3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ЗИД СТАР 65 МИЛИОНА ГОДИНАЗнате ли шта је Куршумлијски зид?
МИЛАН, Блаце
Зид код Куршумлије, мало чудо природе
На Радан планини, на месту Бранкова кула код села Рударе, геолози су недавно открили зид дугачак 100 и висок 10 метара направљен од водоравних камених колона са петоугаоним и шестоугаоним пресеком. Истраживања су показала да је настао као последица ерупције мегавулкана пре 65 милиона година. Базалтни блокови вулканског порекла, правилно поређани једни на друге, настали су приликом вулканске ерупције. Тада се магма под утицајем различите температуре кристалисала уз лучење петоугаоног, односно шестоугаоног пресека. Геолошких појава као што је Куршумлијски зид, са базалтним стубовима готово савршеног облика, има мало у свету. Најпознатија је у Чешкој, у области Бохемија и под заштитом је Унеска.
СУНЦЕ У КОТЛУНе знам да ли сте, а вероватно јесте, писали о томе зашто се каже „Сунце ти калајисано”. Већ дуго трагам за одговором али безуспешно.
ГОРДАНА КОПОРАН, Сомбор
У време када су посуде од бакра у домаћинствима масовно замениле грнчарске судове људи су уочили да може да дође до тровања ако се храна спрема у посудама на којима су се појавиле флеке. Те мрље су у ствари биле оксидационе промене из којих су се у храну преносила једињења бакра штетна за људе. Зато је унутрашњост посуда калајисана, после чега је блистала као данас хромиране металне површине. Тако, кад ти неко каже: „Сунце ти калајисано”, то значи да ти је опсовао Сунце сјајно или Сунце жарко, што такође може да се чује. Бакарни судови калајисани су два пута годишње, а изузетно су, у оштећеним посудама, могла краће време да се држе слатка јела (попут алве, пекмеза, рецеља и сличних намирница) која су успоравала отпуштање оксида бакра.
Калајџије су иначе бакарне судове чистили тако што би сипали мало воде и финог песка који су имали улогу данашњих зрнастих средстава за прање. Места где је била мрља додатно би премазивали соном киселином (ћезапом, како се некада називала). Потом би унутрашњост премазали истуцаним нишадором (амонијак-хлорид) како би калај боље прионуо на бакар. Следило је загревање спољне стране суда, а растопљени калај се памучним лоптицама равномерно размазивао по унутрашњости посуде.
ТРАГЕДИЈА МОРНАРА Да ли је руска војска саопштила коначне резултате истраге како је дошло до страдања подморнице „Курск”?
МИЉАН, Параћин
Једна од највећих трагедија у историји ратне морнарице Русије догодила се 12. августа 2000. године када је подморница „Курск” потонула за време маневара у Баренцовом мору. Погинули су сви чланови посаде, укупно 118 морнара. По плану маневара, подморница је требало условно да нападне групу носача авиона. Почетак лансирања торпеда био је заказан за 11.30 ујутру. У назначено време на крстарици „Петар Велики”, која се налазила 40 километара од подморнице, чуо се прасак од којег се и брод заљуљао. Посади „Курска” није пошло за руком да лансира торпедо који је експлодирао унутар подморнице, а затим је дошло до детонације друге муниције. Експлозију су преживела 23 морнара који су се затворили у последњим одсецима подморнице. Након 12 часова остали су без кисеоника и угушили се. На копну су милиони људи напето пратили ток спасилачке операције и веровали да шансе за преживеле још постоје. Али, чудо се није десило. Ова катастрофа заувек је запамћена као једна од најстрашнијих и најмасовнијих у историји ратне морнарице, не само Русије.
