3320 25. 9. 2015.
Писали сте
СЛАСТ ИЗ ДРВЕТАМолим вас да нешто напишете о јаворовом сирупу.
ГОЦА
Ариље
У целој Канади има око 25 милиона стабала јаворовог платана
Сируп који се добија од јаворолисног платана највише се прави (70 одсто светске производње) у канадској области Квебек. Добија се од сока јаворовог дрвета који садржи висок степен шећера и загрева се и кува у плитким посудама на температури од 104 Целзијусова степена. За количину од једног литра сирупа потребно је око 40 литара сока. Сируп се потом филтрира и сипа у флаше док је још врућ. Од јаворовог сока може да се добије и путер, уколико се кува на температури од 112 Целзијусових степени и после кувања нагло охлади. Користи се и у исхрани, за преливање сушеног воћа, за кармелизовање печења и других меса, а веома често и као замена за мед или мармеладу. У целој Канади има око 25 милона стабала јаворолисног платана, а стилизовани лист овог дрвета налази се на застави те, по пространству, друге земље на свету.
И ГЕНИЈИ ГРЕШЕЗанима ме да ли су велики научници имуни на грешке?
МИТА
Овча
Има доста примера о томе да ни велики умови нису били имуни на грешке и заблуде својствене обичним људима. Како су забележили његови савременици, славни физичар и математичар Исак Њутн (1642–1727) ни после открића гравитације није био сасвим задовољан. Сматрао је да је доста тога остало неоткривено и да је „бог неким повлашћеним (људима) објавио тајне законе природне филозофије и религије. Међутим, та су се знања временом изгубила...” и зато је он до смрти безуспешно трагао за тим „изгубљеним“ законима, не либећи се ни алхемијских огледа. Познато је такође да су математичар и астроном Пјер-Симон Лаплас (1749–1827) и хемичар Антоан-Лоран Лавоазје (1743–1794) одлучно порицали могућност постојања метеора у васиони тврдњом да „на небу нема камења”. Исто тако гласовити математичар Карл Фридрих Гаус (1777–1855) није се мирио с тврдњом да је број „само” производ људског духа; за њега је број био нешто нарочито, нешто тајанствено. Укратко, сматрао је да број има божје порекло.
НАДАХНУЋЕ УМЕСТО НОТАДраги „Забавниче”, од наставнице у музичкој школи чуо сам да се индијска музика не бележи нотама. Да ли је то тачно?
КОНСТАНТИН, Панчево
Деци у Индији прва играчка нису Барбика или аутић већ бубањ
Индијска музика користи се моделом нота који се зове раге. За обележавање се обично користи 130 рага и свака има посебно значење. То може да буде неко осећање, доба дана или доба године. Класични нотни систем се, наравно, користи у музичким школама али изворна музика најчешће се учи од локалних музичких учитеља. Пошто сваки од њих има свој стил, музика није једнообразна, а исти инструмент у рукама различитих мајстора сасвим другачије звучи. Бубњеви су посебно омиљени јер дају главни ритам и, како с поносом кажу индијски музичари, деци у тој земљи прва играчка нису Барбика или аутић већ бубањ.
ПЕРСИЈА У ШАПЦУЦелог живота живим у шабачком насељу Бенске баре али нико није умео да ми каже шта значи тај назив.
НИКОЛА, Шабац
Бенске баре, насеље које се ваздушном линијом налази неколико стотина метара од центра Шапца, некада је било мочварно земљиште. У време Турака почеле су да ничу прве куће на том месту и то поред Бентске ћуприје која је повезивала два насипа. Временом је у народном говору из речи бент нестало слово т и усталио се назив Бенска ћуприја. Касније, када је ископан одводни канал за воду и преостале локве засуте земљом, остао је назив Бенске баре. 
Некад мочвара а данас насеље
Реч бент стигла је у турски језик из персијског и једно од значења је брана. Та реч задржала се у Срему и Босанској Посавини где насипе поред река и даље називају бентовима. Дакле, Никола, живиш у насељу које се у дословном преводу зове Баре поред бране.
