Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте



ДУХОВИ ВОЈНИКА, ЗА И ПРОТИВ

„Забавниче”, да ли Јапанци заиста памте имена свих својих погинулих војника?


РАДОВАН, Ариље




У храму Јасукуни (шинтоистичкој богомољи) у Токију налази се попис 2.466.532 војника који су живот посветили служби Јапанском царству, посебно онима који су погинули у време ратова. Јасукуни је посвећен поштовању духова тих војника, али га прате бројне недоумице пошто је 1.068 људи са те листе осуђено за ратне злочине, док је 14 особа са тог пописа осуђено због масовних злочина.
Војни музеј, у склопу храма, оптужен је за извртање историје и слављење освајачке прошлости. Свака посета високих јапанских државних званичника Јасукуну храму изазива оштре протесте земаља које су биле жртве јапанске војне силе у 20. веку.

ЧИЈИ ЈЕ СОВЈЕТСКИ ХЕРОЈ

Зна ли се порекло Алексе Дундића?

БИЉАНА, Нови Београд

Славни херој Октобарске револуције Алекса Дундић (1896?–1920) једина је особа из бивше Југославије која је за живота одликована Орденом црвене заставе, тада највишим одликовањем за војне заслуге. Хрватски аутори тврде да се ради о Хрвату по имену Томо Дундић, док су неки српски публицисти убеђени да је пореклом Србин. Тек, у Великој совјетској енциклопедији стоји да је Дундић рођен у селу Грабовици код Имотског и да је као дечак отишао код рођака у Јужну Америку где је, радећи као чобанин, у потпуности савладао све тајне јахања. Касније се враћа у завичај где га у Првом светском рату мобилише Аустроугарска војска. На Источном фронту 1916. године, после заробљавања прелази у редове руске војске, где се прикључио Црвеној гарди, да би касније постао борац Прве коњичке армије под командом Семјона Буђонија у којој је извео низ херојских подвига. Готово сви документи и чланци о Дундићу за његовог живота настали у Совјетском Савезу, помињу га као Србина. Исак Бабељ, совјетски писац и саборац из Прве коњичке армије, у једној од прича у збирци „Црвена коњица” каже да је код Ровног 1920. године погинуо „Србин Дундић, најхрабрији од свих људи”. Међутим, хрватски аутори позивају се на емисију Телевизије Сарајево из 1986. године у којој је забележен разговор с Дундићевом сестром која је сведочила да је Алекса хрватске националности. Претпостављамо да Алекса Дундић не би имао разумевања за стављање његове националне припадности у први план.

СТАНОЈЕ У МОНТЕВИДЕУ

Гледајући филм, а сада и серију „Монтевидео”, свидео ми се лик Станоја, малог чистача ципела и маскоте репрезентације. Мислио сам да је његов лик измишљен, али сам недавно на интернету наишао на слике репрезентације на којој у првом реду стоји дечак обучен у српску народну ношњу. Сада сам у недоумици да ли је то Станоје?

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ, Ниш



 Наша репрезентација у Монтевидеу у 1930. године

 Наша филмска репрезентација у Монтевидеу много година касније

Како нам је речено у кући „Интермедија нетворк”, продуценту „Монтевидеа”, лик Станоја је измишљен. У склопу писања сценариа пажљиво је прегледана доступна историјска грађа, међу којом је пронађена фотографија о којој ти говориш. На питање ко је дечак са слике одговор није знао нико од потомака наших репрезентативаца.
Иначе, филм и серија настали су надахнути књигом „Монтевидео, Бог те видео” Владимира Станковића. У више наврата колега Станковић је рекао да је идеју за писање књиге добио 2007. године.
„У Москви, у којој сам тада живео, на неком сателитском програму видео сам амерички филм 'Игра њиховог живота' посвећен учешћу америчке фудбалске репрезентације на Светском првенству 1950. године у Бразилу, када је победила Енглеску са 1:0. Ако су Американци од једне утакмице направили филм, зашто ми од нашег историјског пута и учешћа на Првом светском првенству у Монтевидеу 1930. године не бисмо урадили нешто слично?”

ПРЕСТОНИЦА ЕВРОПСКЕ КУЛТУРЕ

У склопу студентске размене путоваћу у Белгију. Пошто је град Монс престоница европске културе за ову годину, које догађаје ми препоручујеш да погледам?

СЛАВЕНКА, Чачак



Свечаности у Монсу почеле су 24. јануара, а планирано је око 300 догађаја, од тога чак 20 великих изложби, међу осталим и она посвећена делима холандског сликара Винсента ван Гога. У пролеће се отвара пет нових музеја, јесен ће бити посвећена ренесансним уметницима а, како кажу организатори, програми се крећу између Ван Гога и модерне, светске културне баштине и савремене архитектуре, хорског певања и поп-музике.
Иначе, титулу престонице европске културе за 2015. годину деле Монс и чешки Плзењ. Познато је да ће 2016. године престонице бити шпански Сан Себастијан и пољски Вроцлав. Дански Орхус и кипарски Пафос 2017. године, а Валета на Малти и холандски Леуварден за 2018. годину. У плановима за наредне године зна се да би Србија, Ирска и Хрватска требало да одреде своје градове-престонице за 2020. годину. Можеш да покренеш акцију да твој град буде представник Србије за престоницу европске културе 2020. године.

ЗАЖМУРИ И УБОДИ

Драги „Забавниче”, какав је то уметничи покрет дадаизам?

ЈЕЛЕНА НОВАКОВИЋ
Ваљево


Почеци дадизма везују се за 1916. годину, када се у Цириху нашло више уметника избеглих из целе Европе. Група окупљена око кафеа „Кабаре Волтер” покренула је часопис „Дада”. Само име не значи ништа, већ је ономатопеја дечјег тепања, и узето је случајним одабиром из речника, по методу „зажмури и убоди било коју реч, по могућству што бесмисленију”. Покрет је настао око замисли да је сва лепота у уметности бесмислена кад се упореди с гадостима свакодневног живота, поготово година у којима се одиграва највећа до тада виђена кланица.


Љубомир Мицић са својим ''Зенитом'' угледао се на француски часопис ''Дада''

  Дадаисти се гаде, провоцирају, спрдају с општеприхваћеним вредностима. Нека од главних средстава су колаж, монтажа и коришћење одбачених предмета. Главни представници покрета били су Тристан Цара, Курт Швитерс, Ханс Арп, а код нас Драган Алексић, који је у Загребу 1922. године издао часопис „Дада танк”. Ту су се мотали и зенитисти, на челу с Љубомиром Мицићем (1895–1971).