Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

pisali ste


ИЗГУБЉЕНА ПЧЕЛА
У броју 3281, који је изишао 26. деецембра 2014. године, у нашој сталној рубрици „Ја волим ПТТ”, у тексту „Предачки низ” омашком нам је одлетела бела пчела, 16. колено у нашем предачком низу. Извињавамо се читаоцима и нашим прапрапрапрецима, посебно белом орлу који је тако (на срећу, привремено) остао без своје дружбенице.

Иначе, у неким крајевима бела пчела означава и пети степен потомства или се рачуна да су беле пчеле свакo осамнаестo поколење. Да додамо још да се понегде под аскурђелом подразумева прапредак, родоначелник – далеки предак од којег потиче читав род, и који по њему носи презиме .

ХЕМИНГВЕЈ ПИЈЕ, ГОЈА ПОСЛУЖУЈЕ

Који је најстарији ресторан на свету?
ПЕТАР БАЋКОВИЋ
Мионица

Према „Гинисовој књизи рекорда”, најстарији ресторан на свету а да још увек ради јесте шпански „Ботен” у Мадриду. Своје двери отворио је још 1725. године, а први власник и кувар био је Француз Жан Ботен. Слави овог ресторана додатно је допринео Ернест Хемингвеј (1899–1961), поменувши га у свом роману „Сунце се поново рађа”. Занимљиво је да је у овом ресторану као конобар радио Франсиско Гоја (1746–1828), који је морао од нечега да живи док је чекао да га приме на сликарску академију.
Према другим изворима, „Ботен” за око 900 година „шије” крчма у надбискупији Светог Петра у Салцбургу. Овај ресторан прима госте још од 803. године. Памти и франачког краља и цара Карла Великог (742–814), до људи који у овом тренутку седе под сводовима древне надбискупије. Познати су по посебним божићним јеловницима који прате чувени вашар у Салцбургу .


РОГОВИ КОЈИ НЕСТАЈУ

Знаш ли који је то најређи сисар на свету?
МИЛИЦА
Лесковац

Пре 22 године у Анамитском планинском венцу, који се пружа у Вијетнаму и Лаосу, биолози су открили саолу, једног од најређих сисара на свету. Откривени су, у ствари, само остаци три примерка, да би тек 2010. године један сељак уловио саолу која је убрзо угинула. Ове животиње, које називају и Ву Кванг говедима (по националном парку), живе у густим монсунским шумама у анамитским кланцима високим од 300 до 1.800 метара. Дужина тела им је око метар и по, а висина од 80 до 90 cm. Боја крзна је тамносмеђа, а врло танка црна пруга иде уз кичму, све до врха тробојног репа. Изнад сваког ока имају дугачку,у танку белу пругу а рогови одраслих јединки готово су равни и дугачки од 30 до 50 cm. Према сведочењима тамошњег становништва, пију веома велике количине воде, а хране се углавном лишћем смоквиног дрвета и жбуњем уз обале река .