштени поново рађају као божанства. Они који су живели „осредње” добрим животом враћају се у живот као мушкарци или жене, а остали постају животиње и(ли) биљке.
ТАЧКИЦАМА ДО КОШАТренирам кошарку и одувек ме је занимало за шта служе оне мале тачке на кошаркашкој лопти?
НИКОЛА, Врбас
При крају 19. века за кошарку се користила лопта најсличнија данашњој фудбалској. Лопта глатке површине, у комбинацији с лакованим паркетом од дебелог дрвета, стварала је „клизаву” игру. Наиме, играчи су више бринули да ли ће задржати лопту у рукама него да ли ће дати неки поен. Џејмс Нејсмит (изумитељ игре) и Алберт Сполдинг (бејзбол играч, касније и власник фабрике спортске опреме) договорили су се да направе лопту која ће играчима да олакша живот. Осмислили су лопту нешто већег обима, направљену од тврде коже са удубљењима због којих ће имати веће трење. Тако су и настале тачкице које су, заједно с дебелом и брушеном кожом, лопти давале веће трење.
Данас је поступак прављења кошаркашке лопте нешто сложенији. Користе се разна уља како би кожа била довољно мекана да играчима остане у рукама, а у исто време и тврда како би се лакше одбијала. Ту је и поступак штављења коже, бојења и мазања. Али тачкице су и даље ту, као један од најлепших новитета у историји спорта међу обручима.
СРЕЋАН РОЂЕНДАН!Зашто холандски фудбалери носе наранџасте дресове, кад те боје нема на њиховој застави?
МИЛОШ
Власотинце
Боје холандске заставе су црвено, бело и плаво. Ипак, боја која симболизује Холандију је наранџаста. То је боја холандске краљевске куће, још од када је Вилем Први Орански повео побуну против Шпанаца 1568. године, који су тада владали Холандијом. Побуна је прерасла у Осамдесетогодишњи рат, који је коначно довео до независности, 1648. године. Наранџаста се увек види приликом краљевских рођендана који су у овој земљи народни празник. Тада се над државном заставом качи наранџаста трака која симболизује династију. Овај симбол националног поноса Холанђани су истицали и током немачке окупације у Другом светском рату, додуше, тихо. Тада су домаћице приликом качења веша водиле рачуна да виси нешто наранџасто, црвено, бело, па плаво.
ЦРВЕНА ТАЈНА НАШЕГ ТЕЛАТек сам недавно приспела да читам „Забавник”, напунила сам дванаест година, и волела бих да ми одговориш зашто је крв баш црвене боје.
МАША ПЕЈОВИЋ
Подгорица
Јаркоцрвена боја крви потиче од хемоглобина, сложене беланчевине присутне у црвеним крвним зрнцима. Ова материја веује се за кисеоник захваљујући присуству четири атома гвожђа, правећи оксихемоглобин, једињење које служи да наша ткива, путем крвних судова, снабдева кисеоником. Крв напојена кисеоником креће се артеријама и има јаркоцрвену боју. Пошто ткивима преда кисеоник у замену за угљен-диоксид, крв постаје тамноцрвена и враћа се до плућа да се поново „освежи” кисеоником.Хемоглобин може да пренесе запремину кисеоника која је готово 50 пута већа од оне коју би пренела вода с неким раствором. Да га нема, морали бисмо да имамо 200 литара крви уместо уобичајених 5-6, а срце би морало да пумпа 160 уместо четири литра крви у минуту.
МНОГОСТРАНА КОРИСТ
Драги „Забавниче”,
Да ли знаш ко се први сетио да направи гумене ђонове за ципеле?
МАРИЈА МИЛОШЕВИЋ
Пожаревац
Исељеник из Ирске Хемфри О'Саливен радио је као радник у штампарији у Ловелу, Масачусетс. По природи посла, морао је цео дан да стоји поред машине. То уме да буде прилично незгодно само по себи, а у зимским месецима, кожни ђон на ципелама није баш нека изолација. Хемфри је прво ставио неки гумени подметач под ноге, да би убрзо схватио да му је знатно топлије, а и не клиза се. Онда је од тог подметача искројио ђонове, залепио их за ципеле и нови проналазак је рођен. Убрзо су и колеге следиле пример, па је О'Саливен представио свој проналазак већ 24. јануара 1899. године. Од тада, гумени ђонови постају више-мање редовна појава на ципелама.
