3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ДУНИ ЗА ЖИВОТ!Откуд потиче обичај даа слављеник за рођендан гаси свећице на торти?
ОГЊЕН, Нови Београд
Овај обичај потиче из давних времена. Премаа грчком историчару Филохору, који је живео у трећем веку пре наше ере, у античко доба редовно је слављен дан чедне и неприступачне Артемиде, богиње лова и неговатељице деце. Артемидин дан се прослављао уз колач у облику Месеца који су обасјавале упаљене свеће. Уколико би онај који приређује свечаност у једном даху успео да угаси свећице, то би значило да ће га богиња Артемида штитити целе године. Сличан обред јавља се међу германским народима у 13. веку. Они су имали обичај да прослављају дечје рођендане. Славље је трајало цео дан, а почињало би јутарњим изношењем торте са упаљеним свећицама. Број свећица на торти био је једнак броју година детета, али је увек стављана још једна свећица – за живот.
МИШЈА ПРИЧАДа ли је истина или је то само причам-ти-причу да се слонови плаше мишева?
НОВАК ЋУЛИБРК,
Нови Сад
Било би занимљиво видети слона кога је уплашио миш. Будући да је слон највећа копнена аживотиња, забавља и сама помисао да би малецки миш могао да га заплаши. Неки људи, ипак, верују да се слон боји миша због тога што миш може да се завуче у његову сурлу и да га угуши...Истина је, наравно, да се слонови не боје ових глодара. Дешава се да се мишеви увуку управо тамо где живе ови земаљски џинови који у тим
(не)приликама уопште не обраћају пажњу на мале уљезе. Будући да слонови имају одлично чуло мириса, свакако су свесни присуства миша али то им нимало не смета. И, на крају, да ли би миш могао да угуши слона ако би му се завукао у сурлу? Никако! Било би довољно да једном дуне – и то благо – и незвани гост би одлетео ко зна докле. А шта би се тек договдило кад би јако дунуо?!Причица о страху слона од миша пре је метафоричног значења, да се – некада – и велики плаше малих.
КАКО НЕ (ПО)ЈЕСТИ ШТАПИЋНеколико пута сам био у кинеском ресторану, па бих волео да знам због чега Кинези, ваљда и Јапанци, једу помоћу штапића а не виљушке и ножа.
ДРАГОСЛАВ МИЛОШЕВИЋ
Београд
Штапићи се, као прибор за јело, користе не само у Кини, већ и у великом броју азијских земаља. Два су разлога за то: по таоистичкој филозофији, пресецање хране може да има негативан утицај на енергетске токове у телу човека, па тако само кувар, познавалац најдубљих тајни намирница, може да је сецка на комаде и припреми за коришћење помоћу штапића. Други разлог је много практичнији. Насељеност Кине временом је расла, а дрвета за потпаљивање огњишта или шпорета је понестајало зато што су шуме сечене да би уступиле место њивама. 
Пржење ситних комада меса и поврћа у воку, посуди у облику чиније, у којој се припрема кинеска храна, брже је и штеди дрва. А затим, јести из руку, с чинијицом у једној а штапићем у другој, заварава: не види се сиромаштво трпезе. Касније се једење штапићима одомаћило и у најугледнијим ресторанима далекоисточне кухиње.
ПУШЕЊЕ ИЛИ ЗДРАВЉЕДа ли је истина да је прва акција против пушења поведена у нацистичкој Немачкој?
Милорад Милошевић
Ваљево
Када су, 1940. године, немачки лекари открили везу између пушења и рака плућа, држава је повела снажну акцију против употребе дувана. Бивало их је и раније, по многим европским земљама, али никад држава није стајала иза њих. Немачка је била облепљена плакатима о штетности дувана. Акцију је подржавао и Адолф Хитлер који је пушење сматрао за декадентну навику. Истицало се и готово читаво вођство националсоцијалиста, у говорима и чланцима. Хитлер је намеравао да потпуно забрани пушење у војсци, одмах после рата. Док рат траје наравно да ником не пада на памет да војсци забрањује оно што јој је ретка утеха на фронту. Многе делове ове акције знатно касније усвојиле су готово све земље, од забране пушења на јавним местима до повећавања намета на дуван.
„ШВАЈЦАРАЦ” ПРЕ ШВАЈЦАРСКЕНедавно сам прочитао да је пронађена нека римска алатка, налик на претечу швајцарског војног ножа. Да ли знаш нешто о томе?
НИКОЛА АБРАМОВИЋ
Лесковац
Нешто што изгледа као претеча швајцарског војног ножа нађено је на Малти пре двадесетак година. Јако подсећа на данашње вишенаменске алате, само што је очигледно била намењена уживању у храни, више него поправкама. Састоји се од сечива, виљушке, кашике, некакве лопатице и два шиљка, а све то углављено између корица од метала. 
Археолози су прилично сигурни да је један шиљак служио за вађење пужева из кућице, а други као чачкалица. Хигијена, пре свега. Сматра се да стварчица потиче из 2. века, што је чини 1700 година старијом од омиљеног „швајцарца”. Овај алат се данас налази у Фицвилијамовом музеју у Кембриџу, у Енглеској.
РОГОЊЕ НАПРЕД, ОСТАЛИ СТОЈ!Због чега се за ожењеног човека кога је преварила жена каже рогоња?
СВЕТЛАНА, Свилајнац
Не зна се тачно због чега су рогови симбол брачног неверства. Неки верују да се израз рогоња (а рогови би требало да опишу преварену особу) везују за животињски свет. Мисли се, наиме, на овна, будући да су њихове „жене”, односно овце, познате по томе што често „мењају партнере”.С друге стране, у стара времена рогови су били обележје снаге, одважности и храбрости. Богови су приказивани с роговима на глави. Чак су и владарима на скупоценим крунама изливани рогови од драгоцених метала, док су на гробовима храбрих ратника остављани овнујски.
Историчари су дошли само до делимичног решења ове загонетке. Византијски цар Андроник Комнен (1120–1185) био је наводно велики љубавник: на местима својих љубавних похода имао је обичај да окачи главу убијеног јелена. Посебно уколико је то било на каквом видном месту, па је хвалисање имало велики учинак.
КАД НАМ ЈЕ ГЛАС ТУЂЗашто нам сопствени глас звучи другачије, готово непознато, када га чујемо забележеног на аудио-снимку?
ЦЕЦА СТЕВИЋ
Ниш
Када говоримо, тонове (звукове) које производи наш глас не чујемо само путем ваздуха, већ „упијамо” и ткивима нашег тела. Звучни таласи људског гласа долазе до бубне опне и кроз кости, а то је већ нешто друго: кости, наиме, појачавају дубоке тонове и брже их преносе него ваздух. Тако се ствара незнатан, али ипак чујан одјек. То се свакако не догађа када глас снимају технички уређаји. Глас је тада „ухваћен” онакав какав је кад се преноси кроз ваздух. Због тога нам се чини да и сопствени глас не можемо да препознамо.
