Писали сте
ШКОЉКЕ НАДИРУ
Живим у Земуну и приметио сам на плажи Лидо гомиле љуштура од шкољки којих раније није било. Имаш ли ти неке податке о томе?
МИРКО, Калварија
Слатководна шкољка под називом Corbicula fluminidea, која се веома брзо размножава и изузетно је прилагодљива, први пут је примећена у водама Србије 1998. године. Временом је постајала све бројнија и већ се налази дуж токова Дунава, Саве и Тисе. Некада је насељавала северозапад Европе да би се доласком хладнијег времена селила у топлије крајеве Европе и Азије. Истраживања у САД показују да је њено ширење опасност за постојеће животне заједнице. Прекомерна бројност забележена у језеру Тахо у Калифорнији угрозила је постојеће животне заједнице, ограничила количине фитопланктона, узроковала мењање језерског дна и хемијског састава воде.
Неуобичајено велико нагомилавање љуштура шкољки и пужева на плажи Лидо заиста је појава коју ваља благовремено истражити, на шта су стручњаци већ указивали. Иначе, Велико ратно острво, на ушћу Саве у Дунав, настајало је стотинама година од наноса које је доносио Дунав. Први пут примећено је у 16. веку као мала пешчана ада која је временом нарасла до садашње величине.
НЕБЕСКИ, А НАШИ
Чуо сам да је један наш астроном заслужан за проналазак бројних астероида. Да ли је то истина?
РАДОМИР, Бања Лука
Ради се о Милораду Б. Протићу (1911–2001) који је током богате каријере открио 33 астероида. Био је директор Астрономске опсерваторије у Београду од 1956. до 1969. и од 1971. до 1975. године. Првом астероиду који је открио дао је име „1564 Србија”, а нареднима „1517 Београд” по родном граду, „1550 Тито” по бившем председнику СФРЈ, „1554 Југославиа” по земљи у којој је живео и радио. По средњовековној српској краљици назван је астероид „1675 Симонида”, по славном проналазачу „2244 Тесла” и тако даље.
Милорад Б. Протић био је члан Комисије за мале планете, комете и сателите која је, у оквиру Међународне астрономске уније у оквиру, израчунавала ефемериде за мале планете. У његову част астероид који је Анри Дебеоњ открио 2. септембра 2001. године добио је име „22278 Протић”. Занимљиво је да су из великог поштовања које су имали према Протићу други астрономи давали имена новооткривеним астероидима и према члановима његове породице. Белгијски астроном је једном астероиду дао име „1724 Владимир”, по Протићевом унуку, док је Јапанац Ошима име „5397 Војислава” дао једном астероиду по Протићевој кћерки Војислави Протић Бенишек.
ПЕРУНОВ И ВЕЛЕСОВ ДОМ
Занима ме да ли негде још увек постоје остатци богомоља старих Словена?
МИЛЕНА, Вишеград
Пре него што је свети Ђорђе дошао главе аждаји, Перун је савладао медведа (рељеф на фасади цркве у Жрновици)
Према неким истраживањима постоји 86 места за која се сматра да су на њима некад постојале богомоље посвећене божанствима старих Словена. Међу њима су најзначајни били Перун, Световид, Велес, Сварог и Дабог. Једини до сада познати приказ бога Перуна, у борби са медведом који представља животињски облик бога Велеса, налази се на каменом фризу спољне стране фасаде цркве у Жрновници у Хрватској. Сматра се да потиче са оближњег археолошког локалитета Грачић код Жрновнице. У Враћанима код Брибира, такође у Хрватској, крајем 19. века пронађен је идол са три лица који се данас чува у Музеју хрватских археолошких старина у Сплиту. У Србији је у месту Перунковац код села Горње Црниљево у општини Осечина, половином осамдесетих година прошлог века, пронађен археолошки артефакт минијатурног орла од печене керамике. Најбоље проучено светилиште старих Словена, посвећено Световиду, налази се у Аркони на острву Риген у Немачкој. Разрушено је 1168. године, а археолошки истраживано 1921. и од 1969. до 1970. године.
ПЛАСТИКА ОД БАНАНЕ
Да ли је истина да је једна девојчица пронашла технологију прављења пластике од банана?
ЖАНА, Суботица
Млада Туркиња Елиф Беглин пре неколико година с прозора свог стана у Истамбулу с тугом је гледала на гомилу пластичних флаша и другог отпада који плови Босфором, мореузом који раздваја Евопу и Азију. Са својих 14 година решила је да допринесе лепшем изгледу своје земље, супротстави се растућем загађењу које погађа целу планету и наредне две године посветила је огледима с биопластиком. Са 16 година од Америчке фондације за науку добила је награду од 50.000 долара када је успела да од коре банане направи биоразградиву пластику која може да се примени у козметичкој протетици и изолацији каблова. Њен изум, како је рекла, заснован је на сазнању да се, осим кора банана, могу користити и други материјали који садрже скроб, као што је, на пример, кромпир:
„Што се мене тиче, ово значи да моја замисао има могућност да постане решење великог загађења проузрокованог обичном пластиком. То такође значи да сам кренула да мењам свет, због чега се већ осећам као победница.”
Пластика добијена технологијом коју је патентирала Елиф Беглин лакше се разграђује од постојеће, ослобађа произвођаче зависности од нафте и погоднија је за природну околину.
ЕЦИ ПЕЦИ... БУМ
Да ли је истина да су откривени потомци Еција, мумифицираног човека из леденог доба? У ствари, највише ме занима начин на који је то утврђено.
ЛАНА, Лебане
Еци, мумифицирани човек из леденог доба, пре неколико година подвргнут је биопсији како би се испитао његов геном. За ту прилику, из остатака пронађених 1991. године у Јужном Тиролу, узет је мали комад карличне кости.
Човек из леденог доба, чије је 5.300 година старо и одлично очувано тело пронађено у Алпима са стрелом у леђима, био је висок приближно 160 cm, тежак око 50 kg и стар 45 година. Био је алергичан на лактозу, имао нулту крвну групу, и посебну генску мутацију, такозвану нехоминидну генску секвенцу.
Када су научници Института за судску медицину Медицинског факултета у Инсбруку решили да провере да ли у Аустрији живе Ецијеви директни потомци, сетили су се једне паметне ствари. Ецијеве резултате упоредиће са базом од 3.700 добровољних давалаца крви у Тиролу. Након упоређивања ДНК анализе Еција и добровољних давалаца установљено је да су 19 мушкараца који сада живе у Тиролу рођаци, а можда чак и директни потомци чувеног Еција. Доктор Валтер Парсон из Института у Инсбруку рекао је да се истраживање односило само на аустријски део Тирола, и да жене нису биле укључене јер би за анализу њихових гена био потребан другачији поступак.
ГДЕ НАМ ОДЕ ПРДАВАЦ?
Постоје ли у Србији примерци птице прдавац или су потпуно изумрли?
МАРИЈА, Сурдулица
Љубав не признаје гасове
Прдавац (Crex crex) веома је ретка птица и налази се на листи угрожених врста, не само Србије, већ и света. Живи у пољима и на травнатим површинама Евроазијског континента, а зимује у Африци. Име је добила по гласању које неког подсећа на особен звук испуштања гасова, док некоме личи на брушење косе, тако да, поред народног имена прдавац, има и назив косач. Храни се инсектима, ларвама, пужевима и семенкама и скрива се у трави, добро камуфлирана својим пругастим светлосмеђим перјем. Ширење пољопривредних површина допринело је уништавању њених станишта и нестајању ове степске птице. Велике, савремене пољопривредне машине које озлеђују или усмрћују многе пољске животиње опасне су и за прдавце. Прети им истребљење и на подручју јужнословенских земаља иако је ова ретка гнездарица заштићена законом.